Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), naveo je danas, analizirajući izmene pravnog okvira tokom mesec dana vanrednog stanja, da su odluke o ograničenju slobode kretanja stvorile niz problema tako da se ovoj nevladinoj ogranizaciji javljao veliki broj gradjana tražeći savet kako da zaštite svoja prava.
Dok su menjana pravila po kojima su građani morali da se ponašaju, rastao je i broj onih koji su osumnjičeni da su ta pravila kršili.
U emisiji „Kadija – pravda u krizi” pogledajte ko je i kako pravila donosio, kako su radili sudovi i tužilaštva, a gde su u svemu tome građani i da li je vanrednom stanju žrtva korone postalo i pravo.
Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM pripremio je analizu koja hronološki prikazuje izmene u obimu uživanja garantovanih prava i način regulisanja izmena tokom prvog meseca vanrednog stanja (15.03.2020. – 15.04.2020. godine), uz ocenu usaglašenosti aktivnosti i mera svih grana vlasti sa zahtevima vladavine prava i principima ograničenja ljudskih prava.
Dok su menjana pravila po kojima su građani morali da se ponašaju, rastao je i broj onih koji su osumnjičeni da su ta pravila kršili.
U emisiji „Kadija – pravda u krizi” pogledajte ko je i kako pravila donosio, kako su radili sudovi i tužilaštva, a gde su u svemu tome građani i da li je vanrednom stanju žrtva korone postalo i pravo.
Skoro mesec dana od proglašenja vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije i donošenja Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, čini se da su se strasti, donekle, stišale u pogledu statusa zaposlenih, koji je u prvim nedeljama bio neizvestan i haotičan.
U novoj epizodi Malih velikih priča „Kadija – pravda u krizi” pogledajte ko je i kako pravila donosio, kako su radili sudovi i tužilaštva, a gde su u svemu tome građani i da li je vanrednom stanju žrtva korone postalo i pravo.
Subota u 17 časova, Nova S
“Ako svi krše odredbu o upotrebi zastave, možda treba preispitati odredbu. Formalizam radi formalizma nas ne vodi u demokratiju. Dakle, nikada ne bih postavila pitanje zbog čega te zastave, ali bih postavila pitanje zašto neko moje pravo na lokalnu samoupravu koristi za republičke interese i šta je Beograd, pored zastava, dao kao podršku zdravstvenim radnicima”, izjavila je Golubović.
Ako vaš poslodavac nije u mogućnosti da nastavi sa procesom rada za vreme trajanja vanrednog stanja, zakon mu dozvoljava da donese rešenje o kolektivnom godišnjem odmoru za sve zaposlene. Ovo rešenje se u redovnim okolnostima ne dostavlja zaposlenima, već se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca, ali s obzirom na proglašenje pandemije, poslodavci pribegavaju dostavljanju rešenja elektronskim putem. Zakon o radu zahteva da se rešenje objavi, odnosno dostavi zaposlenom 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, što se pokazalo kao problematično u praksi, jer su poslodavci bili prinuđeni da hitno reše status zaposlenih po proglašenju vanrednog stanja.
Iz nevladine organizacije Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM) kažu da im se javio veliki broj ljudi koji tvrde da su pritvoreni zbog kršenja mera samoizolacije, iako o meri nisu bili obavešteni.
„Tvrde da im je određen pritvor zbog kršenja mere izolacije, a da o ovome nisu dobili nikakvo rešenje ili uputstvo o pravima i obavezama”, kaže za BBC Milena Vasić, advokatica u JUKOM-u.
Iz nevladine organizacije Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM) kažu da im se javio veliki broj ljudi koji tvrde da su pritvoreni zbog kršenja mera samoizolacije, iako o meri nisu bili obavešteni.
„Tvrde da im je određen pritvor zbog kršenja mere izolacije, a da o ovome nisu dobili nikakvo rešenje ili uputstvo o pravima i obavezama”, kaže za BBC Milena Vasić, advokatica u JUKOM-u.