5 minuta sa…Milanom Antonijevicem

0

Za izvršnog direktora Jukoma Milana Antonijevića nema dileme – put evropskih integracija je put usaglašavanja sa svim onim što je Evropska unija stvarala dugi niz godina. “To su, s jedne strane, pravne tekovine, a sa druge praksa poštovanja ljudskih prava, vladavine prava. Ne možemo očekivati da taj put bude bez neravnina, pravolinijski, koliko god da postoji jasna poruka da želimo u EU. To moraju pokazati institucije”, kaže Antonijević za Novi magazin.

Godinu završavamo sa manje otvorenih poglavlja nego što je najavljivano. Kako vi vidite hrvatsku blokadu Poglavlja 26?

Odlaganje otvaranja i zatvaranja tog poglavlja naišlo je i u Evropskoj uniji na prilično negativan odjek. Jasan je stav Nemačke i drugih zemalja-članica EU da žele da Srbija ovo poglavlje što pre otvori. Sa druge strane, moramo razumeti da svaka od zemalja-članica ima svoje interese, koji ponekad možda nisu legitimni. U krajnjoj liniji i Srbija će jednom postati članica EU i imaće mogućnost da se njeno mišljenje poštuje i tako treba gledati ove bilateralne odnose.

Uz ljudska prava i vladavinu prava, ključna reč za dostizanje standarda je – institucije. Ocenite značaj i kvalitet institucija uSrbijl

Značaj institucija je takav da ga moraju shvatiti i građani, kojima se mora objasniti da bez institucija nijedno pravo zapisano u zakonima neće biti sprovedeno, da će biti povlašćenih i onih koji imaju manje prava iako u zakonu piše da smo svi jednaki. lnstitucije su osnov svega o čemu se pregovara, ne samo u Poglavlju 23 koje se bave ljuđskim pravima i vladavinom prava. Niko neće doći u zemlju u kojoj vlada pravna nesigurnost, doći će oni koji žele da mešetare.

Zbog toga mi toliko insistiramo na stvaranju institucija, njihovoj jednakoj praksi, na greškama koje postoje jer sada stvaramo nešto što će funkcionisati i u narednim godinama. Stvaraju se i nezavisne institucije, koje ukazuju na probleme i trebalo bi da budu saveznik u ovom napredovanju i uređenju Srbije. Nažalost, to se ne vidi svaki put jer Vlada Srbije poseže za kritikom nezavisnih institucija, ne shvatajući da je njihova kritika opravdana i da ide ka uređivanju odnosa. Ukoliko ukazujete da nije jednaka praksa u Kragujevcu i Subotici, da državni organi, lokalna samouprava, bilo ko čijim se radom bavite, ne poštuju zakon, to je pomoć državi da uredi takva pitanja i građanima koji trpe neefikasnost institucija. Mislim da se polako kristališe stav da građani plaćanjem poreza imaju pravo da od države zahtevaju određena činjenja, da država bude uređena, da imaju mogućnost da koriste sve njene servise.

Parlament je poslednjih meseci u fokusu kao arena s niskim strastima. Kakva se poruka šalje?

Parlament je, nažalost, svojim urušavanjem doveo do toga da naša zakonodavna vlast bude posmatrana kao nešto što nije efikasno, što služi samo kao politička arena i za reklamiranje poslanika, a ne vidimo raspravu o zakonima. Ima tu i pretnji, uvreda na račun pojedinih poslanika i organizacija civilnog društva, na koje niko ne reaguje. Skupština mora dostići određene standarde, mora biti dostojna, kao i rasprava na odborima. Izborili smo se preko Otvorenog parlamenta za transkripte i snimke sednica i na taj način se građanima može pokazati šta se sve tamo dešava.

Nezavisne institucije i Skupština, uz medije, imaju kontrolnu funkciju izvršne vlasti, koja kao da stalno izmiče.

Parlament ima kontrolnu funkciju, može da raspravlja o tome kao se zakoni sprovode, ima li potrebe za novim zakonima, da pregleda praksu same izvršne vlasti, koliko određena pitanja rešava uspešno ili neuspešno. U proteklim godinama imali smo više takvih rasprava, negde do 2010. ili 2012, ali sada ta kontrolna funkcija polako bledi. Nema tih izdvojenih rasprava, ne govorim o plenumu već o otvaranju pitanja za koja su zainteresovani neki poslanici i građani, kao što je nasilje u porodici, koliko je zakonodavni okvir dobar ili ne.

Godinama se bavite zaštitom ljudskih prava. Kako ih procenjujete na kraju 2016?

Ova se godina može gledati kao godina stagnacije u ostvarivanju ljudskih prava, nema bitnijih pomaka. Pred pravosudnim organima ne možete ostvariti sva prava, ne dobijate adekvatne i brze odgovore, možda bismo teret neostvarivanja ljudskih prava najviše mogli baciti na domen pravosuđa, ali ovde govorimo i o slobodi okupljanja i drugim pitanjima. Setimo se posete kineskih zvaničnika kada su javna okupljanja bila zabranjivana bez adekvatnih obrazloženja i jasno iskazanog javnog interesa da ne budu održana.

Reforma pravosuđa će opet biti i u vašem fokusu. Šta se sve mora urediti?

Opet ulazimo u period koji, nadam se, za pravosuđe neće biti shvaćen kao reforma već kao prilaženje onome što je bio cilj od samog početka, uređivanje sistema, a na kraju menjanje svesti samog pravosuđa. Goruće je pitanje da li se iz krvnih sudova pravosuđa – Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva – može izuzeti politički uticaj. Nisam siguran da je Ustav jedina brana izlasku politike iz ova dva tela. U svakom slučaju, predstoji veliki rad s ljudima u pravosuđu, posebno mladima koji tek ulaze u njega. Evropska unija ima iskustva sa zemljama koje nisu završile reformu i s većom pažnjom će posmatrati kako se stvari odvijaju na terenu.

Pitanje je da li je moguće u godini izbora završiti raspra- vu o izmena Ustava i ponuditi je poslanicima i građanima.

Na skali od jedan do pet, kako biste ocenili danas stanje u pravosuđu sa stanovišta efikasnosti suda i samostalnosti sudija?

Predstoje nam praznici, pa valja biti i blagonaklon, pokazati dobre primere jer ima postupaka koji se završavaju u kratkom roku i sudskih odluka koje su dobro izražene. Ako moram da dam neku ocenu, neka bude trojka, prelazna je, ali pokazuje da se može više. Mislim i na politički osetljive predmete koji su u toku, pre svega protiv novinara NIN-a po tužbi ministra policije, koliko će se tu pokazati zrelosti da se ne žuri sa presudom. Nisu dobri signali ako postupci koji vode obični građani traju godinama, a kad ih povedu političari završe se za mesec dana.

5-minuta-sa-milanom-antonijevicem-novi-magazin-22-12-2016

Share.

Ostavite odgovor