Newsletter br. 35 – Sistem ranog upozoravanja

0

Zakonom o javnom informisanju iz 2003. godine, predviđena je privatizacija svih štampanih medija, što je obuhvatalo i Politiku. U izvršenoj vlasničkoj trasformaciji Politike, danas 50% kapitala pripada nemačkoj medijskoj grupi WAZ, a preostalih 50% Politici a.d. iza koje se, kroz različite forme “državnih” akcionara krije i državni kapital.

Dnevni list Politika je, stoga, predmet analize ne zbog činjenice da se radi o onome što se u svetu naziva “provladinim dnevnikom” – jer je legitimno pravo svakog medija da se rukovodi uređivačkom politikom po sopstvenom izboru – već glasilom države, shodno kapitalu koji država, u različitim formama, u njemu poseduje. Pozicija Politike je specifična, jer je njena uređivačka politika i ranije i danas zavisila od volje onih koji su na vlasti, usled čega pisanje ovog dnevnog glasila treba da bude predmet posebnog monitoringa sve dok se u skladu sa zakonom, konačno ne izvrši njegova potpuna vlasnička transformacija. Zato analiza koju predstavljamo u ovom broju EWS, ukazuje da pisanje o Politici i nije pisanje o medijima, nego pisanje o mogućoj zloupotrebi medija od strane države, koja ima presudan uticaj na ideje i informacije koje se plasiraju u tom dnevnom listu. Iz ovih razloga, svaka poruka koja se kroz nju šalje ima pojačan značaj i zahteva posebnu pozornost.


Politika
– novine u vlasništvu države u društvu u tranziciji –

Uprkos zaokretima i oscilacijama na unutrašnjem i međunarodnom političkom planu, beogradski dnevnik Politika se učvrstio kao važan činilac u oblikovanju javnog mnenja, kojeg – bilo kao snažnog instrumenta u rukama vlasti ili kao uticajnog igrača na političkoj sceni u Srbiji – javnost uvažava, a mnogi političari gledaju sa strahopoštovanjem. Ukratko: Politika se smatra nacionalnim institucijom par excellence, čiji se uticaj može meriti samo sa ugledom koji uživa Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) ili Srpska pravoslavna crkva (SPC). Stoga ne čudi činjenica da su politički moćnici od Tita do Miloševića – juče Koštunica i danas Tadić tu nisu nikakvi izuzeci – punu kontrolu nad Politikom svrstavali među svoje vrhunske prioritete. To je bilo posebno vidljivo tokom Miloševićeve vladavine: zajedno sa državnom Radio Televizijom Srbije (RTS), Politika je igrala ključnu ulogu u propagandnoj mašineriji koja je prilježno zagovarala, podržavala, branila i vatreno podsticala politiku rata protiv ex-jugoslovenskih “sestrinskih” republika i glavnine slobodnog sveta. Brojni posmatrači i analitičari u zemlji i inostranstvu Politikinu ulogu gorljivog zagovornika i propagatora osvajačkih pohoda tokom 1990tih godina smatraju jednom od dominantnih odlika Miloševićevog režima. 

Uklanjanje Miloševića sa vlasti u Politiku je donelo neznatne promene: dok su malobrojni rukovodeći urednici i kadrovi u upravi sklonjeni i zamenjeni umerenim „profesionalcima”, bezmalo celokupan tim urednika i novinara “nasleđenih” od Miloševića ostao je na svojim mestima i prilagodio se novoj političkoj i poslovnoj klimi.

“Kozmetički” karakter i domet tih promena postao je primetan nakon atentata na premijera Đinđića marta 2003. godine i obnove glavnine Miloševićevog vrednosnog sistema do koje je došlo za vreme dve vlade premijera Koštunice (2004-2007 i, uz učešće Demokratske stranke predsednika Tadića, 2007-2008): Koštunici je pripala kontrola nad ključnim ministarstvima i drugim stubovima sistema – uključujući Politiku. Nakon Koštuničinog odlaska s vlasti, srpski deo poslovodstva, glavna urednica Ljiljana Smajlović i neki članovi njezinog tima su uklonjeni u oktobru, a novi uređivački tim instaliran u novembru 2008. godine. Tvrdo jezgro Politikinih “profesionalaca” je, međutim, zadržano.

Bezmalo pola godine nakon promene na njenom čelu, Politika svoju uređivačku politiku i način izveštavanja o gorućim pitanjima savremene Srbije i sveta uopšte nastavlja da saobražava sa afinitetima, očekivanjima i interesima vladajuće ideološke i političke elite.

Sledi opis pogleda na neke od najaktuelnijih domaćih i međunarodnih pitanja, koji u Politici zastupaju novinari i drugi autori.

ZAPADNI SVET, EVROPA I EVROPSKA UNIJA

Nakon Miloševića i ksenofobičnog pristupa i stavova koje su posle toga negovali urednici i novinari koji su delili Koštuničin pogled na svet, u Politikinom izveštavanju o procesima i zbivanjima u zemljama Zapada se promenilo malo: Zapad se često predstavlja kao gnezdo materijalizma, moralne dekadencije, korupcije i sebične neosetljivosti na patnje siromašnih, nezaposlenih i nejakih. Čitajući Politiku, može se saznati veoma malo o ustrojstvu i načinu funkcionisanja Evropske unije kao zajednice zasnovane na vrednosnom sistemu koji promoviše socijalno odgovornu tržišnu privredu, ljudska i manjinska prava, vladavinu zakona i delotvorne demokratske institucije. Prema Politici, EU je birokratizovani mastodont koji je sam sebi svrha i traći novac, vreme i energiju na beskrajne rasprave o poželjnoj dužini krastavca umesto da se bavi gorućim pitanjima savremenog sveta. Navodno arogantan i često diskriminirajući stav briselske birokratije prema novim članicama EU je jedna od omiljenih tema u Politici, a poruka je jasna: kad postane članica EU, Srbija nema razloga da očekuje bolji tretman.

KOLUMNISTI I GOSTUJUĆI AUTORI

Politikina otvorenost za zagovornike/ce tradicionalističkih i patrijarhalnih vrednosti, kao i tvrdokorne protivnike/ce modernizacije srbijanskog društva i njegovog uključivanja u savremene svetske tokove, odavno predstavlja opšte mesto u medijima u Srbiji. Pogledi, rubrika u kojoj se objavljuju uvodnici i kolumne i komentari gostujućih autora, često se pretvara u tribinu otvorenu za tirade govora mržnje i ksenofobije, žestokih napada na zagovornike/ce evropskih vrednosti i harange protiv aktivista/kinja na području ljudskih prava i nevladinih organizacija. Sa promenom uredničkog rukovodstva Politike novembra 2008. godine Pogledi su postali otvoreniji za reakcije napadnutih i odbranu od takvih nasrtaja, ali je utisak da svojom otvorenošću za zalaganje za nazadnu, ksenofobičnu i antievropsku Srbiju Politika dokazuje naivno (ne)shvatanje koncepcije „neka cveta hiljadu cvetova”.

Komentari čitalaca koji se objavljuju na internet-izdanju (Politika Online) predstavlja neodvojiv deo aktivnosti kojima Politike propušta (ili odbija?) da se odupre zloupotrebama slobode izražavanja, koje se ogledaju u prilozima pojedinaca/ki, koji obiluju političkom, etničkom, verskom i drugim oblicima netolerancije, mržnje i, čak, antisemitskim i pronacističkim stavovima: kolumne nekih od autora navedenih u fusnoti 4 komentarisalo je više stotina čitalaca/teljki koji su otvoreno izražavali takve poglede. Primer: o odluci Evropskog Parlamenta da 11. juli proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici Politika je obavestila 16. januara 2009, a Politika Online objavila 206 komentara među kojima je bilo i ovakvih: „A koji su to što su proglasili Srebrnicu: Židovi, Hrvati ili možda katolici. Gde je tu priča, koji su to što kroje Srbima sudbinu“. Or: „ …јасно да је та такозвана Европска унија само још један нови, Четврти РАЈХ. А ту се онда зна где је место Србима“.

S druge strane, pokušaji da se Politika Online „testira“ tako što joj je poslato nekoliko komentara kritičnih prema ovom dominirajućem stavu, ostali su neuspešni: njih Politika Online nije objavila.

KOSOVO

Na liniji dominantnog “patriotskog” diskursa o Kosovu, koji srbijansku političku atmosferu i nastup “ukrašava” mešavinom patetičnog lamentiranja i kočopernog inaćenja, Politikino izveštavanje o zbivanjima u i oko „naše južne pokrajine” ne odudara od jednoglasja medijskog pristupa toj temi. Predano igrajući ulogu glasnogovornika vladajućih političkih krugova, Politika o Kosovu izveštava u maniru koji ima dve dimenzije: (1) Kao rezultat međunarodne zavere bez presedana, Kosovo je, protivno načelima i odredbama međunarodnog prava, „oteto od nas” i nezakonito proglasilo nezavisnost; i (2) Srpska manjina na Kosovu trpi teške posledice nepodnošljivog ugnjetavanja, terora i uskraćivanja svih sloboda i prava .

U Politici se ne može pročitati ni jedna reč o toku događaja koji su situaciju na Kosovu doveli do današnje. Deseta godišnjica početka bombardovanja tadašnje SRJ od strane NATO-vazduhoplovstva predstavljala je još jednu priliku da Politika (sa puno patosa) podseti na dimenzije ljudskih i materijalnih gubitaka, kao i da opširno izvesti o brojnim komemorativnim manifestacijama i izjavama zvaničnika u tim prilikama. I, opet, nije bilo ni pomena o tome šta je prethodilo događajima iz 1999. godine i kakva je bila uloga Beograda u tome: sudeći po Politici, istorija poslednjih balkanskih ratova počinje i završava se 1999. godine.

Savet bezbednosti UN zasedao je 23. marta 2009. godine da bi raspravljao o stanju na Kosovu. Politika je dan kasnije objavila nekoliko obimnih izveštaja o sednici, iscrpno prenela sadržaj govora predsednika Tadića i obavestila o predsednikovim aktivnostima u Njujorku. Sadržaj govora kosovskog ministra Skendera Hisenija – kao i sama činjenica da se on obratio Savetu bezbednosti – za čitaoce Politike su ostali tajna, kao i činjenica da je na sednici došlo do oštre polemike između njih i intervencija nekoliko zapadnih ambasadora. Sudeći prema Politikinom izveštaju, jedini govornik na sednici Saveta je, pored predsednika Tadića, bio ruski ambasador V. Čurkin.

RUSIJA

Od stranih zemalja o kojima se u Politici piše, Rusija se pominje najčešće. Uz česte, opširne i veoma apologetski intonirane izveštaje iz moskovskog dopisništva, nekoliko redakcijskih komentatora i kolumnista piše oduševljene pohvale renesansi Rusije pod Putinom (za razliku od Jeljcina koji se neretko naziva „prosjakom”) i slavi podrška Rusije „našoj pravednoj stvari – očuvanju Kosova”. Izuzimajući povremene osvrte na ograničenje medijskih sloboda i neke druge karakteristike Putinove „suverene demokratije”, Politikino čitateljstvo nema mogućnost da se obavesti o događanjima u privredi, društvu, kulturi i umetnosti te zemlje. Umesto da iskoristi potencijale kojima raspolaže (dopisništvo u Moskvi i nekoliko eksperata u redakciji), Politika insistira na poniznom odnosu prema ruskim vlastodršcima i izveštavanje o zbivanjima u Rusiji svodi ili na 19. veku primerene geopolitičke „analize” uloge Moskve u svetu, ili na prenošenje ruskih stavova o Kosovu. Ako se i dogodi da Putinov pritisak na opoziciju ili aktiviste na planu ljudskih prava postane tema u Politici, razumevanje se pokazuje za zvanične stavove.

Zapaža se, međutim, promena u Politikinom izveštavanju o ekonomskim aspektima odnosa Srbije i Rusije: paralelno uz hvalospeve ruskoj – posebno Putinovoj – spoljnoj politici i stavovima prema Kosovu, kao i nekritičnom slavljenju neokolonijalnog energetskog sporazuma sa Srbijom u izveštajima koji se objavljuju u političkim rubrikama, u ekonomskoj rubrici Politike se objavljuju tekstovi koji se sa više kritičnosti i analitičnosti odnose prema ruskom tretmanu Srbije kao podređenog partnera u ekonomskoj saradnji.

U punom saglasju sa stavom prema Rusiji, Politikino izveštavanje o bivšim sovjetskim republikama odlikuje se punom podrškom za stavove i politiku Rusije prema Ukrajini, Čečeniji i Gruziji (uključujući J. Osetiju i Abhaziju), kao i razumevanjem za Lukašenka u Belorusiji.

BIVŠE JUGOSLOVENSKE REPUBLIKE I BALKANSKI RATOVI 1990TIH

Zbivanjima u bivšim jugoslovenskim republikama – posebno u Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori i, u manjoj meri, Makedoniji – Politika posvećuje značajnu pažnju. Naglasak u toj rubrici – a često se to čini i njenom osnovnom svrhom – je da se opiše stradanje Srba koji u njima žive: oni su navodno izloženi diskriminaciji, područja u kojima žive su nerazvijena i zapuštena, oni imaju probleme pri ostvarivanju svojih prava, pohađanju škola, upotrebi svog jezika, zapošljavanju. Uzroci, tok i posledice ratova na Balkanu 1990tih godina su za Politiku tema samo ako je potrebno navesti dodatni „dokazni materijal” za tezu o podređenom položaju Srbije u nekadašnjoj Jugoslaviji i srpskom narodu kao glavne – ako ne i jedine – žrtve tih ratova.

I ovde se zapaža pristup koji se primenjuje na izveštavanje o Zapadu: ekonomske teškoće, zaostalost društva, korupcija, skandali i loše upravljanje se predstavljaju kao najistaknutije odlike stanja u tim zemljama.

Prognoza:

Dnevni list Politika predstavlja pouzdan indikator stava političkih i intelektualnih elita prema pitanjima ljudskih prava, demokratizacije i modernizacije današnje Srbije. Zbog toga je iole značajan pomak u poštovanju i primeni demokratskih standarda i vrednosti u tom dnevniku nemoguć uz zadržavanje državnog učešća u vlasništvu nad njim i političkog uticaja vlade na njegovu uređivačku politiku.

Preuzmite

Share.

Ostavite odgovor