Antonijević: Pritisci na novinare i na konferencijama

0

O alarmatnom stanju u medijima u Srbiji govori se i u ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije. Bilans u Srbiji za 2016. je: 53 napada na novinare – osam fizičkih i 22 verbalna napada, 22 slučaja pritisaka i jedan napad na imovinu.

Prema istraživanju koje je urađeno u okviru projekta – “Odgovor građana na klijentelizam u medijima – Media  Circle” navodi se da je u Srbiji velika verovatnoća uticaja na funkcionisanje medija.

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević u Novom danu govorio je o rezultatima istraživanja.

Istraživanje pokazuje koliki je stepen klijentelizma u medijima, ali i koliko je država učinila da se on otkrije, da se protiv njega bori, i mi smo radili to na regionalnom nivou i podaci sa zanimljivi, kaže Antonijević.

On navodi da su rezultati u Srbiji, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji i Rumuniji pokazali da se gubi funkcija javnog interesa, da novinari teško postavljaju pitanja političarima.

Sada je izašlo istraživanje za 2015. godinu i upoređujemo 2014. i 2015, dodao je.

U celom regionu je osetan pad i u kategoriji zakona i u kategoriji zakonske primene, kao i u kategoriji transparentnosti vlasništva – svi ovi parametri su u blagom padu, kaže Antonijević i dodaje da se na medije utiče i kroz finansiranje.

Istakao je i da je broj onih koji su otkriveni za napade na novinare jako mali, da su u Srbiji mnoge istrage bez epilog.

Pritisak proizvodi efekte, kaže on. Dodaje da je velika nezaposlenost novinara, a da finansijski uslovi i uslovi rada ukazuju da situacija nije ružičasta.

Ono što je istakao su direktni pritisci, mali broj tema koji prolazi kroz neke medije, pritisci i na konferencijama za novinare…

Postoji jako mali broj novinara koji se odvaži da postavi neka pitanja, i to je praksa u celom regionu, naveo je.

Navodi da postoji trend da se pominju imena novinara na konferencijama i da tu praksu sigurno ne treba  negovati.

Povlačenje države iz medija je trebalo da donese neko poboljšanje kvaliteta medija, ali situacija nakon privatizacije je gora.

Postoje određeni mediji čija politika podržava određene politike, politiku stranke na vlasti, kaže Antonijević.

U celom regionu je država i najveći oglašivač, dodaje.

Entuzijazam da će medijski zakoni iz 2014. doneti poboljšanje, nestao je, navodi.

Napadi na medije su nešto što niko od naših građana ne želi da podrži, a i velika je uloga u pravosuđu, navodi Antonijević.

“Moje pravo” nije moglo na javni servis

“U ovom trenutku imate serijal “Moje pravo” koje se bavi stanjem ljudskih prava, i on nije mogao da se emituje na javnom servisu… Teme su blage, verujem da je bilo zamerki, možda na ljude koji se pojavljuju”, rekao je Antonijević dodajući da u serijalu govore Borka Paviećević, Olja Bećković.

Kada govorimo o poretku (istraživanih zemalja), Antonijević kaže da su rezultati loši u svim zemljama, i da su  nijanse u pitanju.

Hrvatska je zemlja sa najmanjim stepenom klijentelizma, ali taj podatak ne govori mnogo s obzirom na to da je on i dalje veoma visok. Odmah iza nje ide Srbija, dok je od istraživanih zemalja BiH na poslednjem mestu.

Jedan od merila je bila i dostupnost podataka o medijima, transparenstnost vlasništva, način na koji se utiče na pisanje medija i ekonomski faktori i za BiH to je razlog zašto se našla na poslednjem mestu, navodi.

Rezultate istraživanja možete da pogledate na ferpress.eu.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor