U sklopu mera za obuzdavanje posledica ekonomske krize, u Narodnoj skupštini Republike Srbije je 29. aprila 2009. godine usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je 9. maja 2009. stupio na snagu. Izmenama i dopunama se predviđa da se stope poreza na prihode od autorskih honorara za zaposlene povećavaju sa 33,7% na 50,6% a za nezaposlene od 48,3% na 76,8%.
Žalbeno veće Haškog tribunala donelo je 5. maja 2009. godine konačnu presudu Veselinu Šljivančaninu za zločin na poljoprivrednom dobru „Ovčara” (Vukovar), gde je novembra 1991. ubijeno 194 ratnih zarobljenika, uključujuči ranjenike i pacijente bolnice u Vukovaru. Prvostepena kazna od 5 godina zatvora preinačena je u kaznu zatvora u trajanju od 17 godina. Žalbeno veće Haškog tribunala je preinačilo presudu Pretresnog veća tako što je Veselina Šljivančanina oglasio krivim i za pomaganje i podržavanje ubistva ratnih zarobljenika, za šta ga je pretresno veće oslobodilo, dok je presuda u delu u kojoj je Šljivačanin osuđen za pomaganje i podržavanje mučenja ratnih zarobljenika potvrđena.
Nakon predloga Komisije za promenu naziva ulica i trgova u Nišu da Južni bulevar – slepa ulica na periferiji Niša – bude primenovan u Bulevar Šabana Barjamovića, nedavno preminulog svetski poznatog romskog pevača, usledila je peticija stotinak stanovnika Južnog bulevara protiv ove odluke. Pri tome su navođeni „argumenti“ koji nisu mogli poslužiti ni kao racionalizacija za prikrivanje najogoljenijeg rasizma, kao što je tvrdnja da će zbog promene naziva bulevara morati da menjaju lične dokumente. Stanovnici te neugledne ulice, iz nepoznatih razloga prethodno nazavane bulevarom, sasvim otvoreno su iznosili da nemaju ništa protiv da jedna ulica – ali ne njihova – nosi ime Šabana Bajranovića i založili se da to bude neka ulica u mahali „gde je on stanovao i gde i sada stanuju njegovi sunarodnici“. Pri tome su insistirali da nisu nacionalisti i nemaju ništa protiv Roma.
Zakonom o javnom informisanju iz 2003. godine, predviđena je privatizacija svih štampanih medija, što je obuhvatalo i Politiku. U izvršenoj vlasničkoj trasformaciji Politike, danas 50% kapitala pripada nemačkoj medijskoj grupi WAZ, a preostalih 50% Politici a.d. iza koje se, kroz…
Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Thomas Hammarberg posetio je Srbiju između 13. do 17. oktobra 2008. godine i o toj poseti i brojnim razgovorima koje je tokom nje vodio sa predstavnicima državnih organa i nevladinih organizacija sačinio iscrpan izveštaj koji je 11. marta 2009. godine objavljen na internet prezentaciji SE .
Izveštaj sadrži niz saznanja, zapažanja, ocena i preporuka u vezi stanja na području poštovanja ljudskih i manjinskih prava.
Zakon protiv diskriminacije čeka usvajanje već pune četiri godine, za koje vreme je prošao najširu javnu raspravu, uz često veoma suprotstavljene stavove. Vlada Srbije ga je konačno usvojila 18. februara 2009. godine, nakon što je prošao zakonom propisanu regularnu proceduru rasprave u nadležnim odborima Skupštine (Odbor za zakonodavstvo i Odbor za evropske integracije), i kao predlog zakona podnela ga na usvajanje Skupštini Srbije.
Prva odluka Međunarodnog krivičnog tribunala za zločine na području bivše Jugoslavije (ICTY) za zločine koji su izvršeni na Kosovu, kojom je bivši predsednik Republike Srbije Milan Milutinović oslobođen odgovornosti, bivši potpredsednik Vlade SRJ Nikola Šainović, komandant 3. armije Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković i general policije Sreten Lukić osuđeni na po 22, dok su bivši načelmik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić i general VJ Vladimir Lazarević osuđeni na po 15 godina zatvora, izazvale su burne reakcije u političkim i medijskim krugovima i najširoj javnosti Srbije.
Evropski parlament u Strazburu je 15. januara sa 556 glasova za i devet protiv, usvojio rezoluciju kojom se 11. jul zvanično proglašava Danom sećanja na žrtve masakra u Srebrenici (http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//TEXT+MOTION+P6-RC-2009-0022+0+DOC+XML+V0//EN). Rezolucija je doneta na predlog Jelka Kacina, slovenačkog poslanika i izvestioca EP za Srbiju. U tekstu Rezolucije, između ostalog, stoji: „EP ovom rezolucijom poziva Evropsku komisiju i Savet EU da na odgovarajući način obeležavaju godišnjicu akta genocida u Srebrenici i Potočarima i da pozovu sve zemlje zapadnog Balkana da i one obeležavaju 11. jul kao dan sećanja na genocid u Srebrenici”, kao i da je zločin u Srebrenicu najveći ratni zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata, u kojem je ubijeno oko 8.000 muškaraca, najodgovorniji su Ratko Mladić, Radislav Krstić i Radovan Karadžić.
U dodatku dnevnog lista Politika između 23. i 28. decembra 2008. godine, Agencija za privatizaciju je, shodno Zakonu o dodeli besplatnih akcija, u 6 svakodnevnih nastavaka (na ukupno 228 strana) objavila spisak od 169.411 građana Srbije, koji ne ispunjavaju uslove da postanu vlasnici besplatnih akcija privatizovanih javnih ili državnih preduzeća . U objavljenim spiskovima navedena su puna imena sa imenom jednog od roditelja, njihovi matični brojevi datumi (u kojima su sadržana datumi rođenja i drugi važni podaci o tim licima).
Sa istraživačima iz četiri partnerske organizacije (YIHR, YUCOM, FHP i HOS), angažovanim na IW projektu, prikupili smo osnovne informacije koje zahteva metodologija istraživanja a koje su dostupne putem javnih dokumenata, objavljenih izveštaja i analiza različitih organizacija, kao i podataka kojima raspolažu naši partneri a koji nisu ranije objavljivani. Kada smo postojeće informacije prikupili i sistematizovali u skladu sa metodologijom dobili smo i pregled informacija i oblasti koje je potrebno dodatno istražiti i usaglasili strategije i metode za njihovo istraživanje.