Brisel će kritikovati zastoj u reformama

0

Stručnjaci o predstojećem polugodišnjem izveštaju Evropske komisije o vladavini prava u Srbiji

Stručnjaci za pravna pitanja ne očekuju da će Srbija dobiti „povoljne“ ocene u predstojećem polugodišnjem izveštaju Evropske komisije o pregledu stanja u poglavljima koja se odnose na izgradnju pravne države.

Kako ističu naši sagovornici, u dokumentu, koji bi trebalo da bude objavljen krajem meseca, biće izrečene kritike na račun sporog tempa ili zastoja u sprovođenju reformi u pravosuđu i drugim važnim oblastima.

Jovana Spremo, koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23 i savetnica za pitanja procesa EU integracija u YUCOM-u, ukazuje za Danas da polugodišnji izveštaj Evropske komisije, takozvani „non-pejper“, prati dalji napredak Srbije u oblasti vladavine prava, pokrivajući period koji nije obuhvaćen godišnjim Izveštajem EK o napretku ka članstvu.

– Evropska komisija počela je da objavljuje polugodišnje izveštaje kako bi upotpunila informacije o napretku reformi u poglavljima 23 i 24, kao najvažnijim poglavljima za dalji napredak pregovora i oni, uglavnom, prate istaknute nalaze samog Godišnjeg izveštaja. Godišnji izveštaj EK objavljen je nešto kasnije nego što je očekivano, jer su ove godine održani izbori za Evropski parlament. Ovo je omogućilo Komisiji da istakne zabrinutost zbog izmena Krivičnog zakonika, u smeru uvođenja doživotnog zatvora bez uslovnog otpusta, koje je u suprotnosti sa Evropskom konvencijom za ljudska prava i praksom Evropskog suda za ljudska prava, kao i da naglasi neophodnost usklađivanja novog Zakona o prevenciji korupcije sa regulativama Evropske unije, međunarodnim sporazumima i GRECO preporukama. Budući da se navedeni nalazi odnose na period koji bi inače bio obuhvaćen polugodišnjim izveštajem, verujem da će se na ovome insistirati i u novom dokumentu, ističe naša sagovornica.

Spremo naglašava da „kako je i Godišnji izveštaj prvi put bio pisan oštrijim jezikom, jasno ocenjujući napredak Srbije u oblasti vladavine prava kao ograničen, odnosno nižeg nivoa u odnosu na ranije zabeležen izvestan napredak, očekuje se slična ocena i u Polugodišnjem izveštaju, jer ona odražava realno stanje u ovoj oblasti“.

– Ako se uzme u obzir da je ovo verovatno poslednji dokument odlazećeg sastava Komisije, očekuje se kritika bar u istoj meri kao u Godišnjem izveštaju. Verujem da će nalazi svako ukazati na postojanje uticaja i pritisaka na pravosuđe od strane predstavnika vlasti, da će se konstatovati neophodnost nastavka procesa ustavnih promena i usklađivanje seta pravosudnih zakona, uz konsultacije sa Venecijanskom komisijom, kao i nužnost postizanja opšteg konsenzusa o tome. Davanje javnog prostora osuđenim ratnim zločincima i podržavanje njihovih aktivnosti se kontinuirano nastavlja, a Komisija je već ukazivala na neprihvatljivost ove prakse. Insistiranje na većoj političkoj volji da se rešavaju pitanja iz oblasti borbe protiv korupcije i procesuiranje visoke korupcije bi takođe trebalo da bude deo izveštaja, smatra ona.

Prema mišljenju sagovornice Danasa, „kao i u reviziji Akcionog plana za Poglavlje 23 insistiraće se na osnaživanju nezavisnih i regulatornih tela, jer se ne obezbeđuje neophodan budžetski i kadrovski kapacitet kako bi institucije mogle zaista nezavisno da deluju“.

– Naravno, sloboda izražavanja, posebno ugrožena zbog političkih, ekonomskih i drugih pritisaka na medije, ostaje oblast bez napretka, a može se slobodno reći da se čak dodatno urušava mogućnost njenog izražavanja. Sve u svemu, verujem da će biti prepoznat zastoj u pogledu reformi obuhvaćenih Akcionim planom za Poglavlje 23, i da će Komisija dati ocenu da se neke reforme ne sprovode suštinski na predviđen način, te da će se dalje insistirati na što preciznijoj i adekvatnijoj reviziji Akcionog plana za Poglavlje 23, kroz konsultativan proces sa civilnim društvom i drugim relevantnim akterima, zaključuje Jovana Spremo.

Miodrag Jovanović, redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i predsednik Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja, navodi za Danas da civilni sektor koji se bavi vladavinom prava i pravosuđem očekuje prevashodno da polugodišnji izveštaj EK „realno prikaže gde se Srbija trenutno nalazi“.

– No, kako je izveštaj tog tipa uvek delom i akt koji sadrži političke ocene, nije isključeno da će krajnji zaključak biti iznet u svetlu drugih, možda po EU u ovom trenutku važnijih, političkih ocena. Minimalno bi bilo za očekivati da takav izveštaj bar skrene pažnju nosiocima vlasti i političkim akterima u Srbiji da pitanja iz domena poglavlja 23 i 24 ne smeju biti moneta za potkusurivanje u predstojećoj političkoj kampanji za izbore ili bojkot, smatra Jovanović.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.