Mediji
0

Katarina Golubović iz Komiteta za zaštitu ljudskih prava (YUCOM), kaže za Glas Amerike da se se ova ovlašćenja odnose na obezbeđenje vojnih objekata i izvođenje redovnih aktivnosti, te da u tome “nema ničeg spornog, osim u delu odsustva informisanosti građana o tome sta je dozvoljeno a sta ne”.

“Tu nastaje nepotreban konflikt, a uloga je i Ministarstva odbrane, baš kao i svakog organa, da pruža informacije o obavezama građana kada je Vojska u pitanju. Svaki zatvoren sistem rađa tenzije i strah, što je sredstvo autoritarnih sistema”, izjavila je ona.

Mediji
0

– U Ministarstvu se pozivaju na dopis koji je poslat 2016. i odnosi se na zakon koji je povučen iz procedure 2017. godine. Da je želelo, Ministarstvo je moglo da čuje naš stav o Predlogu zakona o nestalim bebama koji je sada u skupštini jer ga mi nismo krili. Iznosili smo ga i u dopisima Savetu Evrope i javno. Međutim, Ministarstvo se sve vreme držalo pasivno, po strani – ističe Vasić.

Mediji
0

Zakon o nestalim bebama u porodilištima u Srbiji bio je tema današnje, veoma žustre rasprave u Narodnoj skupštini. Zakon je podelio javnost pošto su brojna udruženja roditelja koji sumnjaju da su im deca oduzeta na rođenju i proglašena mrtvom, tražila značajne izmene predloga zakona, a na kraju i njegovo povlačenje iz procedure.

Mediji
0

Svetlana (58) i Nikola Škerović (62) sumnjaju da im je pre 17 godina dete uzeto iz porodilišta – od tada protestuju, bune se, ali ih, kažu, niko ne čuje.

„Sad nam poturaju ovaj zakon koji nas neće dovesti do naše dece. Oni će nam, ako ne bude moglo da se utvrdi da su naša deca oteta, isplatiti nematerijalnu štetu od 10.000 evra.

„Ali nas novac ne interesuje, nama treba istina o našoj deci”, navodi Svetlana za BBC na srpskom.

Mediji
0

Svetlana (58) i Nikola Škerović (62) sumnjaju da im je pre 17 godina dete uzeto iz porodilišta – od tada protestuju, bune se, ali ih, kažu, niko ne čuje.

„Sad nam poturaju ovaj zakon koji nas neće dovesti do naše dece. Oni će nam, ako ne bude moglo da se utvrdi da su naša deca oteta, isplatiti nematerijalnu štetu od 10.000 evra.

„Ali nas novac ne interesuje, nama treba istina o našoj deci“, navodi Svetlana za BBC na srpskom.

Mediji
0

Na petom predavanju u okviru obuke za praćenje reforme pravosuđa na jugu Srbije predavačica je bila Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava -YUCOM. Na predavanju se govorilo o advokaturi kao nezavisnoj i samostalnoj profesiji koja pruža pravnu pomoć fizičkim i…

Mediji
0

“Vladi Srbije očigledno nije u interesu da se sazna istina o tome gde se nalaze ta deca i ko je sve bio umešan u to”

Bezmalo sedam godina nakon što joj je iz suda u Strazburu naloženo da u roku od godinu dana usvoji odgovarajući zakon, Skupština Srbije će baš u osvit početka predizborne kampanje, na sednici u ponedeljak, raspravljati o Predlogu zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u  Srbiji.

Mediji
0

Svoje pravničko znanje, poznavanje međunarodnih standarda i mehanizama smo uložili da „Predlog zakona za nestale bebe“ bude bolji. Od predloga koje smo dali – i Jukom i roditelji – usvojena je „zapeta“. Dovoljno da Ministarstvo pravde više puta izjavi da smo konsultovani, da smo učestvovali i da su neki predlozi prihvaćeni. Takvim izjavama, uz nepružanje informacije javnosti da se svi javno protive predlogu zakona, Ministarstvo pravde obmanjuje javnost i vređa profesionalni ugled i dostojanstvo svih onih koji su se uključili u proces da Srbija ispuni obavezu prema roditeljima: da donese poseban zakon koji će omogućiti dobijanje pouzdanih odgovora u vezi sa sudbinom svakog deteta.

Mediji
0

Srbija je među prvih deset zemalja po broju tužbi koje građani podnose Evropskom sudu za ljudska prava, kaže zaštitnik građana. Prošle godine obraćali su se više od 2.000 puta – najčešće zbog povrede prava na imovinu, suđenje u razumnom roku i pravično suđenje. Država je, samo prošle godine, platila oko pola miliona evra zbog izgubljenih procesa u Strazburu, kažu u Udruženju za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.

Mediji
0

Deset godina nije bilo dovoljno Višem sudu u Beogradu da donese prvostepenu presudu u parničnom postupku koji je pokrenuo Vladimir Lazić. To je samo jedan od skoro 258 hiljada predmeta koji u Srbiji čeka okončanje više od deset godina. Dok Vrhovni kasacioni sud trajanje postupaka pravda manjkom sudija i sudskog osoblja, građani se odlučuju da pravdu potraže na Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

1 2 3 4 126