Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) podseća da se ove godine navršava četiri godine od usvajanja Zakona o javnom okupljanjima.

“Najviše ‘poklona’ u vidu prekršajnih novčanih kazni dobila je ekipa iz ‘Ne davimo Beograd’, jer im je kao organizovanoj neformalnoj grupi od vlasti oduzeto pravo da se kvalifikuju kao učesnici spontanog skupa. Imam utisak da se ljudi u ‘Ne davimo Beograd’ iznuruju prekršajima svih vrsta, kao da se zaboravlja da je sloboda okupljanja ljudsko pravo i da su jedina smislena ograničenja ona koja potiču od skupova koji nisu mirni”, rekla je ona za Glas Amerike.

Građani koji su oštećeni imaju pravo na odštetu. Jedino pitanje je način ostvarivanja prava: da li će biti primorani da svoja prava dokazuju u sudskom postupku i naplatu izvrše na taj način ili će se namiriti van sudskog postupka na osnovu političkog sporazuma – ocenjuje za Danas Katarina Golubović, direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava – Yucom povodom najave novog kosovskog premijera Aljbina Kurtija da će od Beograda tražiti odgovornost za počinjene ratne zločine i naknadu ratne štete.

“Predlogom se ostavlja mogućnost izbora Srbiji i Crnoj Gori što, pre svega, predstavlja određeni izraz poštovanja prema ostvarenom napretku, a sa druge strane daje mogućnost ovim zemljama da potencijalnim prihvatanjem iskažu svoju nedvosmislenu orijentisanost ka EU”, kaže za naš portal Jovana Spremo, savetnica za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava YUCOM.

„Ustav Srbije kaže da su bračna i vanbračna zajednica izjednačene u skladu sa zakonom”, objašnjava za BBC na srpskom Katarina Golubović, pravnica i direkorka Jukoma. Ona dodaje da se ova sintagma – u skladu sa zakonom – tumači tako što je u brojnim pojedinačnim zakonima „rasut niz prava i obaveza koje su uslovljene statusom partnera”.

„Brojni zakoni uopšte ne pominju vanbračnu zajednicu, već tu ostavljaju pravnu prazninu koja je podložna tumačenju”, dodaje Golubović. To su Zakon o Penzijsko-invalidskom osiguranju ili Zakon o nasleđivanju, dodaje ona.

Sedam vodećih organizacija civilnog društva za pitanja evropskih integracija iz Srbije pridružile su se diskusiji o najboljem načinu za reformu procesa širenja Evropske unije. U iščekivanju predloga koje ove nedelje treba da objavi Evropska komisija, organizacije su objavile svoje preporuke institucijama EU.

Dokument pod naslovom “Integrisanje Zapadnog Balkana: Izgradnja evropske budućnosti” objavili su Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Beogradski fond za političku izuzetnost (BFPE), Centar savremene politike (CSP), Evropski pokret u Srbiji (EMINS), Centar za evropske politike (CEP), Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) i Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM).

Sedam vodećih organizacija civilnog društva za pitanja evropskih integracija iz Srbije objavile su su set preporuka za unapređenje okvira proširenja EU i uputile ih insitucijama EU, ističući da EU neće biti kompletna, ili potpuno integrisana, otporna i prosperitetna bez država Zapadnog Balkana.

Sedam vodećih organizacija civilnog društva za pitanja evropskih integracija iz Srbije objavile su su set preporuka za unapređenje okvira proširenja EU i uputile ih insitucijama EU, ističući da EU neće biti kompletna, ili potpuno integrisana, otporna i prosperitetna bez država Zapadnog Balkana.

Golubovićeva kaže da sve ovo što se dešava poslednjih nedelja nije samo pitanje odbrane sudstva, već se radi i o odbrani ljudskog prava, jer nezavisan sudija jeste ljudsko pravo – odnosno predstavlja  deo prava na pravično suđenje koje ljudi imaju, podsećajući na slučaj sudije Miodraga Majića.