Borba za očuvanje institucija za zaštitu ljudskih prava bila je u fokusu YUCOM-a ove, 2018. godine. Borbu je okarakterisala solidarnost sa onima čiji rad najviše kritikujemo u svom radu. Viši interesi, a to su interesi građana i pravo na pravično suđenje, ujedinili su ljudskopravaške organizacije, sudije i tužioce u nameri da se ukloni politički uticaj na izbor predstavnika pravosuđa.
Komitet pravnika za ljudska prava, u partnerstvu sa Multidonatorskim fondom za podršku sektoru pravde (MDTF-JSS) je u periodu april-maj 2018. godine sproveo istraživanje čiji je cilj analiza sudske prakse po predlogu o oslobađenja sudskih troškova u parničnoj materiji.
Vodič za ostvarivanje prava na sudskog tumača – prevodioca namenjen je strankama (tužiocu i tuženom) i drugim učesnicima u parničnom postupku kako bi svima bilo omogućeno ravnopravno i aktivno učešće u sudskom postupku.
Sa namerom osnaživanja nacionalnih saveta za potencijalno prevazilaženje problema da uoče potrebe i probleme mladih i u skladu sa tim pripremaju programe koji bi bili prilagođeni da privuku veći broj mladih pripadnika i pripadnica nacionalnih manjina, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji,…
Vodič za oslobođenje od sudskih troškova namenjen je strankama (tužiocu i tuženom) u parničnom postupku. Vodič na jednostavan način prikazuje osnovne troškove postupka u parnici, daje uputstva kako se oni određuju, u kojim se rokovima plaćaju i koje su posledice neplaćanja troškova. Na taj način, stranka može da sagleda kakve su moguće posledice vođenja postupka po njeno imovno stanje i time ima osnovu da racionalnije sagleda odluku i način vođenja spora.
Studiju o primeni Zakona o zabrani diskriminacije u Srbijiu izdanju Komiteta pravnika za ljudska prava-YUCOM, izradio je Mario Reljanović, profesor Pravnog fakulteta Unierziteta Union, uz podršku Tima za ljudska prava UN Srbija.
Cilj ove publikacije je, pre svega, da pruži uvid u neka od postojećih rešenja problema zločina iz mržnje i govora mržnje u pravu Evropske unije, kao i u praksu Evropskog suda za ljudska prava. Mnogobrojne presude ESLJP temeljno se bave ovim pitanjima kroz različite pravne sisteme država potpisnica Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje su, uprkos istorijskim i društvenim specifičnostima, imale problem sličan onom koji Srbija ima danas, kada je u pitanju procesuiranje zločina iz mržnje.
Poslednjih godina, doneto je pregršt zakona protiv civilnog društva, a samim tim i mladih demokratija na nekoliko kontinenata. Zakoni se donose kako bi se suzio prostor za delovanje nezavisnih građanskih inicijativa. Najnoviji zakonodavni trend događa se na međunarodnom nivou i bazira na modelima iz Kremlja. Kažnjava globalno umrežavanje građanskih inicijativa ili međunarodno sponzorstvo neprofitnog aktivizma, i etiketira te aktiviste kao „strane agente.”
Publikacija „Novinari i mediji na sudu 2015-2017“ nastala je u okviru projekta „Odnos pravosuđa prema slobodi medija“. Cilj projekta je pružanje podrške novinarima, medijima i pravosuđu, praćenjem i analizom medijskih postupaka protiv novinara i medija, uočavanjem izazova koji se javljaju u primeni zakona i ukazivanjem na potrebu ujednačavanja domaće sudske prakse i njenog usklađivanja sa međunarodnim standardima u oblasti slobode izražavanja i slobode medija.
Počeću od klišea „godina iza nas“, ali odmah da napomenem da ovde treba da unesemo malu izmenu, jer izveštaj detaljnije opisuje skoro dve godine aktivnosti. Naveden je deo onoga što smo učinili ka donošenju, kao i izmene i primene zakona,…