Ovu publikaciju je pripremio Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) u okviru projekta Promena Ustava onlajn i oflajn koji je finansijski podržan od strane Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED).
U prilogu možete preuzeti izveštaj u celosti.
Ovu publikaciju je pripremio Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) u okviru projekta
Ustavne promene za demokratsku Srbiju u Evropskoj uniji koji je finansijski podržan od strane
Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED).
26. i 27. juna 2011. godine, YUCOM je učestvovao na Petoj skupštini koalicije za REKOM i na Međunarodnom forumu za tranizicijsku pravdu u post-jugoslovenskim zemljama, koji su održani u hotelu Holiday Inn u Sarajevu.
Skupštinu su otvorili Amir Kulaglić, Srebrenica BiH i Vesna Tersalić, iz organziacije Documenta iz Hrvatske, konstatujući da je konsultativni proces uspešno završen usvajanjem statuta REKOM-a na prošloj skupštini, kada su definisina nove strategije i donete važne odluke za trasiranje daljeg pravca delovanja. Vesna Tersalić, je izrazila nadu da će ova skupština dati dodatni podsticaj, s obzirom da se još treba truditi da se REKOM osnuje.
Dvodnevna Konferencija o izazovima i stepenu implementacije Zakona o zaštiti podataka o licnosti, Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog znacaja i Zakona o tajnosti podataka održana je u Skupštini AP Vojvodine 21-22.10.2010. godine. Konferencija je organizovana od strane Komiteta pravnika za ljudska prava-YUCOM, a uz finansijsku podršku USAID-a i Instituta za održive zajednice.
Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Inicijativa mladih za ljudska prava, Beogradski centar za ljudska prava, Helsinški odbor za ljudska prava, Civil rights Defenders i niz drugih organizacija za zaštitu ljudskih prava organizovalo je ad hoc mrežu za nadgledanje bezbednosti na Paradi ponosa i ponašanja policije. Koordinator iz YUCOMa je dobijao brojne informacije o incidentima, kamenovanju ispred Narodne Skupštine Srbije, kada niko od branitelja nije povređen i nizu manjih incidenata u okolini koji su takođe završeni bez povreda, a održavana je i stalna veza sa posmatračima iz Amnesty Internationala koji su takođe imali svoje posmatrače.
Istraživanje je rađeno u periodu maj 2009. za potrebe projekta Jačanje kapaciteta lokalnih branitelja ljudskih prava i uvođenje standarda javnog života u Srbiji koji realizuje Komitet pravnika za ljudska prava – YUKOM, uz podršku Delegacije Evropske komisije za Republiku Srbiju.
Poziv da se uključe u istraživanje upućen je NVO putem interneta direktno na oko 160 e-mail adresa, objavljivanjem na web sajtu resurs organizacija (CRNPS) i preko mailing liste gradske Agencije za saradnju sa NVO. Pozivu se odazvalo 57 organizacija od toga 24 orgnizacije su delimično popunile upitnik (preko 1/3 odgovora) a 15 je kompletiralo upitnik. Upitik je bilo moguće popunjavati u „online“ formi i kao word dokument koji je na zahtev distribuiran organizacijama. Obzirom na broj poslatih upita i na broj organizacija koji se odazvao možemo da govorimo i o „malo saradničkom“ kapacitetu NVO kao i o nerazvijenoj solidarnosti kada su u pitanju istraživanja bitna za mapiranje problema i pokušaje iznalaženja rešenja. Kako na odabir organizacija nije uticano tako se uzorak može smatrati prigodnim i iz dobijenih informacija mogu da se izvedu tendencije koje mogu da ukažu na određene zakonitosti u radu organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava.
Suzbijanje nekažnjivosti u Srbiji: opcije i prepreke
Decembra 2008 godine objavljeni su rezultati istraživanja Impunity Watch-a o preprekama za suzbijanje nekažnjivosti u Srbiji.
IW je, sa istraživačima iz četiri partnerske organizacije (YIHR, YUCOM, FHP i HOS), angažovanim na IW projektu, kroz šest osnovnih oblasti istraživanja pokušao da identifikuje prepreke u borbi protiv nekažnjivosti i ostvarenju prava žrtava i pružanja garancija neponovljivosti zločina kao i da utvrdi postignuti stepen njihovog ostvarenja.
Posmatrači kažu kako Unija mora da učini još više na unapređenju trajnog mira u regionu.
Iako je Evropska unije već odigrala značajnu ulogu u postizanju pravde za hiljade žrtava rata u bivšoj Jugoslaviji, posmatrači upozoravaju da ta asocijacija nije bila uspešna u podsticanju pomirenja širih razmera i stabilnosti u regionu.
Strategija EU-a, koja se ogleda u uslovljavanju napretka eks-jugoslovenskih država ka priključenju tom savezu njihovom saradnjom sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), predstavlja osnovno oruđe kojim se osigurava to da se počinioci ratnih zločina izvode pred sud i da žrtve dočekaju pravdu.
Politika takozvanog „haškog uslovljavanja“ predstavljala je ključ za omogućavanje hapšenja osumnjičenih, kao i predaju dokumenata koji su neophodna pomoć tužilaštvu suda pred kojim je za ratne zločine optuženo 161 lice, dok ih je 60 osuđeno.
„EU je zapravo institucija koja uistinu doprinosi (pravdi) u smislu preporučivanja političkih kriterijuma za „haško uslovljavanje“ koji istinski doprinose hapšenju onih koji su optuženi pred međunarodnim sudom“, izjavila je Vesna Teršelić, čelnica nevladine organizacije Documenta, koja prati suđenja za ratne zločine u Hrvatskoj.
No, iako je EU služila kao podsticaj izvesnom broju značajnih aktera koji doprinose radu MKSJ-a – kao što su regionalne sudske strukture, nevladine organizacije i mediji – posmatrači kažu da još uvek ima puno toga da se uradi u ostalim oblastima tranzicione pravde.
Pisao
Simon Jennings
Editovali
Caroline Tosh i Yigal Chazan
Preveo
Predrag Brebanović
Institute for War Peace Reporting Holandija
Maj 2009 / www.iwpr.net
Preuzmite tekst izveštaja
Od EU-a zatražena podrška nastojanjima da se potakne proces pomirenja na Balkanu