Posmatrači kažu kako Unija mora da učini još više na unapređenju trajnog mira u regionu.
Iako je Evropska unije već odigrala značajnu ulogu u postizanju pravde za hiljade žrtava rata u bivšoj Jugoslaviji, posmatrači upozoravaju da ta asocijacija nije bila uspešna u podsticanju pomirenja širih razmera i stabilnosti u regionu.
Strategija EU-a, koja se ogleda u uslovljavanju napretka eks-jugoslovenskih država ka priključenju tom savezu njihovom saradnjom sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), predstavlja osnovno oruđe kojim se osigurava to da se počinioci ratnih zločina izvode pred sud i da žrtve dočekaju pravdu.
Politika takozvanog „haškog uslovljavanja“ predstavljala je ključ za omogućavanje hapšenja osumnjičenih, kao i predaju dokumenata koji su neophodna pomoć tužilaštvu suda pred kojim je za ratne zločine optuženo 161 lice, dok ih je 60 osuđeno.
„EU je zapravo institucija koja uistinu doprinosi (pravdi) u smislu preporučivanja političkih kriterijuma za „haško uslovljavanje“ koji istinski doprinose hapšenju onih koji su optuženi pred međunarodnim sudom“, izjavila je Vesna Teršelić, čelnica nevladine organizacije Documenta, koja prati suđenja za ratne zločine u Hrvatskoj.
No, iako je EU služila kao podsticaj izvesnom broju značajnih aktera koji doprinose radu MKSJ-a – kao što su regionalne sudske strukture, nevladine organizacije i mediji – posmatrači kažu da još uvek ima puno toga da se uradi u ostalim oblastima tranzicione pravde.
Pisao
Simon Jennings
Editovali
Caroline Tosh i Yigal Chazan
Preveo
Predrag Brebanović
Institute for War Peace Reporting Holandija
Maj 2009 / www.iwpr.net
Preuzmite tekst izveštaja
Od EU-a zatražena podrška nastojanjima da se potakne proces pomirenja na Balkanu
