Debata – zašto suđenja dugo traju: Između početka i kraja je nepoverenje

0

Tokom trajanja jednog sudskog postupka postoje različiti faktori koji dovode do toga da neki predmet traje duže, a neki kraće; trajanje zavisi od vrsta spora, od toga koliko je određeni postupak složen, šta se tužbenim zahtevom traži i od ponašanja samih stranaka u postupku, rekao je u četvrtak u Vranju Nenad Stefanović, zamenik predsednika Osnovnog suda, tokom debate o temi “Zašto suđenja dugo traju” koja je održana u tom sudu u sklopu projekta “Otvorena vrata pravosuđa”.

– Postupak može zavisiti i od vremena trajanja postupka veštačenja.

Veštačenje može da se u pojedinim slučajevima uradi brzo, ali postoje i predmeti u kojima su veštačenja kompleksnija i završavaju se time što se ide čak do Instituta – rekao je Stefanović.

Trajanje predmeta, prema njegovim rečima, zavisi od celokupnog sudskog postupka.

– Predmet je podložan i drugostepenom postupku.

Ukoliko se potvrdi, predmet će biti završen.

Ukoliko se ukine, opet se sudi i sve to dovodi do trajanja postupka u dužem ili kraćem periodu – zaključio je Stefanović.

Aleksandra Tošić Arsić, portparolka i sudija Osnovnog suda u Vranju, potencirala je da krivična suđenja ne traju dugo.

– Ali, ovde se moram ograničiti na postupak koji počinje prijemom optužnog akta u sudu, jer sud nema mehanizme kojima će pre toga uticati na trajanje krivičnog postupka.

Najveći broj rešenih predmeta su od godinu dana, a starim predmetima smatraju se predmeti koji traju duže od dve godine.

Zašto sudski postupci traju dugo – postoje subjektivni i objektivni razlozi.

Koliko će biti komplikovan postupak može biti vezano za broj okrivljenih u krivičnom postupku.

Postoje krivični predmeti gde su deset okrivljenih i u takvoj situaciji je teško obezbediti prisustvo svih okrivljenih za glavni pretres – objašnjava Tošić Arsić.

UPOREDNI PODACI

Godine 2014. ukupno je u radu bilo 1.565 krivičnih prvostepenih predmeta. Rešeno je 887, od toga je rešeno 569 predmeta “starih” do jedne godine, do dve godine 194, do pet godina 108 i do deset godina 16 predmeta, kazala je Tošić Arsić. U 2018. godini ukupno je u radu bilo 811 predmeta. Rešeno je 535, i to starih do jedne godine 406, do dve 80, do pet 47 i nije bilo predmeta sa trajanjem postupka do deset godina. U 2019. godini zaključno sa datumom 29. septembar, u radu je bio 621 predmet, rešeno je 338, starih predmeta do jedne godine 250, do dve godine 55, do pet godina 26 predmeta i jedan predmet koji je rešen u vremenskom periodu do deset godina.

Tako, prema njenim rečima, desiće se da je jedan od okrivljenih u bekstvu, a dvojica će doći na glavni pretres, dok na sledećem glavnom pretresu ta dvojica neće doći, a jedan će biti na bolničkom lečenju.

– U takvoj situaciji, treba vam dosta vremena da stvorite uslove za suđenje.

Sve ovo vodi jednom dužem krivičnom postupku.

Obavezna je i odbrana kao primer koji može dovesti do komplikacija u toku suđenja, kao što je promena sudija, porotnika.

Kada imate izmenu veća, morate na glavnom pretresu izvesti sve dokaze ispočetka.

I za to je potrebno vreme, a zakonske odredbe moraju da se poštuju – istakla je Tošić Arsić.

Mnogo je situacija, napominje, u kojima će održavanje glavnog pretresa biti otežano.

– To će biti smišljeno ili od strane odbrane, a može biti i samo splet životnih okolnosti, koje su jako čudne, a to će običnom građaninu izgledati sumnjivo i zbog neupućenosti i nerazumevanja, okriviće sud i sudije.

Povezivaće sa korupcijom i političkim uticajem i slično, a većina neće pomisliti da je sudija morao da primeni zakonske odredbe i da je za sve potrebno vreme – napominje Tošić Arsić.

Takođe, dodaje, veoma je važna uloga tužilaštva u trajanju sudskog postupka.

Nataša Stanojković sudija Osnovnog suda u Vranju i rukovodilac Građanskog odeljenja, govoreći o aktivnostima državnih organa na rešavanju dugotrajnih postupaka, rekla je da „svaki sudija vodi računa da jedna parnica što kraće traje“.

– Kao glavni razlog dužeg trajanja parničnog postupka navela bih problem dostave sudskih “pismena”.

Svako od nas je dužan da prijavi svoje prebivalište, ali i promenu prebivališta.

Ukoliko to ne učinimo, činimo prekršaj.

Ima toliko građana koji to ne učine i mi onda imamo problem, pa dođe do pasivizacije adrese, i ne možemo naći lice koje tražimo.

U tom slučaju ne možemo ni da otpočnemo parnicu – rekla je Stanojkovićeva.

Postoje, dodala je, ograničeni kapaciteti za dostavljanje sudskih pismena, te se najveći broj njih dostavlja preko pošte.

– Međutim, i tako nekad ne možemo da izvršimo dostavu, pa se moramo obratiti policiji da nam pruže pomoć prilikom uručenja.

Sve to vodi ka odugovlačenju i dužem trajanju sudskog postupka – navela je Stanojkovićeva.

Ona je istakla da se akcenat posebno stavlja na rešavanje starih predmeta, a u parnici su to predmeti stari preko deset godina.

– Mi zaključno sa 30. septembrom ove godine, kada se završio devetomesečni period izveštavanja, imamo u radu 124 predmeta starija više od pet godina, a samo petpredmeta starijih preko deset godina.

BROJKE

Osnovni sud u Vranju postupa sa 26 sudija po svim materijama. U parničnoj postupa 14 sudija, u krivičnoj materiji četiri, i toliko u izvršnoj materiji. Na početku 2019. godine sud je imao u radu 18.677 predmeta, primljenih još oko 15.000 i ukupno u radu do 30. septembra oko 33.000 predmeta. Rešeno je 18.172 predmeta, ostalo je nerešenih 15.422 predmeta.

Postoje mnogobrojni činioci koji utiču da jedan predmet duže traje, jedan od njih je i sporo postupanje suda, ali i drugi faktori.

Kod parnice, takođe, postoje više stranaka u postupku, više tužbenih zahteva, vrlo komplikovana veštačenja, pa se odlazi na komisiju veštaka.

Veliki je broj faktora koji mogu da usmere jedan postupak da traje duže.

U parničnoj materiji, u periodu od devet meseci rešeno je 2.626 predmeta, primljen je 2.021 predmet.

Na početku godine bilo je ostalo nerešen 3.641 predmet, i sada nam je ostalo 3.036 nerešenih predmeta – zaključila je Stanojkovićeva.

Ivana Milovanović, sudija Osnovnog suda u Nišu i članica Foruma sudija Srbije, istakla je da dugo trajanje postupka sagledava sa četiri aspekta, i to kroz rad sudije, rad učesnika u postupku, kroz rad drugih institucija i ustanova koje posredno ili neposredno utiču na rad suda i na opšti stav građana o pravosuđu.

– Rad sudija u ovom kontekstu može da se posmatra kroz to da li sudija kvalitetno radi i koliko je taj sudija opterećen.

Ako govorimo o kvalitetu rada, postoji mogućnost da se sudija ne upozna dobro sa predmetom, a kontrola optužnog akta je nedovoljna.

Takođe, pravne norme moraju se pravilno primenjivati.

To je od presudnog značaja da predmet ne ode u drugom pravcu – kazala je Milovanovićeva.

Sudije, prema njenom mišljenju, ne primenjuju dovoljno procesna ovlašćenja koja su im data i u tom slučaju ne postoji autoritet suda.

– Sudije se libe da novčano kazne veštaka, svedoka ili odrede pritvor.

Ponašanje stranaka i učesnika u postupku je drugi aspekt koji utiče na trajanje sudskog postupka.

Okrivljeni u najvećem broju slučajeva teže nekom odugovlačenju postupka.

To se prevazilazi nekim merama procesne prinude – navela je sudija Milovanović.

Pošta, policija, centri za socijalni rad i zdravstvene ustanove, dodala je, institucije su od kojih zavisi rad suda.

– Dok je opšti stav građana da vlada nepoverenje u sudove.

Ako nekom ne verujemo, nećemo ga ni poštovati.

Potrebno je veće osnaživanje i afirmacija sudija, veća transparentnost rada sudova koja je ključna za povećanje poverenja građana u pravosuđe.

Od značaja je uloga medija koji će pored senzacije, predstaviti i ono dobro što mi radimo – rekla je Milovanovićeva.

Cilj projekta Otvorena vrata pravosuđa, koji će trajati tri godine, je da se građani što bolje upoznaju sa radom pravosuđa, kako kaže i sam naziv projekta.

OTVORENA VRATA PRAVOSUĐA

Opšti cilj projekta “Otvorena vrata pravosuđa”, koji je podržan od strane USAID-a, je jačanje poverenja građana u rad pravosudnih institucija u Republici Srbiji kroz poboljšanje komunikacije između građana i pravosuđa. Projekat realizuje koalicija koju čini dvanaest organizacija koje se bave ljudskim pravima i razvojem demokratije, kao i strukovna udruženja pravosuđa: Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Centar za evropske politike (CEP), Udruženje tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS mreža), Društvo sudija Srbije, Transparetnost Srbija, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Partneri za demokratske promene (Partneri Srbija), Beogradski centar za ljudska prava, Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS), Narodni parlament Leskovac i Forum sudija Srbije. Partner u Vranju je Centar za javno zagovaranje demokratije (CEDEM).

Izvor

Share.

Ostavite odgovor