Država kaznila nevladine organizacije

0

Država kaznila nevladine organizacije

Novi Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, advokati zadovoljni, civilni sektor traži izmene

Novi Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći stavlja u nepovoljan položaj pre svega građane i građanke, a potom i nevladine organizacije koje tu uslugu pružaju već dve decenije. Prema novom nacrtu, nezavisna udruženja će preko advokata ili pravnika sa položenim pravosudnim ispitom, ali ne i preko zakonskoj zastupnika udruženja, moći da zastupaju jedino tražioce azila i žrtve diskriminacije.

Nacrtom zakona predviđen i registar pružalaca bespatne pravne pomoći

– Brojna udruženja koja su d sada javno nudila besplatnu pravnu pomoć žrtvama nsilja, uključujući porodično nasilje žrtvama torture, ratnih zločina, izbeglicama, Romima, a koja su i inače pomoć u vidu zastupanja pružala putem advokata, to više neće moći da čine, jer se zakonom ograničavaju na pružanje pomoći u oblasti azila i diskriminacije – kaže za Danas Katarina Golubović iz Jukoma. Ostaje nejasno, dodaje ona, zašto su neke druge oblasti, poput javnog informisanja, koje predviđaju udruženja kao zastupnike isključene iz kruga oblasti u kojima NVO mogu pružati takve usluge.

Zabrana reklamiranja

Novi nacrtom uvodi se zabrana reklamiranja besplatne prave pomoći, što je načelo koje postoji u oblasti pružanja pravne pomoći koja se plaća radi zabrane nelojalne konkurencije. “Ovo načelo u oblasti pružanja pravne pomoći najugroženijima nije u interesu upravo ugroženih ljudsi, do kojih, da bi im se pomoglo, treba i dopreti”, kaže Golubović

Udruženja će doduše pružati besplatnu pravnu podršku, kao što su opšte pravne informacije ovim korisnicima, ali dodatne usluge bi predstavljaleprekršaj. Time se onemogućava da udruženja. Sopstvenim probavljenim sredstvima, pružaju preko specijalizovanih advokata besplatnu pravnu pomoć korisnicima kojima je to potrebno- navodi Golubović

Država tako, dodaje ona, ne prepoznaje višedecenijsku aktivnost udruženja koja su pružala besplatnu pravnu pomoć najugroženijima, jer ona “nisu stručna samo da pronađu adekvatne pružaoce pravne pomoći, već i da dopru do najugroženijih, predstave njihove problemekoji su neretko posledica nefunkcionisanja države, pribave sredstva za zastupanje, obrade informacije o problemima i daju konkretne preporuke da se problemi reše na zakonskom i institucionalnom planu”.

Viktor Gostiljac iz Advokatske komore Srbije tvrdi, međutim, da će i u oblasti azila i diskriminacije morati da angažuju advokate, i pored toga što neka od njih imaju svoje.

Ti njihovi advokatu mogu da se prijave na listu AKS i da nastave da rade za NVO. Ali će AKS moći da sprovodi kontrolu pružene pravne pomoći. One nevladine organizacije koje nemaju advokate i do sada su se obraćale advokatima kada stvar postane komplikovanija, rekao je Gostiljac za Al Jazeera Balkans.

Cilj zakona

Kako je saopštila Advokatska komora Srbije, cilj Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći je da se socijalno ugroženoj kategoriji stanovništva obezbedi kvalifikovana pravna pomoć, jer “korisnik besplatne pravne pomoći ni na koji način ne može biti uskraćenza stručnu, kvalitetnu, kvalifikovanu pravnu pomoć samo zbog činjenice da je on ne finansira”. Međutim, JUKOM i druge NVO navode u saopštenju da novi Nacrt znatno sužava krug lica koja mogu da računaju na besplatnu pravnu pomoć jer izuzetno usko postavlja imovinski cenzus za ostvarivanje ovog prava “izjednačavajući ga sa cenzusom za socijalnu pomoć i pravo na dečiji dodatak” dok istovremeno uskraćuje mogućnost da ovu pomoć pružaju pravnici civilnog društva koji to rade dugi niz godina.

Nacrtom zakona predviđen je i registar besplatne pravne pomoći sa čijeg spiska obučeni pravnik iz jedinice lokalne samouprave doređuje pružaoca.

Pravilnikom, koji donosi ministar pravde, a na osnovu mišljenja pružioca, propisaće se način određivanja pružaoca, propisaće se način određivanja pružaoca. Dakle, za sada ne znamo kako će se određivati pružalac. Nacrt zakona jedino predviđa da nema prava žalbe ako se odobri zahtev za besplatnu pravnu pomoć, što znači da se korisnik ne može žaliti na izbor koji je izvršio pravnik na osnovu budućeg a nama poznatog Pravilnika – navodi Golubović.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor