Dugine boje i pretnje izdaleka

0

Kad fanfare utihnu ostaje da su pripadnici LGBT populacije još jednu Paradu dočekali kao jedna od najdiskiminisanijih grupa u Srbiji. Sama šetnja može da prođe bez problema, ali su se pretnje preselile na internet.

Zastave i zastavice, šareni bedževi, kostimi, sunce i osmesi. Šesta Parada ponosa u Beogradu okupila je oko hiljadu ljudi koji su u karnevalskom stilu, pod zastavama duginih boja, prošetali od Cvetnog trga do Trga Republike s porukom da „šetaju za one koje ne mogu da im se pridruže“, i to četvrti put bez incidenata, a prvi put uz prisustvo predsednice Vlade Srbije.

Pod sloganom „Za promenu“ organizatori su poručili da se od 2001. godine mnogo toga promenilo, ali ne i njihova želja da menjaju društvo. „Stvaramo društvo u kome nije važno što smo se rodili različiti, nego je važno da te različitosti negujemo, društvo u kom smo svi jednaki pred zakonom, u kom se mržnja kažnjava, a ljubav slavi i društvo u kome ne voliš koga moraš, nego koga želiš“, poručila je s kamiona Jovana Prusina iz Inicijative mladih za ljudska prava.

Učesnici Prajda su u stilu narodnih izreka dodali i da se „na Prajd ne poziva, na Prajd se dolazi“ i iskoristili priliku da demonstriraju život pripadnika LGBT populacije u Srbiji, krećući se sa povorkom u velikoj zatvorenoj kutiji s porukom „Naš život u četiri zida“.

Serbien LGBT-Pride-Parade in Belgrad

Dolaze i oni koji se bore za svoje prava, ali i oni koji žele da pokažu LGBT zajednici da nisu sami. „Deo agresije se iz fizičke pretvorio u verbalnu, gde će se vremenom dogoditi ćutanje i preispitivanje, koje će na kraju dovesti do toga da se svi razumeju“, dodaje optimistično jedan učesnik koji dolazi u znak podrške svojim LGBT prijateljima.

Parada ponosa je četvrti put održana bez većih incidenata, ali uz prisustvo jakih policijskih snaga. U okolnim ulicama bile su postavljene barikade, a policijski helikopter je nadletao Beograd. Privedena je jedna osoba, a grupa vernika je organizovala i kontramiting kod Crkve Svetog Marka. „To sve pokazuje da kad ima volje da stane na put huliganima koji misle da je nasilje rešenje, država onda to i uradi. Mislim da je za promenu u odnosu na prethodne godine kada je bilo nereda zaslužan spoljni faktor“, kaže za DW novinar lista Danas Miloš Miljković koji godinama prati Paradu ponosa

Prvi put s premijerkom

Da država ima volje tvrde i njeni predstavnici koji su došli na Paradu. Prvi put je sa učesnicima Prajda prošetala premijerka, a uz nju i nekoliko ministara i gradonačelnik Beograda. „Ljudi imaju pravo da šetaju i mi ćemo im to pravo obezbediti“, poručila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

Podršku Prajdu pružili su i predstavnici međunarodne zajednice. Ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji Aksel Ditman na beogradsku Paradu ponosa dolazi treći put. „Stvari idu u dobrom pravcu, ali to je sve proces. Neophodan je dijalog i svi moramo da radimo na tome da sve manjine imaju jednaka prava i to je nešto što ima važno mesto u procesu evrointegracija Srbije“, rekao je Ditman za DW.

View image on TwitterView image on TwitterView image on TwitterView image on Twitter

Pod sloganom “Za promenu” završen šesti @BelgradePride. I ovog puta bez većih incidenata. Sledeći  16. septembra 2018. @DW_Srpski

Međutim, ni Prajd nije zaustavio borbe u političkom spektru. Svega nekoliko predstavnika proevropske opozicije pridružilo se šetnji iako su mnogi dali deklarativnu podršku. „To je ista priča kao i sa unutrašnjim dijalogom – ako je Vučić pozvao na dijalog, onda mi ne učestvujemo u dijalogu. Ana Brnabić i ministri su na Paradi, onda mi nećemo doći. To je besmisleno, ali svašta je besmisleno u ovoj državi“, komentariše novinar Miloš Miljković.

Iza kulisa sivo

Kad fanfare utihnu, međutim, ostaje ružna stvarnost da su još jednu Paradu pripadnici LGBT populacije dočekali kao jedna od najdiskiminisanijih grupa u Srbiji, što potvrđuju i međunarodnim izveštaji o stanju ljudskih prava, i da pred državu stavljaju gotovo identične zahteve kao i prošle godine – zakonsko regulisanje istopolnih brakova i pravnih posledica promene pola.

Kad se posle Nedelje ponosa policija povuče sa ulica, vraća se stari strah za sopstvenu bezbednost.  Prošle godine zabeleženo je 79 napada, a da se statistika ni ove godine ne smeši nagoveštavaju tri napada u mesec dana na transrodne osobe. „U pojedinim slučajevima su napadači identifikovani, ali tu je neophodna mnogo veća saradnja policije, tužilaštva i sudova kako bi se video epilog“, kaže za DW Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

Samo tokom prenosa Parade ponosa na Fejsbuk stranici DW uklonjene su stotine komentara u kojima se homoseksualnost opisuje kao „bolest“, a oni koji šetaju kao „ološ“ ili slično. Našlo se i desetak otvorenih pretnji smrću s tim da komentatori ne mogu da se dogovore da li je bolje učesnike Prajda politi benzinom i zapaliti, svakome ispaliti po metak u čelo ili pak pustiti nekakvog bombaša samoubicu među njih.

View image on Twitter

Metak, bomba, benzin… delić pretnji smrću učesnicima Prajda u komentarima tokom DW prenosa na FB. Nadam se brzoj reakciji @NesaStefanovic.

Još uvek nema razumevanja ni za kažnjavanje govora mržnje, ni zločina iz mržnje, kaže Antonijević. „Ovde se ne govori o visini kazne, već o izvesnosti kažnjavanja onih koji učine zločin iz mržnje. Zajednica danas može da dobije pozitivnu poruku od Vlade Srbije, ali ta poruka mora da ide mnogo dublje ka drugim granama vlasti, jer nije taj zakon donet da bi se zadovoljava međunarodna zajednica, već zbog pripadnika manjinske zajednice kako bi mogli na jednak način da ostvare svoja prava“, dodaje Antonijević. Ističe da to ne treba da se vidi samo u Beogradu, već i u manjim sredinama u kojima se pripadnici LGBT populacije susreću s daleko većim problemima.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor