Forsiranje „poslušničkog duha“

0

Ugledni profesori ustavnog prava predložene izmene srpskog Ustava nazivaju „krpljenjem“ i pripremom novih čistki u pravosuđu. Uvereni su da amandmani moraju biti povučeni. No vlast dalje gura ono što je naumila.

U debati o izmenama Ustava koje je predložilo Ministarstvo pravde, javnost se podelila na vlast i sve ostale, dok međunarodna zajednica po već poznatom maniru „budnim okom prati proces“. Sva relevantna strukovna udruženja – Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, Vrhovni kasacioni i nekoliko apelacionih i osnovnih sudova – od resornog ministarstva su već tražili da povuče tekst amandmana. Iz Ministarstva nonšalantno odgovaraju: „To je kao kad bi ministarstvo tražilo sudu da povuče neku presudu koju je doneo.“

Oštre reči koje razmenjuju predstavnici struke i Ministarstva kulminirale su na javnoj raspravi u Novom Sadu. „Tu je bilo elemenata nasilja, pretnji i uvreda. Bila je očigledno režirana situacija da nakon izlaganja sudije koja je postavila niz ozbiljnih pitanja Ministarstvu pravde oni se okrenu nekome ko će iz pozicije građana napadati sudije. To ne priliči akademskoj raspravi o Ustavu“, ocenjuje Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) za DW.

Uz komentar da je čaša prelivena i da je nipodaštavajući odnos ministarstva prema struci prešao u uvrede i pretnje, više sudijskih i tužilačkih udruženja napustilo je javnu raspravu u Novom Sadu, a da li će i trajno izaći iz tog procesa, kažu, odlučiće na sednicama njihovih upravnih odbora.

U međuvremenu, sudije i tužioci reč su prepustili profesorima ustavnog prava. Njih petnaestoro, premda inače suprotstavljenih ideoloških stavova, složili su se u oceni da predložene izmene sadrže brojne nedostatke i umanjuju garancije nezavisnosti sudova i samostalnost javnih tužilaca, zbog čega predlažu da se ovaj tekst povuče.

U osmočasovnoj raspravi pod nazivom „Javno slušanje profesora“, oni su brojnim argumentima sa različitih aspekata potkrepili već postojeće kritike na račun predloženih izmena sastava najviših sudskih i tužilačkih tela i načina izbora sudija. „Radi se o očevidnim istinama, o pitanjima koja su notorna s aspekta pravne struke“, ističe profesorka Olivera Vučić.

Strah od novih čistki

Profesor Ratko Marković dodaje da je umesto depolitizacije, Ministarstvo takvim tekstom nastojalo da u očuva mogućnosti uticaja. „Oni bi najradije da državni organi u kojima su predstavljeni – parlament, šef države, vlada s pozivom na narodnu suverenost – sudijama vremenski ograniče mandat, ne bi li se u njima umesto profesionalnog formirao poslušnički duh. Ovaj tekst pokazuje koliko se politika, bez obzira na to koja je stranka ili koja koalicija stranaka vodi, grčevito bori protiv sužavanja svojih moći“, napominje Marković, koji je i sam učestvovao u pisanju nekoliko ustava.

Profesori su u svojim izlaganjima podsetili na štetu koja je pravosuđu naneta prethodnom reformom koja je usledila nakon usvajanja Ustava 2006. godine, a koja je građane koštala 2,5 milijardi dinara odštete nezakonito neizabranim sudijama. „Upravo zbog toga što je obavljena stranački pristrasno, ona je doživela potpuni krah“, podseća Marković.

Danas se, kažu, pravosuđe ponovo nalazi pred sličnim izazovom. „Ne samo da nije bilo političke volje da se pravnim sredstvima pozovu na odgovornost oni koji su uništavali pravosuđe, nego se ta linija dalje nastavlja. Opet oni koji nemaju elementarnog znanja imaju jaku političku volju da disciplinuju pravosuđe i da zatru svako znanje građana o tome šta je vladavina prava“, kaže profesorka Jasmina Hasanbegović.

Krpež Ustava

Pored zamerki na sadržaj, profesori prava izneli su i čitav niz primedbi na formu i proceduru donošenja amandmana. Tekst je, kažu, zanatski loše i aljkavo napisan. Nazivaju ga „krpežom Ustava“ i „pravnom svaštarom“, s obzirom na to da sadrži odredbe koje ne bi trebalo da budu deo Ustava, već zakona.

„Iznova je, po ko zna koji put, obezvređena ustavnopravna nauka u Srbiji“, ocenjuje profesor Darko Simović. On je jedan od autora pravne analize Ustava iz 2006. godine koju je izradila radna grupa koju je formiralo upravo Ministarstvo pravde kako bi uobličila nacrt ustavnih promena. Toj radnoj grupi je 2014. zamrznut status, a tekst koji je sada Ministarstvo stavilo na raspravu s njihovom analizom, kažu, nema nikakve veze.

„Prva stvar koju sam naučila, kad hoćeš da menjaš zakonsku normu, neka ti ruka zadrhti. Kako bi tek trebalo da drhti ruka svakom onom ko se zaputi da menja tekst Ustava”, ističe Bosa Nenadić, takođe bivša sutkinja Ustavnog suda. Ukazuje i da su amandmani u neskladu sa drugim načelima Ustava, pa i sa pojedinim ranije donetim odlukama Ustavnog suda koji je rekao da ministar pravde ne može da predlaže razrešenje sudija, što je sada ušlo u amandmane.

Ministarstvo, osim toga, optužuju i za kršenje Ustavom predviđenog načina ustavnih promena i netransparentnost. „Ovo je prvi put da se ovako minorizuje jedna ustavna promena“, napominje Ratko Marković. Posebno kritikuje to što mediji nedovoljno informišu javnost o izmenama Ustava, napominjući da predloženi tekst nije čak ni objavljen u dnevnoj štampi. „Utisak je da cela stvari hoće ispod žita da se prokrijumčari“, dodaje Marković.

Amandmani (ne)će opstati

Od međunarodne zajednice koja, kako kažu, s pažnjom prati proces, i dalje nema zvaničnih ocena. Predstavnici Delegacije Evropske unije u Srbiji, Saveta Evrope, OEBS-a i ambasadori pojedinih zemalja koji su bili prisutni na „profesorskom času“ nisu davali komentare.

Profesor Kosta Čavoški osvrnuo se na njihovo ćutanje. „Niko od stranih gostiju, koji nas neprestano upozoravaju šta bi trebalo da učinimo da budemo na evropskom putu, nije o tom tekstu rekao nijednu reč. Zar nije logično da za nekoliko dana pet-šest ministara pravde dođu kod ministarke, lupe je po prstima i kažu: nemoj to da radiš, to ne valja. Ne samo da niko nije došao, nego, uveravam vas, niko neće ni doći, zato što oni ne vode računa o vladavini prava nego o realpolitičkim okolnostima“, kaže Čavoški.

Iz Komiteta pravnika tvrde da je Generalni direktorat pri Evropskoj uniji koji se bavi pravosuđem pitanje ustavnih promena stavio kao jedan od prioriteta. „Verujem da će i ovi argumentovani komentari biti predmet mišljenja“, dodaje Milan Antonijević u razgovoru za DW. „Sve je jasnije da će ovaj tekst morati da se povuče i pretrpi veliku reviziju i da onda kroz pravi način donošenja izmena Ustava uđe u proceduru sa mnogo većim angažovanjem i Narodne skupštine i sa slušanjem profesora ustavnog prava.“

Za sada ministarka pravde Nela Kuburović najavila je jedino da će tekst „pretrpeti određene korekcije“, ali ne i u kojoj meri. Javne rasprave biće organizovane još u Nišu i Beogradu, a rok za dostavljanje predloga ističe 8. marta. Ministarstvo pravde će nakon toga objaviti izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi, a tekst proslediti Venecijanskoj komisiji, bez čijeg pozitivnog mišljenja, kako je ranije najavljeno, amandmani neće ići u dalju proceduru.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor