Izazovi integrisanja pravosuđa na Kosovu – Efekti dogovora Beograda i Prištine na pristup pravdi

0

Izveštaj sa konferencije

 

Izazovi integrisanja pravosuđa na Kosovu
Efekti dogovora Beograda i Prištine na pristup pravdi
Kuća ljudskih prava i demokratije, 9. maj 2019. godine

Komitet pravnika za ljudska prava organizovao je konferenciju  „Izazovi integrisanja pravosuđa na Kosovu – Efekti dogovora Beograda i Prištine na pristup pravdi“ sa ciljem predstavljanja publikacije “Integracija pravosuđa u kontekstu dijaloga Beograda i Prištine i procesa pristupanja Evropskoj Uniji. Publikacija predstavlja jedinstveni prikaz primene i efekata Sporazuma o pravosuđu postignutog u okviru Briselskog dijaloga kao i ispunjenja svih povezanih aktivnosti na koje se Srbija obavezala u procesu pristupanja Evropskoj uniji, kroz Poglavlja 23 i 35. Publikacija je rezultat projekta Građanski monitoring za snažnije pravosuđe”, koji se implementira uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške i Balkanskog fonda za demokratiju.

Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, je u uvodnom izlaganju poželela dobrodošlicu, istakla da je integrisano pravosuđe inicijativa Evropske unije i time čestitala i Dan Evrope. Zahvalila se na podršci i Ambasadi Kraljevine Norveške kao i Balkanskom fondu za demokratiju bez čije pomoći ovaj izveštaj ne bi nastao. Iskoristila je priliku da istakne da ovo prvi izveštaj na ovu temu. Podsetila je da je Briselski sporazum zaključen 2013. godine a direktan produkt je sporazum o pravosuđu koji je počeo da se primenjuje 2017. godine i samim tim govori o prestanku rada paralelnih institucija i formiranja integrisanog pravosuđa uz obavezno uključenje srpskih sudija i tužilaca i  upotrebom srpskog jezika. Opšta ocena je da su mali pomaci u pristupu pravde, pravne sigurnosti i predvidljivosti za sve građane. Dodala je i da se javlja problem nepriznavanja akata i odluka tzv. paralelnih institucija koje su nastale do početka primene sporazuma i ne mogu se izvršiti na teritoriji Kosova. Istakla je da rešavanje problema koči i politički dijalog kao i nedostatak mehanizama EU za tumačenje odredaba o pravosuđu. Dodala je da je pod idejom „građani za snažnije pravosuđe“ sprovedeno niz aktivnosti, a  najznačajniji su izrada dva izveštaja – jednog koji se odnosi na sprovođenje mera iz Akcionog plana za Poglavlje 23 koje se odnose na pravosuđe, a drugi izveštaj koji predstavljamo.

Geir Håkon Johansen, prvi sekretar Ambasade Kraljevine Norveške , ističe da je finansiranje civilnih organizacija bitno kako bi se formirale aktivnosti koje doprinose implementaciji reforme. Reforma je kompleksna kako na tehničkom i administrativnom tako i na političkom nivou. Napominje da institucionalne reforme moraju biti održive a krucijalni deo je civilni monitoring implementacije što je i jedan od razloga zbog koga Ambasada Kraljevine Norveške podržava projekat. Projekat je deo jačanja integracije Makedonije, Crne Gore i Srbije a šema se odnosi na poglavlja 5,8,23,24,32 i 35 od kojih su poglavlja 23 i 35 od posebnog značaja.

Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35, ističe da je glavni cilj normalizacija odnosa Beograda i Prištine i ponavlja da Briselski dijalog treba da bude smernica u kom pravcu će ići normalizacija. Proces je viđen kao paralelni  proces integracije Srbije u EU i napreduje tako što vodi dijalog i radi na normalizaciji odnosa. Otvaranjem Poglavlja 35 Briselski sporazum se upotpunjuje i određuje se kakav progres Srbija treba da postigne. Istakao je da su merila podeljena u tri dela a to su: 1) Briselski sporazum i implementacija odredaba, 2) implementacija tehničkih dijaloga od februara 2011. godine do marta 2012. godine, 3) normalizacija odnosa.

Podsetio je da Evropska komisija i svaka predstavnica EU trebala da izveštava Evropski savet dva puta godišnje o toku implementacije iz Poglavlja 35 iako su merila jasna i konkretna. S obzirom na to da Evropska komisija nije podnela nijedan dokument njen stav nam nije poznat. Napomenuo je da su se političke okolnosti od 2015. godine promenile i da su sklopljena samo 3 sporazuma: 1) Sporazum o Zajednici srpskih opština (koji nije implementiran), 2) Sporazum o telekomunikacijama (u velikoj meri implementiran), 3) Sporazum o integraciji pravosuđa. Dodao je da se više diskutuje o statusu nego o normalizaciji odnosa i ističe da je proces usporen.

Jovana Spremo, savetnica za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava YUCOM, istakla da je istraživanje i praćenje procesa počelo od prvog sporazuma iz 2013. godine, kao i praćenje procesa pristupanja Srbije EU i njenim obavezama iz Poglavlja 35. Podsetila je da je integrisano pravosuđe trebalo da reši problem paralelnog funkcionisanja institucija na Kosovu. Primena zakona o amnestiji omogućena je 2013. godine za predstavnike pravosuđa i policije, a po sporazumu integracija je trebala da se dogodi 2013. godine. Ističe da su se strane 2015. godine saglasile o osnovnim principima sporazuma. Napominje da tekst sporazuma nije detaljno razrađen i da ne postoji plan primene i vremenske odrednice. Naglasila je da je početak primene sporazuma 24. oktobar 2017. godine a ukupno je integrisano 40 sudija i 13 tužilaca kao i 145 zaposlenih u srpskim pravosudnim strukturama na Kosovu.

Naglasila je da ne postoji razvijen set aktivnosti za ispunjenje prelaznih merila Poglavlja 35 koje se odnose na pravosuđe i samim tim je teško izmeriti ispunjenost istih. Takođe, nije donet poseban zakon u vezi sa sudovima i tužilaštvima na području AP Kosovo i Metohija, a nije poznato da postoji realna namera da se takav akt donese. Ističe da se izveštavanje ne odvija na adekvatan način. Dodaje da Vladina Kancelarija za Kosovo i Metohiju objavljuje polugodišnje izveštaje, ali da postoji nepokrivenost pola 2018. godine a da je to ključni period kad je integrisano pravosuđe trebalo da zaživi.

Katarina Toskić, pravna savetnica Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, je govorila o stanju u problemima o primeni sporazuma o pravosuđu. Kako je naglasila, nakon pripremnog istraživanja obavljeno je i terensko kroz niz intervjua sa predstavnicima kosovskih pravosudnih institucija, integrisanim sudijama, advokatima i NVO sektorom.. Napomenula je da su se formalno Sporazum primenjuje, ali da se ideja nije dubinski razradila. Istraživanje može da se podeli na tri dela: 1) način integracije nosilaca pravosudnih funkcija, 2) izazovi za realno funkcionisanje integrisanog pravosuđa, 3) efekti na građane i omogućavanje funkcionalnog pristupa pravdi.

Što se tiče nadležnosti za rešavanje i čuvanje starih predmeta, naglasila je da je najmanje transparentna sudbina predmeta koji su otpočeti nakon 1999. pa do 2017. godine. Dogovoreno je da će se 2013. godine srpski sudovi zaustaviti sa radom a postupalo se samo u hitnim slučajevima poput nasilja u porodici, međuetničkim sukobima, određivanje pritvora i slično. Istakla je da je 2018. godine predsednik Apelacionog suda u Nišu doneo odluku o privremenom prenosu nadležnosti Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici na Osnovni sud u Leskovcu kao i Višeg suda u Kosovskoj Mitrovici na Viši sud u Leskovcu. Zapaženo je da je zatečen ogroman broj spornih predmeta  čime se krši suđenje u razumnom roku gde su građani bili sprečeni da konkurišu za posao, nisu mogli da se razvedu, prava deteta su bila narušena itd. čime se direktno krše osnovna prava i slobode građana.

U nastavku, Jovana Spremo je govorila o načinu stupanja na sudijsku, odnosno tužilačku funkciju. Pomenula je i priznavanje diploma budući da nostrifikacija diploma sa univerziteta u Srbiji nakon 1999. godine, ne funkcioniše, ali da je od 2015. godine moguća verifikacija diploma koja se odnosi samo na Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici. Javlja se problem i u pogledu nepriznavanja pravosudnog ispita koje su sudije morale opet da polažu ali im je omogućeno da to bude na srpskom jeziku. Pitanje jezika je rešeno tako što integrisane sudije mogu da vode postupak na maternjem jeziku i za svaki postupak se dodeljuje prevodilac. Napominje da je konkurs za prevodioce jako striktan i da je nedostatak stručnih prevodioca problem koji se delimično rešava projektnim angažovanjem prevodilaca gde je konkurs sa manjim kriterijumima. Ističe da je i loš kvalitet prevoda zakona kao i da ne postoji prevod pravosudnih odluka. Kada je reč o raspodeli i rešavanju predmeta, istakla je da je raspodela predmeta u sudu u rukama predsednika suda i da se vrši prema jezičkom kriterijumu dok se raspodela predmeta u tužilaštvu vrši na osnovu stručnosti, specijalizaciji i poznavanju lokalne sredine što  znatno usporava procese. Prilikom istraživanja primećeno je i da je veliki broj slučajeva upućen na medijaciju kako bi se izbeglo prevođenje dokumenataIstakla je i problem nemogućnosti validiranja sudskih odluke iz periuoda paralelnog funkcionisanja institucija. Naglašava da je potrebno da se formira komisija čija će uloga biti da određuje koje će se odluke i odluke kojih organa preispitivati, oko čega se i dalje vodi polemika. Primećeno je i da ne postoje notari i izvršitelji koji rade na srpskom jeziku, kao i da je jako mali broj advokata na severu Kosova koji rade na srpskom jeziku. Nakon izlaganja usledila je kratka diskusija.

Više informacija o nalazima istraživanja i preporukama dostupne su u Izveštaju.

Share.

Ostavite odgovor