Izbor novog Poverenika: Zašto kasni i šta da očekujemo

0

Sedam meseci tišine, sedam dana galame.

Tako se ukratko može opisati proces izbora novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koji je započet 14. juna.

Skoro sedam meseci od kada je prestao mandat Rodoljubu Šabiću, skupštinski Odbor za informisanje održaće sednicu na kojoj bi trebalo da razmatra predloge kandidata za izbor novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

„Sa postupkom se čekalo kako bi sve poslaničke grupe imale dovoljno vremena da na adekvatan način sagledaju dosadašnji rad Poverenika”, kaže predsednik odbora i poslanik Srpske napredne stranke Mirko Krlić za BBC na srpskom.

Krlić navodi i da se čekalo sa izborom novog poverenika kako bi se rad ovog nezavisnog državnog organa podigao na mnogo viši nivo.”

Bivši poverenik, opozicija i civilno društvo, međutim, kažu da za postavljanje novog poverenika nije bilo političke volje.

Oni dodaju i da vladajuća većina nije uradila ništa kako bi proces izbora učinila transparentnijim.

Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom Katarina Golubović, kaže da je institucija Poverenika značajna – od toga da štiti privatnost, do toga da omogućava odgovore na pitanje da li javne uprave rade u skladu sa javnim interesom.

Odboru za informisanje stigli su predlozi tri kandidata:

  • Milan Marinović, aktuelni v.d. predsednika Prekršajnog suda u Beogradu koga predlaže poslanički klub SNS;
  • Bojana Milosavljević, advokat iz Velikog Gradišta koga predlaže klub koji čine Ujedinjena seljačka strana, Pokret socijalista i Narodna seljačka strana;
  • Nevene Ružić, aktuelna pomoćnica generalnog sekretara Službe Poverenika, koju predlažu tri poslanička kluba – DS, SMS i SDS.

Na sednici odbora odlučeno je da kandidat za novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti bude Milan Marinović.

Zašto se čekalo i zašto je procedura pokrenuta sada?

Poverenik je nezavisan u radu i deluju kao kontrolni organ – bilo da prava građana ugrožava država ili neko drugi.

Osoba koja bude izabrana za novog poverenika, rukovodiće timom od više od 70 ljudi.

Rodoljub Šabić koji je na mesto Poverenika prvi put izabran 2004. godine, pred kraj mandata upozoravao je da se sa procedurom izbora kasni.

„Konačno je pokrenut postupak koji je trebalo pokrenuti pre godinu dana. U uređenim zemljama se ne čeka zadnji čas”, kaže Šabić.

Kada je drugi put biran na tu funkciju 2011. godine, bio je jedini kandidat, a procedura je započeta mesec dana pre isteka mandata.

O njegovom reizboru glasalo se po hitnom postupku kako „ne bi došlo do situacije da poverenik nema mandat”, kako je objasnila tadašnja predsednica odbora Jelena Trivan.

Predsednik skupštinskog odbora za informisanje više puta je najavljivao početak procedure za izbor Šabićevog naslednika – prema prvoj najavi Srbija je trebala da dobije poverenika još 4. decembra 2018. godine.

Krlić je u martu ove godine ponovo govorio o izboru Poverenika – tada je rekao da će procedura za izbor početi kada takve instrukcije dobije od vladajuće koalicije.

„Poziv poslaničkim grupama za predlaganje kandidata uputio sam nakon inicijative predsednice Narodne skupštine Maje Gojković, s obzirom na to da je ona najbolje upoznata sa dinamikom rada skupštine”.

Grey line

Kako se bira Poverenik:

Nadležnost i uloga Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti definišu dva zakona: Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o zaštiti podataka o ličnost.

Izbor Poverenika utvrđen je Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja:

  • Narodna skupština Republike Srbije većinom glasova svih narodnih poslanika, bira Poverenika na predlog odbora Narodne skupštine nadležnog za informisanje.
  • Za Poverenika se bira lice s priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava.
  • Poverenik može biti lice koje ispunjava uslove za rad u državnim organima, koje je završilo pravni fakultet i ima najmanje deset godina radnog iskustva.
  • Poverenik ne može biti lice koje obavlja funkciju ili je zaposleno u drugom državnom organu ili političkoj stranci.
  • Poverenik se bira za vreme od sedam godina.
  • Isto lice može biti birano za Poverenika najviše dva puta.
Grey line

Da se ovog puta sa procedurom počelo kasno smatra i Krlićeva koleginica u Odboru za informisanje iz redova opozicije Ana Stevanović.

„Takva procedura je morala da počne mesecima pre isteka mandata aktuelnog poverenika. Mi smo u oktobru predlagali da se ta tačka stavi na dnevni red, međutim o tome se uopšte nije raspravljalo”, kaže Stevanović za BBC na srpskom.

Stevanović je u skupštini samostalna poslanica, ali je i članica Predsedništva vanparlamentarne Stranke slobode i pravde.

Ona je među opozicionim poslanicima koji bojkotuju rad parlamenta od februara.

Da je odluka o pokretanju postupka bila na predsednici parlamenta nezvanično je čula i Stevanović.

„U tom slučaju za nju je pitanje zašto nije bilo političke volje da se postupak pokrene ranije”, navodi ona.

Šabić odluku da se postupak otvori u ovom trenutku objašnjava kritikama koje su iz EU stigle na račun Srbije u ovom pogledu.

„Mesecima ignorišete upozorenja akademske zajednice, civilnog sektora i nevladinih organizacija, a onda na prvo upozorenje iz izveštaja Evropske Komisije, koja je konstatovala taj problem, vi reagujete ali na način koji je servilan i u takvom roku da kompromituje ceo postupak”, kaže Šabić.

Evropska komisija je krajem maja objavila izveštaj o napretku Srbije u kom se navodi da je mandat prethodnog Poverenika završen u decembru prošle godine i da se novi poverenik mora izabrati na „transparentan način, uzimajući u obzir relevantno stručno iskustvo”.U izveštaju se takođe ističe da Kancelarija poverenika i dalje nema dovoljno ljudi i sredstava, te da su potrebni dodatni resursi „posebno imajući u vidu povećane odgovornosti u skladu sa novim zakonom”.

Šta je sporno u postupku?

Na prvom mestu kašnjenje, ali i odsustvo transparentnosti i javne rasprave, na koje su ukazivale organizacije civilnog društva, kao i Šabić.

Iz odbora za informisanje su 14. juna objavili da predlagači imaju sedam dana da predlože kandidate.

„Docnja je neobjašnjiva, ali gotovo je tragikomičan rok od sedam dana da ovlašćeni predlagači predaju predloge sa svim mogućim dokazima, overenim papirima, to je praktično pet radnih dana”, kaže Šabić.

Stevanović kaže da je za nedelju dana teško prikupiti sve što je potrebno za kandidaturu.

„Taj vremenski period je veoma kratak, da prikupite celu dokumentaciju i overite je”, kaže ona.

Sa druge strane, Krlić tvrdi da je takva praksa postojala i tokom reizbora Šabića.

„Skrećem pažnju da je procedura izbora Poverenika u potpunosti identična proceduri izbora Šabića iz 2011. godine.

„Koristeći praksu iz 2011. godine kada je takođe propisan rok od sedam dana, u ovom pozivu je naveden isti rok. Smatram da su sve poslaničke grupe imale dovoljno vremena da se odluče o kandidatu, te da je rok od sedam dana sasvim dovoljan za prikupljanje svih potrebnih dokaza o kandidatima”, navodi on.

Nevladine organizacije mesecima su tražile da se postupak za izbor poverenika promeni. Golubović objašnjava da je od 2011. do danas „mandat Poverenika značajno proširen”.

„Čelnik institucije sada mora imati viši stepen stručnosti ako namerava da izvrši sve zadatke koji se postavljaju u procesu pristupanja EU, naročito u pogledu zaštite ličnih podataka”, objašnjava ona.

Organizacije su tražile da budu uključene u proces izbora, kao i da se omogući civilnom društvu da predlaže kandidate. Traženo je i više vremena da se kandidati predstave javnosti i da ceo proces izbora bude transparentniji.

Golubović kaže da je sve do otvaranja procedure postojala komunikacija civilnog društva i Odbora za kulturu i informisanje kao i da su „svi članovi Odbora upoznati sa predlozima civilnog društva kako bi taj proces trebao da izgleda”.

Ko može da predloži kandidate?

Aktuelni zakon ne prepoznaje civilno društvo kao formalno-pravne predlagače kandidata za Poverenika.

Zakon i Poslovnik Narodne skupštine su nedvosmisleni – jedini predlagači mogu biti članovi Odbora za kulturu i informisanje koji obavljaju razgovore sa kandidatima, nakon čeka predlog upućuju parlamentu na glasanje.

Kako objašnjava Golubović, poziv poslaničkim grupama da Odboru predlažu kandidate „uopšte nije zakonsko rešenje”.

„To je prethodna praksa koja je nastala u vreme kada je parlament funkcionisao u potpuno drugačijem ambijentu. Pošto je Odbor odlučio da se drži stare prakse, civilno društvo mora da se izbori za mesto u ovom procesu”, dodaje ona.

Ipak, to što otvoren proces i jasni kriterijumi stručnosti nisu u zakonu, ne znači da ne mogu da se primene, smatra Golubović.

„To Srbiji preporučuje i Evropska komisija u poslednjem izveštaju o napretku za 2019. godinu. Iako prvo osporen od svih predstavnika vlasti, Izveštaj je pokrenuo mnogo procese u Narodnoj skuštini, među kojima je i ovaj”, zaključuje ona.

Šta da očekujemo?

Odboru za informisanje predložena su tri kandidata za novog Poverenika.

Aktuelnog vršioca dužnosti predsednika Prekršajnog suda u Beogradu Milana Marinovića predložili poslanici vladajuće SNS, a njegovu kandidaturu podržava i Udruženje sudija prekršajnih sudova Srbije.

Poslanički klub USS-NS-PS kandidovao je Bojana Milosavljevića, advokata iz Velikog Gradišta.

Treću kandidatkinju Nevenu Ružić – aktuelnu pomoćnicu generalnog sekretara službe Poverenika – predložila su tri opoziciona poslanička kluba (DS-SMS-SDS), ali iza njene kandidature stoji više od 90 organizacija civilnog sektora.

„U odsustvu transparentnog procesa možemo da predložimo kandidatkinju koja se kroz dugogodišnji rad u instituciji dokazala kao stručna osoba od integriteta. Njena stručnost je nesumnjiva, a njeno dosadašnje držanje u različitim izazovnim situacijama govore da se njen integritet neće dovesti u pitanje”, kaže predsednica Jukoma.

Iako ovaj predlog ima podršku nekih opozicionih poslanika, nije jasno kako će taj predlog i obrazložiti s obzirom na to da od februara bojkotuju rad parlamenta.

Poslanica Stevanović objašnjava da opoziciju iz skupštine “nisu oterale tačke dnevnog reda, već to što je argumentovana rasprava onemogućena i što se odluke donose po automatizmu”.

„Ja mogu da potvrdim da mi nećemo učestvovati na toj sednici (na kojoj će se odlučivati o Povereniku), nije uopšte do tačke dnevnog reda već do procedura i pravila. Ne pristajemo da učestvujemo u fingiranim procesima”, kaže Stevanović.

Sve i da se drugi kandidati pojave, vladajuća stranka ima dovoljno mandata da odluku donese sama.

Share.

Ostavite odgovor