Izveštaj – Konferencija o izazovima i stepenu implementacije Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o tajnosti podataka

0

Dvodnevna Konferencija o izazovima i stepenu implementacije Zakona o zaštiti podataka o licnosti, Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog znacaja i Zakona o tajnosti podataka održana je u Skupštini AP Vojvodine 21-22.10.2010. godine. Konferencija je organizovana od strane Komiteta pravnika za ljudska prava-YUCOM, a uz finansijsku podršku USAID-a i Instituta za održive zajednice.

Na samom pocetku prvog dana konferencije, Maja Sedlarevic-potpredsednica Skupštine AP Vojvodina, pohvalila je Skupštinu AP Vojvodine kao jednu od retkih institucija koje su dobile nagradu za otvorenost ove institucije prema gradanima od strane Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog znacaja i zaštitu podataka o licnosti, Rodoljuba Šabica u septembru 2010. godine.

Ona je istakla da je primena zakona koji su tema ove konferencije suštinska za gradenje poverenja gradana. Sedlareviceva je, zatim, istakla kako su sve nove institucije u pocetku bile suocene sa odredenim problemima u svom funkcionisanju i sprovodenju zakona.

– Svi sigurno znate sa kakvim se problemima susretao Poverenik za informacije s pocetka svog rada, a verujem da se u nekim segmentima još uvek susrece. Takva situacija je bila sa institucijom Zaštitnika gradana, a imamo slicnu situaciju i sa Poverenicom za ravnopravnost.

Zadatak svih nas je da ucinimo sve što je u našoj moci da ovim institucijama omogucimo normalno funkcionisanje i normalan rad -navela je Sedlareviceva. Ona je dodala da je licni primer najbitniji, te da izgradnjom institucije u kojoj je zaposlen, svako, zapravo, radi na izgradnji poverenja gradana.

Rodoljub Šabic je predocio prisutnima da su tri zakona o kojima ce se govoriti na konferenciji veoma važna. Kako on istice, odnos vlasti prema gradanima se promenio što se vidi i kroz cifru da je od 10.000 evidentiranih žalbi od strane Poverenika na postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama 90 posto rešeno.

Gradani su prepoznali prava i samim postupanjem naterali sve obavezne organa na postupanje po zahtevima i po žalbama, pa i samu kancelariju Poverenika. Šabic je istakako da je ovakav pristup potreban kako bi se Zakon o zaštiti podataka o licnosti poceo primenjivati, odnosno da je potrebno animirati gradane i medije.

– Trebace od toga napraviti pravu,
realnu društvenu temu, da to što u tim zakonima piše postane realan deo naših života.

To takode nece ici drukcije, osim ako svi zajedno ne animiramo obicne gradane i medije da svojim pritiskom i autoritetom daju doprinos koji je neophodan – naveo je Šabic dodajuci da ne bi radio taj posao da ne veruje da ce tako zaista i biti.

Milan Antonijevic, direktor YUCOM-a, upoznao je prisutne da je usvojena Strategija zaštite podataka o licnosti tokom avgusta 2010. godine. On je izneo zamerke zbog neukljucenosti nevladinih organizacija u proces donošenja ove Strategije, ali je istakao i pozvao prisutne da insistiraju na ukljucivanju u pravljenju Akcionog plana za primenu ovog
zakona.

Po slovu Strategije, ovaj Akcioni plan bi trebalo doneti u roku od 90 dana od donošenja Strategije. – To je prostor u kojem bi organizacije civilnog društva i nezavisne institucije, koje se ovom oblašcu bave trebalo da imaju veoma aktivnu ulogu i doprinesu tome da ovaj Akcioni plan bude adekvatan potrebama Srbije i da ne ostane prazno slovo na papiru – naveo je Antonijevic.

Prof. dr Marijana Pajvancic istakla je da se Ustav Srbije “krajnje restriktivno” bavi problematikom prava na privatnost i dodala da Ustav nije otišao korak dalje u regulaciji te oblasti od ranijeg.

Pravom na privatnost se ustanovljava i garantuje prostor licne slobode i uloga države se svodi na to da otkloni povredu ili zaštiti pravo na privatnost koje je ugroženo.

Komparativno gledano, pravu privatnosti se pruža šira zaštita nego u Srbiji. Univerzalna deklaracija o pravima coveka UN zabranjuje proizvoljno mešanje u privatni život, porodicu, stan ili prepisku (cl. 12) dok se u Paktu o gradanskim i politickim pravima (cl. 17) zabranjuju i proizvoljni napadi na cast i ugled. Takode, garantuje se zakonska zaštita prava privatnosti.

Evropska konvencija (cl. 8) takode garantuje prava na privatnost.
Pravo na privatnost predstavlja tradicionalno opšte ljudsko pravo i kao celovito je regulisano novijim ustavima.

Najbolji primer uredenja ovog prava je Švajcarska. Pravo na privatnost je složeno pravo koje se sastoji iz nekoliko osnovnih prava: nepovredivost stana; tajnost prepiske; zaštita podataka o licnosti i zaštita braka i porodice.

U ovo prava spada i sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti, sloboda veroispovesti i sloboda odlucivanja o radanju.

I dok sloboda odlucivanja o radanju, pravo na zakljucenje braka i ravnopravnost supružnika, sloboda misli, savesti i veroispovesti i sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti predstavljaju apsolutna prava, ostala prava koja spadaju u korpus prava privatnosti trpe odredena ogranicenja.

Kada je u pitanju zaštita podataka o licnosti, ona je Ustavom garantovana sloboda. Ustavom je propisano da zakon reguliše prikupljanje, držanje, obradu i korišcenje podataka, kao i da postoji zabrana i kažnjivost upotrebe podataka o licnosti izvan svrhe zbog koje su prikupljeni.

Takode, Ustav ustanovaljava pravo na obaveštavanje o prikupljenim podacima o svojoj licnosti kao i pravo na sudsku zaštitu zbog zloupotrebe podataka. Medutim zaštita podataka o licnosti nije apsolutno
pravo. Tako, Ustav propisuje da odstupanja od ustavne zabrane upotrebe podataka o licnosti van svrhe za koju su prikupljeni su dozvoljena ako ih propisuje zakon, za potrebe vodenja krivicnog postupka i u svrhu zaštite bezbednosti Republike Srbije.

Rodoljub Šabic je naglasio da je ova oblast dobila svoj clan u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Srbiji, po njegovim recima, postoji oko milion raznih baza podataka o gradanima, koje koristi oko 300.000 pravnih subjekata: organa vlasti, firmi, preduzetnika, institucija…

Kome su sve ti podaci dostupni, šta se s njima radi i kakve posledice takvog haosa mogu biti, još uvek je nemoguce reci. Poverenik bi tu šumu institucija trebalo da kontroliše sa smešnim brojem saradnika. Nemoguca je to misija, nametnuta od ljudi iz vlasti koji ne žele da ih se kontroliše na bilo koji nacin.

Šabic kaže da za svaku od tih zbirki podataka moraju važiti ista pravila.
– Ne može niciji poslodavac podatke o radnicima davati nekakvim poslovnim partnerima, bankama, partijama. Oni se mogu koristiti samo u svrhu u koju su i sakupljeni – objašnjava Šabic.

– Zakon koji smo doneli je napredak, ali nije dovršena stvar. Treba ove odredbe uskladiti s pravnim poretkom. Nema zakona koji ureduje video-nadzor, obradu biometrijskih podataka, aktivnosti privatnih detektivskih agencija,a neko sve te obrade radi.

Tu postoji jedna crna rupa bezakonja prepuna rizika. To znaci da nam treba još citav niz drugih zakona. Osim toga, ovaj zakon valja uskladiti s drugim pravnim aktima. Nažalost, nisam baš siguran u to koliko su ljudi u našoj vladi toga svesni.

Primera radi, od poverenika iz Slovenije cuo sam da su oni zbog ovakvog zakona intervenisali i menjali 600 drugih zakonskih akata.

Šabic kaže da se mora raditi i na promeni svesti kod gradana koji precesto prihvataju da daju podatke o sebi.

– Koliko puta nam na raznim mestima traže fotokopiju licne karte? U vecini razvijenih zemalja, fotokopiranje je dozvoljeno samo kad je to zakonom strogo predvideno, a skeniranje dokumenata i njihovo cuvanje je bez rezerve zabranjeno.

Kod nas niko nema pojma šta se dešava sa svim tim fotokopijama i na koji nacin se koriste – objašnjava Šabic, i iznosi podatak da je najveci uzrok šteta u trgovini u svetu danas – krada identiteta. – To se radi na raznorazne nacine: od kopanja po smecu do visokosofisticiranih kompjuterskih upada u sisteme.

Postoje hiljade nacina da se ljudima nanese šteta na osnovu podataka koji se nekontrolisano sakupljaju. Poverenik za informacije napominje i da je doneta Strategija zaštite podataka o licnosti, ali da ona nece vredeti mnogo ukoliko Vlada u što kracem roku ne usvoji i akcioni plan
za njeno sprovodenje.

Šabic kaže da rok istice uskoro i da se plaši da Vlada nece želeti da kompletira oblast zaštite podataka o licnosti.
– Ova zemlja je decenijama potiskivala sve što je individualno, privatno. Uvek je sve kolektivno bilo važnije, pocev od države, preko nacije, vere i cega sve ne. Zato je veoma teško sada promeniti svest ljudi da je zaštita njihove individualnosti veoma važna – objašnjava Šabic.

– Kada je nastajao Zakon o zaštiti podataka o licnosti, neko je došao na ideju da oni koje zaštitnik gradana kontroliše mogu po potrebi suspendovati njegova prava. To se, posle dizanja buke, završilo nekakvim trulim kompromisom.

Posle jedne godine neko u Zakon o tajnosti podataka upisuje istu tu odredbu. Ponovo žestoka gužva, pritisak civilnog sektora i zakonodavac odustaje. Ponovo prolazi jedna godina, stiže Zakon o elektronskim komunikacijama i stvar se ponavlja.

O cemu se tu radi? Ko je taj predlagac? Ako misli da je legitiman takav stav, što ne izade u javnost i ne opravda ga? Zbog takvih intervencija država može s gradanima da radi šta želi – kaže Šabic, i ponavlja da je zbog toga podneo zahtev za ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama.

Takode, Šabic je pomenuo flagrantno kršenje prava privatnosti od strane Zavoda za transfuziju krvi. Pomenut je upitnik koji davaoci popunjavaju i predaju prilikom popunjavanja krvi i problemi sa njegovim sadržinom, sastavljacem pitanja, i na kraju, neadekvatan odnosno nezakonit nacin cuvanja tih upitnika. Kao kršenje Zakona o zaštiti podataka o licnosti, pomenuto je objavljivanje spiskova ljudi koji nisu dobili besplatne
akcije.

Marko Karadžic je naveo primer Fonda za mlade talente koji na pitanje zbog cega su objavili JMBG dobitnika stipendija odgovorili da nisu imali saznanje da je takvo postupanje nezakonito. Karadžic je zakljucio kako je najbitnija promena svesti i edukacija o zaštiti podataka o
licnosti.

Enis Omerovic sa Univerziteta u Sarajevu, preneo je prisutnima iskustva iz Bosne i Hercegovine. Istakao je da i u BIH postoji velika razlika izmedu normativnog i onoga što se dešava u praksi. 2001 godine u BIH je usvojen Zakon o zaštiti podataka i osnovano je stalno supsidijarno telo Veca ministara – Komisija za zaštitu podataka. U maju 2006. godine usvojen je nov zakon koji nije uneo velike promene. Medutim, taj zakon je predvideo osnivanje Agencije za zaštitu licnih podataka u BiH.

Ona je osnovana tek u julu 2008. godine.
– Gradani BiH nisu informisani o postojanju Agencije i zakona. Situacija u BiH nalaže promenu ovakvog stanja svesti, s obzirom da se zakon cesto krši. Npr. u javnim oglasima može se videti da poslodavci cesto traže uverenje o neosudivanosti. Specificno pitanje za BiH je da li je depersonalizacija presuda koje se objavljuju opravdana.

Do nedavno, presude su objavljivane sa svim podacima osudenika. Agencija je takvo objavljivanje proglasila nezakonitim. Medutim, mnogi i danas stoje na stanovištu da bi se za nateže zlocine protiv covecnosti morali objavljaviti podaci o zlocincima. – naveo je
Omerovic.

Samoj konferenciji prisustvovali su brojni novinari, predstavnici pokrajniskih organa vlasti, lokalne samouprave i nevladinih organizacija.

YUCOM tim

Share.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.