Izveštaj sa javne debate „Od zakona do pravde – Sistem održive pravne pomoći u Srbiji“

0

Pravni fakultet u Nišu, 29. maj 2014. godine

“Javna debata „Od zakona do pravde – Sistem održive pravne pomoći u Srbiji“ održana je 29. maja 2014. godine na Pravnom fakultetu u Nišu. Debatu je organizovao Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM uz podršku Instituta za održive zajednice (ISC). Organizovana je sa ciljem podizanja svesti o potrebi širenja kruga pružalaca besplatne pravne pomoći, koji bi uključivao i advokate, pravne klinike na pravnim fakultetima, nevladine organizacije i druge stručne pružaoce, ali i da bi se podstakla šira rasprava o nedostacima postojećeg pružanja pravne pomoći.

U javnoj debati učestvovali su advokati, studenti Pravnog fakulteta u Nišu i predstavnici lokalnih nevladinih organizacija. Na samom početku Milan Antonijević, direktor YUCOM-a i Katarina Golubović, advokatica YUCOM-a, predstavili su ukratko rad organizacije, osnovne probleme sa kojima se suočavaju pružaoci besplatne pravne pomoći i nepostojanju adekvatnog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

Predstavnik pravne klinike na Pravnom fakultetu u Nišu, Filip Marić, naveo je kako su oni imali prilično dobru komunikaciju sa tražiocima besplatne pravne pomoći, ali da je klinika postojala u okviru projekta, koji se završio, pa ona trenutno ne funkcioniše. Nakon što ga je pitala o dotadašnjem radu klinike, Katarina Golubović je istakla da bi čak i pisanje inicijalnih akata (tužbi) trebalo da spada u primarnu pravnu pomoć (kao što je npr. predviđeno zakonom u Hrvatskoj), te da bi trebalo da ih potpisuje sam pružalac pomoći, a ne klijent, što je praksa kod naših pravnih klinika. Na taj način bi se pregledno prikazao doprinos koji pružaoci besplatne pravne pomoći imaju u pravosudnom sistemu, a po novom Zakonu o parničnom postupku, studenti na primer neće moći da budu punomoćnici.

Advokatica Irena Stojanović je upitala da li će po novom Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći postojati predviđena služba koja će utvrđivati činjenice o predmetu, pa potom prosleđivati odgovarajućem pružaocu. Milan Antonijević je naglasio da je u zakonu predviđeno da centri za socijalni rad utvrđuju da li je osoba podobna da bude primalac besplatne pravne pomoći. Katarina Golubović je dodala da se na ovaj način sužava katalog pružanja sekundarne pravne pomoći, jer se država obavezuje da finansir aovu vrstu pomoći samo za socijalne slučajeve. Zato je nužno, zbog kvaliteta pružanja pravne pomoći, proširiti krug pružaoca besplatne pravne pomoći.

Predstavnik Sandžačkog odbora, Semir Tutić, istakao je da njegova organizacija pruža usluge besplatne pravne pomoći od 1991. godine, pa je dao uvid u probleme sa kojima se suočavaju po ovom pitanju u Novom Pazaru. Dešava se da se lice obrati Službi za besplatnu pravnu pomoć želeći da tuži opštinu, jer mu je uskraćeno neko pravo i da mu odbijaju zahtev, samo zbog toga jer su finansirani od strane opštine i ne žele da pokreću postupke protiv njih. Treba se zapitati kakav je kvalitet pružene pravne pomoći na ovakav način. Služba BPP ne praktikuje terenske posete, dok se Sadžački odbor trudi da obilazi što više prigradskih naselja, jer često baš ljudi kojima je najneophodnija ova vrsta besplatne pomoći nisu u mogućnosti da dođu do najbližih gradova. Dragan Đorđević iz CHRIS mreže, dodao je da će advokati retko izlaziti na teren radi pružanja pravne pomoći i da je to dodatni razlog zašto treba širiti mrežu pružalaca.

Milan Antonijević je naglasio da se zakonodavac odlučio za paušalno plaćanje pružaocima određenog iznosa za zastupanje (u Holandiji je to oko 700 evra, kod nas će iznos biti dosta niži). Advokatica Irena Stojadinović rekla je da bi uvek trebalo, ukoliko vam upute klijenta, izvesti proces do kraja, bez obzira kakav se ishod očekuje. Zato se dešava da iskusni advokati neće da preuzmu slučajeve. Filip Marić je istakao da je baš iz tog razloga dobro da funkcioniše pravna klinika, jer na taj način i klijenti dobiju pomoć i studenti mogu da stiču iskustvo i uče. Advokat Aleksandar Jovanović se složio sa ovom tvrdnjom, jer kada student/kinja koji ima iskustva sa pružanjem pravne pomoći dođe da radi kao pripravnik, oni su već obučeni i mogu da obavljaju korisne poslove.

Potom je Katarina Golubović pričala o iskustvima stečenim u toku rada u nevladinim organizacijama. Time se daje mogućnost sagledavanja slučaja sa svih aspekata što vam omogućava da uočite pojedine nizove problema koji se javljaju, na koje onda možete adekvatno odreagovati. Sada po Zakonu o parničnom postupku zastupnik može biti samo advokat, predlozi zakona su usvojeni u toku varednog stanja, bez javne rasprave, što je doprinelo takvom zakonskom rešenju. Milan Antonijević je dodao da je jako teško u manjim sredinama pojedine slučajeve zastupati. Zato je nužno napraviti balans i mrežu pružalaca, gde će klijentu odmah biti rečeno kome tačno da se obrati jer je stručan za tu pojedinu oblast. Naglašeno je i da ZPP ima odredbu koja omogućava besplatno zastupanje, u okviru siromaškog prava, ali da se u toku 2011. i 2012. samo u jednom predmetu pozivalo na ovu odredbu. Irena Stojadinović je dodala da u se u Nišu nije javio nijedan slučaj uz pozivanje na ovu odredbu. Golubović je dodala da na primer u Nemačkoj i ne postoji poseban zakon o BPP već samo ovakva odredba, koja se primenjuje na adekvatan način.

U nastavku je Milan Antonijević izneo stav da će ovakav predviđen sistem, sa uključivanjem centara za socijalni rad, biti prilično preopterećen, a kada treba brzo da se reaguje potrebna je jasna nadležnost institucija. Istakao je da treba razmišljati i o manjim organizacijama koje ne mogu da plaćaju za stalno advokate, a imaju kvalitetan mehanizam pružanja pomoći. Za kraj je naglašeno da je najbitnije posvetiti veću pažnju samim korisnicima i pronaći takav sistem kojim će im se omogućiti najadekvatnija pravna pomoć i doprineti rešenju njihovog problema.

Share.

Ostavite odgovor