Izveštaj sa konferencije „Nezavisno pravosuđe i sloboda okupljanja kao pokazatelji ispunjenja mera u okviru Poglavlja 23“.

0

Komitet pravnika za ljudska prava Yucom, organizovao je konferenciju „Nezavisno pravosuđe i sloboda okupljanja kao pokazatelji ispunjenja mera u okviru Poglavlja 23“. Konferencija je organizovana uz podšku Ambasade Republike Nemačke. Jedan od povoda za organizovanje konferecije bio je Izveštaj o poštovanju Kodeksa  ponašanja članova Vlade i poslanika o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka, koji je YUCOM izradio kako bi se pratila efikasna implementacija mera iz Akcionog plana za poglavlje 23 i obaveza koje je država Srbija preuzela. Konferencija je održana u prostorijama Kuće ljudskih prava i demokratije, 24 maja 2018 godine.

Uvodni govor održali suAleksander Jung, zamenik šefa Misije Amabasade Republike Nemačke i Direktor  Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević. Gospodin Jung je pozdravio okupljene na konfereciji i pohvalio rad Komiteta pravnika za ljudska prava kao Koordinatora radne grupe za Poglavlje 23 i važan uticaj koji proizvodi u vezi reforme pravosuđa. Po njegovom mišljenju, ovaj značaj je utoliko veći kada se uzme u obzir značaj koji Poglavlje 23 ima prilikom samih pregovora za pristupanje EU. Kao najvažnije od svih 35 poglavlja, Poglavlje 23 je ključno za obezbeđivanje vladavine prava i  transformaciju države koja je u interesu samih građana.

Prvi panel konferecije posvećen je komentarisanju sudskih odluka i postupaka kao i izeveštaju o  poštovanju Kodeksa  ponašanja članova Vlade i poslanika o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka.

Predsednik Jukoma Milan Antonijević rekao je da su medijski tekstovi često neprecizni i da se u jednom broju tekstova ne navodi da li se radi o prvostepenoj ili pravosnažnoj presudi, što govori o potrebi edukacije.

“Ali u novinama često nema namere da se to prikrije, dok kod političara tu postoji namera koja je vidljiva”, rekao je Antonijević.

Poslanica Gordana Čomić rekla je da ona nikad nije komentarisala nepravosnažne sudske presude, jer se, kaže, to ne radi. Smatra da u većini slučajeva u Srbiji nema poštovanja za nepravosnažne presude.

Primetila je da je u medijima i u Skupštini prisutna upotreba podataka iz istraga, zbog čega, kako smatra, “trpimo zajedničku štetu”.

“Tome i služi poglavlje 23, da naučimo šta se sme, a šta ne, kad je pravosuđe u pitanju”, rekla je ona. Poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić rekla je da nema optimističnu prognozu kada je u pitanju komentarisanje sudskih presuda, uprkos tome što je donet Kodeks. Čomić je dodala da se “propaganda umesto informisanja” i miran rad pravosuđa i tužilaštva međusobno isključuju.

“Ili imate propagandu ili imate tužilaštvo i pravosuđe na miru”.

Predsednik Udružena tužilaca Goran Ilić je, govoreći o zatvorenosti tužilaštva za javnost, ocenio da se tužioci ustručavaju da daju izjave o važnim temama, jer politika presudno utiče na njihove karijere. Tome najviše doprinosi i tradicionalna zatvorenost tužilaštva za javnost, ukazao je Ilić. On je istakao da bi, na primer, u slučaju Savamala bilo korisno da prvi osnovni tužilac održi povremeno konferencije za novinare i obavesti javnost o tome šta je preduzeo i da li eventualno postoje neke “prepreke” u radu na tom predmetu.

Kada je reč o granicama dozvoljenosti u komentarisanju sudskih postupaka i odluka i tužilačkih odluka, Ilić je ukazao da u nekim slučajevima javno tužilaštvo samo doprinosi “da se čuju neki glasovi i komentari” koji mogu da ugroze samostalnost i nepristrasnost tužilaštva.

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić izjavio je da je komentarisanje sudskih postupaka vrsta direktnog političkog uticija putem medija sa očekivanim ishodom da sudije i tužioci ne donesu odluke suprotne interesima onih koji su u nekom peridu, sada ili pre, “gospodari vode i vatre”, ili više neće biti na svojim funkcijama. On je dodao da su političari svesni da komentarisanje sudskih odluka predstavlja pritisak na rad pravosuđa. Majić je izrazio bojazan da će to nastaviti da se dešava i dodao da se u Srbiji “zakon ne doživljava kao nešto što je obavezno poštovati”.

Drugi panel konferencije bio je posvećen slobodi javnog okupljanaja.Odvraćajući efekat koji na uživanje slobode okupljanja ima postojeći Zakon o javnom okupljanju, govori u prilog potrebe usvajanja novog zakona koji bi uživanje ove osnovne ljudske slobode regulisao u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Milena Vasić, pravna savetnica Komiteta pravnika za ljudska prava podsetila je da je YUCOM imao izveštaj koji se bavio temom javnog okupljanja za 2016 i 2017 godinu, koji je citirao i State Department u svom Izveštaju o ljudskim pravima, navodeći da aktuelni zakon iako je nov, mora da se revidira i uskladi sa međunarodnim standardima prava na javno okupljanje.

Milan Filipović, pravni savetnik Komiteta pravnika za ljudska prava, govorio je o manama postojećeg zakonodavstva u vezi prava na slobodu okupljanja. Zabrana okupljanja ispred školskih i zdravstvenih ustanova je u praksi vrlo brzo bila obesmišljena. On je istakao da je YUCOM pratio slobodu okupljanja u izbornoj kampanji i tada je ustanovio da su politički funkcioneri prilikom otvaranja ovih ustanova, kršili ne samo ovaj zakon, nego i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, budući da su koristili javne resurse u svrhu stranačke promocije.

Aktivistkinja inicijative Ne davimo Beograd,Ksenija Radovanoviću svom izlaganju je rekla da protesti ove inicijative nisu zabranjivani. Međutim analizom naloga za pokretanje prekršajnih postupaka, stiče se utisak zloupotrebe odredbi Zakona o javnom okupljanju, Zakona o javnom redu i miru koji se koriste radi cenzure javnog okupljanja, kao i ekonomskog iznurivanja. Od 2015. protiv Inicijative je pokrenuto 33 sudska procesa od kojih se 13 tiču ne prjavljivanja skupova. Donete su i 3 osuđujuće presude protiv 4 lica (visina kazne od 100-150 hiljada dinara). Inicijativi je od samog početka donošenja zakona bilo jasno da će odredbe ovog zakona biti korištene upravo kako bi se zabranjivale forme ovakvih okupljanja.
Milena Vasić je istakla da je ova situacija upravo nešto na šta je upozoravao YUCOM od samog početka donošebnja zakona i da spontano okupljanje ne bi trebalo da bude okupljanje koje nema organizatora, nego da je okupljanje spontana reakcija na neki događaj.

Poslednja panelistkinja konferecije Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prva je govorilia o slučajevima koji ilustruju situacije kada se država proizvoljno odnosi prilikom odlučivanja kojim će se sredstvom poslužiti. Ona je podsetila na slučaj koji je zastupao YUCOM a tiče se zabranjivanja skupa povodom genocida u Srebrenici. Pored prisustva mnogobrojnih predstavnika civilnog društva, jedina osoba koja je dobila prekršajnu prijavu, bila je članica Inicijative mladih Anita Mitić, samo na osnovu facebook posta koji je okačila. Ona je istakla da je razlog donošenja zakona često ono što se zaboravlja prilikom njegove primene, i da je u tom smislu važno da zakon ne ostane samo mrtvo slovo na papiru.

Share.

Ostavite odgovor