IZVEŠTAJ SA OKRUGLOG STOLA „U susret ustavnim promenama“

0

Okrugli sto U susret ustavnim promenama održan je u Beogradu 21. februara 2018. godine sa početkom u 09:30 časova u Kući ljudskih prava i demokratije.

Pozdravni govor imali su Nj. E. Axel Ditman, Ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji, koji je još jednom istakao značaj garancije nezavisnosti sudstva i podržao reformu pravosuđa u Srbiji. On je takođe napomenuo da će konačni sud o predloženim promenama Ustava dati Venecijanska komisija, i da put ka EU zavisi od ispunjavanja jasnih kriterijuma, a jedan od fundamentalnih uslova je i vladavina prava – povećanje nezavisnosti i efikasnosti sudstva.  Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM-a  je na samom početku istakao neophodnost osnaženja funkcija sudija i tužilaca, i osvrnuo se na značaj učestvovanja civilnog društva u ustavnim reformama i diskusijama povodom njih, navodeći kako značaj civilnog društva treba ozbiljno da se shvati. Ono što je neophodno, jeste da se ponovo sedne za pregovarački sto “kako ne bi imali činovnički, već profesionalni Ustav”. Takođe je podvukao da predložena rešenja, ukoliko se usvoje, ne mogu dugo opstati jer nanose štetu pravosuđu, zbog čega bi kroz dijalog trebalo da se dođe do Ustava u koji građani imaju poverenja, a sudije i tužioci doživljavaju kao svoj tekst.

Moderatorka konferencije Nataša Vučković je u uvodu panela  naznačila  najveće probleme u ustavnoj regulativi i reformi ustava, kao što su: izbor i razrešenje sudija, uvođenje i položaj pravosudne akademije, položaj tužilaštva uopšte, problematiku principa kočnice i ravnoteže koji se odnosi najviše na uticaj parlamenta i izvršne vlasti prema pravosuđu.

Tema Okruglog stola bila je „Radna verzija amandmanana Ustav – nezavisnost pravosuđa iz perspektive prakse i osvrt na zaključke Javnog slušanja profesora“. Prva govornica Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije osvrnula se na temu položaja sudija kroz predloge amandmana na Ustav RS. Njen utisak je da se ministarstvo ponaša kao da nije ni bilo pravne analize Radne grupe za reformu pravosuđa, koja je trebala da bude osnov za dalji konstruktivni proces. Međutim do toga nije došlo jer ona očigledno nije uzeta u obzir. Dragana Boljević je navela da od 24 ustavna amndmana, svega 14 sadrži obrazloženje koji sadrže samo prepisana mišljenja Venecijanske komisije koja se čak ni ne tiču Srbije, već pravnih sistema država čije stanje i problemi nisu uporedivi sa srpskim. Između ostalog, gospođa Boljević se osvrnula i na problematiku izbora sudija prvostepenog suda, gde je istakla da je prema postojećim izmenama propisano da će se birati sudija koji je prošao praktičnu obuku u pravosudnoj akademiji, te VSS praktično ispada samo „protočni bojler“,  jer će jedna mlada i nova intitucija kao što je pravosudna akademija praktično imati posrednu mogućnost sudelovanja u odlučivanju u izboru sudija, u vidu preliminarne odluke u izboru sudija. Pored toga, objasnila je i da veliki problem predstavlja i „gaženje principa nepremestivosti sudija“, odnosno, nepredviđanje nepremestivosti sudija među garancijama nezavisnosti sudske funkcije, kao i nepreviđanje ustavne zabrane vršenja uticaja na sudije u predlozima novih izmena. Na kraju, ona je navela da su navedene „izmene ustava u nomotehničkom pogledu izrađene na toliko niskom nivou da nam nikako ne služe na čast“, a  jednosglasni u podršci takvom mišljenju su i  kritike upućene od strane ostatka stručne javnosti, relevantne u domenu pravosuđa, kao što su strukovna udruženja, najeminentniji profesori, Državno veće tužilaca, Visoki savet sudstva i Vrhovni kasacioni sud.

Nakon izlaganja Dragane Boljević, na položaj tužilaca u predlozima amandmana na Ustav RS osvrnuo se i dr Goran Ilić iz Udruženja tužilaca Srbije. Gospodin Ilić je kao glavni problem istakao da u predlozima za amandmane na Ustav RS nije uzeto u obzir faktičko približavanje uloga tužilaca i sudija koje već postoji u praksi u našem sistemu. Takođe je objasnio da različitost u prirodi garancija nezavisnosti sudija i tužilaca nije razlog za slabe garancije nezavisnosti tužilaca ili nepostojanje istih, jer usled toga potencijalno može doći do političkih uticaja koji praktično dovode do neprosleđivanja predmeta od tužilaca ka sudu. Pored toga on je pomenuo da  se u tekst amandmana unose neke norme koje po prirodi stvari nisu ustavne materije, pa tako recimo odredbe o funkcionisanju tužilaštva treba da budu zakonska materija, a ne ustavna. Usled svega navedenog, a posebno razlike u procesnom položaju sudija i tužilaca i propuštanja uvođenja garancije nezavisnosti tužilaštva, g-din Ilić je zaključio da „dolazi do podrivanja poverenja javnosti u tužilaštvo i njegovu nezavisnost“.

Treća govornica, Vida Petrović Škero iz Centra za pravosudna istraživanja, CERPIS-a, postavila je neka relevantna pitanja koja se tiču samih ustavnih promena – Šta su uopšte naše ustavne promene, zašto su bitne, zašto ih želimo i kako ih sprovodimo? Šta je tu skrivena a šta stvarna volja iza ustavnih promena? Gospođa Škero, pozivjući se na mišljenje Vencijanske komisije o normama o Visokom savetu sudstva, navodi da te norme predstavljaju „recept za politizaciju sudstva“. Takođe je napomenula i da se „ne diraju“ odredbe vezane za Ustavni sud, a on prema jednoj normi praktično ni „nije deo pravosuđa“, dok norma da Ustavni sud moze da poništava odluke zbog pogrešne primene materijalnog prava, dovode do toga da USS praktično prerasta u sud četvrtog stepena, a u tom slučaju odluka Evropskog suda za ljudska prava kao da predstavlja osnov za ponavljanje postupka. G-đa Škero se dalje osvrnula na Pravosudnu akademiju, za koju tvrdi da bi trebalo da bude tekovina pravosuđa, a ne politike, da je zamišljena kao institucija koja bi kontinuirano obučavala sudije, a da joj je za takvu ulogu neophodno garantovati nezavisnost. Osim toga, samo usavršavanje budućeg sudijskog kadra nikada nije stavljeno u Ustav. Na samom kraju, gospođa Škero ističe da se „Ustav ne pravi kao simulirana ulaznica u EU, već iz razloga naše životne potrebe“.

Zaključnu reč dao je direktor Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM, Milan Antonijević, koji je ukratko govorio o Izveštaju o poštovanju Kodeksa o ponašanju članova Vlade o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka. Tom prilikom istakao je da je Vlada Srbije pre dve godine donela kodeks kojim se obavezala da neće komentarisati nepravosnažne sudske odluke i postupke. Međutim, ovim pravnim aktom nije predviđena sankcija, pa se postavlja otvoreno pitanje funkcionalnosti njegove primene. On je napomenuo da smo svedoci konstantnog komentarisanja sudskih odluka od strane političara i članova Vlade, o čemu ovaj izveštaj kroz brojne primere svedoči. Na kraju je zaključio da je izrada ovakvih izveštaja važna kako bismo bili u stanju da efikasno pratimo da li vlast istinski  ispunjava i implementira mere na koje se obavezala Akcionim planom za Poglavlje 23.

 

Share.

Ostavite odgovor