Izveštaj sa pete skupštine Koalicije za REKOM

0

26. i 27. juna 2011. godine, YUCOM je učestvovao na Petoj skupštini koalicije za REKOM i na Međunarodnom forumu za tranizicijsku pravdu u post-jugoslovenskim zemljama, koji su održani u hotelu Holiday Inn u Sarajevu.

Skupštinu su otvorili Amir Kulaglić, Srebrenica BiH i Vesna Tersalić, iz organziacije Documenta iz Hrvatske, konstatujući da je konsultativni proces uspešno završen usvajanjem statuta REKOM-a na prošloj skupštini, kada su definisina nove strategije i donete važne odluke za trasiranje daljeg pravca delovanja. Vesna Tersalić, je izrazila nadu da će ova skupština dati dodatni podsticaj, s obzirom da se još treba truditi da se REKOM osnuje.

Najvažnije tačke usvojenog dnevnog reda su se odnosile na predlog novog statuta Koalicije za REKOM i na podnošenje izveštaja o aktivnostima Koalicije za REKOM. Predložene promene statuta koalicije su kozmetičke i struktualne, ali i važnije-suštinske. Ove poslednje se odnose na nekadašnji čl. 14, u predlogu čl.15, čl. 26 odnosno čl. 32, čl. 27 odnosno čl. 33 u predlogu novog statuta, dok čl. 22 briše. Po završenoj raspravi o amandmanima donet je zaključak da se promene odnose na čl.3, čl.9 stav 3. i stav 5., čl. 23 stav 1., stav 2., stav 10. i stav 12.

Izveštaji o aktivnostima Koalicije za REKOM tj. Izveštaji o kampanji prikupljanja potpisa, o javnom zagovaranju i o medijskoj kampanji predstavljeni su po zemljama: Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji, Kosovu, Crnoj Gori i Srbiji. Što se tiče kampanje prikupljanja potpisa, u Bosni i Hercegovini je sakupljeno 85 hiljada, što je ispod očekivanog broja, od toga 26 hiljada u Banja Luci i 17 hiljada u Sarajevu. U Crnoj Gori kampanja je imala kako političku podršku tako i podršku građana; 30000 potpisa je sakupljeno u 13 opština. U Hrvatskoj je zabeležen najmanji broj potpisa-samo 20000, što je objašnjeno negativnim odgovorom građana na presude Haškog tribunala generalima Gotovini i Markaču, ali i apsolutnim izostankom političke potpore, izuzimajući podršku predsednika Hrvatske Ive Josipovića i predsednika Sabora, Slobodana Uzelca. Građani Kosova dali su preko 100000 potpisa. U Makedoniji i Sloveniji ostvaren je očekivani broj od 5000 potpisa, dok je 236000 grđana Srbije dalo svoje potpise.

Tokom kampanje javnog zagovaranja, u Hrvatskoj održani su sastanci sa svim parlamentarnim strankama, od kojih je HDZ 1990 dala otvorenu podršku inicijativi za REKOM. U Crnoj Gori kampanju su obeležili uspešni sastanci sa predsednikom vlade, predsednikom države i predsednikom parlamenta, kao i svim parlamentarnim strankama od kojih je dobijena podrška, za razliku od situacije u Hrvatskoj, gde je od visokih državnih funkcionera pozitivan odgovor dao Ivo Josipović, Slobodan Uzelac i bivši predssednik Stjepan Mesić, a od stranaka se pridružila Samostalna srpska stranka. Na Kososvu je podrška kampanji bila izuzetna; dobijena je od LDK, parlamentaraca, Saveza za budućnost Kosova, Rade Trajković i ministra zdravlja Kosova. Tom pilikom Atifeta Jahjage, predsednica Kosova, naglasila je da podrška predstvalja ustavnu obavezu, kao i da je takva inicijativa u saglasnosti sa Ustavom Kosova.

U Bosni i Hercegovini je izostala reakcija u medijama. Za razliku od nje u Hrvatskoj krajem 2010, na Kosovu, kao i u ostalim državama medijska kampanja je bila uspešna. Predkampanju u Hrvatskoj su obeležile brojne debate, ali i promovisanje inicijative za REKOM u lokalnim medijima, dok je Hrvatska televizija (HRT) ostala neprobojna. Medijska kampanja na Kosovu se fokusarala na saradnju sa žrtvama i njihovim porodicama, pored redovnih televizijskih izveštaja i intervjua.

Na skupštini se pored ovih tačaka odlučivalo i o Izveštaju o finansijskoj realizaciji projekta, predlogu novih članova Koordinacijskog veća Koalicije za REKOM. Diskutovalo se, takođe, i o planu aktivnosti Koalicije za REKOM u periodu 01.07.2011-31.12.2012. Vesna Tešelić smatra da je neophodno da se poveća politička podrška, poboljša koordinacija, ali i da se dobije podrška na širem nivou. S tim u vezi treba da se održi barem jedno javno događanje u zemlji poput npr. tribine, okruglog stola u parlamentu, konferencije koje bi se fokusirala na javno slušanje žrtava. Pored ovih preporuka, Vesna Tešelić je predoložila i da se održe tri sastanka koordinacionog veća tri puta godišnje i minimum jedna skupština. Nataša Kandić veruje da ne treba produžiti kampanju skupljanja potpisa, s obzirom da je ona već okončana, ali da ju je moguće nastaviti putem interneta. Ona je predložila da se buduće aktivnosti koalicije usmere ka pomaganju u radu nevladinih organizacija koje se bave tranzicionom pravdom, kao i nastavljanje sa radom na veb sajtu i društvenim mrežama tweeter i facebook. Prema njenom mišljenu organizovanju sledeće skupštine treba da se pristupi sa jasnom svešću šta je moguće uraditi, napominjući da nije moguće sakupiti više novca za kampanju skupljanja potpisa. Kao razlog za napuštanje Koordinacionog veća, Nataša Kandić je navela koliziju u načinu rada ovog tela sa prošlim i budućim poslovima Koalicije. Ovo pitanje je u medijima neopravdano dobilo veliku pažnju. Međutim nedvosmisleno je potvrđeno da Fond za humanitarno pravo, kao i Nataša Kandić nastavljaju da daju veliku podršku osnivanju komisije.

*************************************
Međunarodni forum za tranzicijsku pravdu u post-jugoslovenskim zemljama otvorili su Alija Behmen, gradonačelnik Sarajeva, Dženana Karup Druško iz udruženja BH novinara i Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo. U svom govoru Alija Behmen je istakao da je suočavanje sa prošlošću neophodno da bi istina i pravda izašli na videlo, i da kao razlog te ideje REKOM postoji, dodajući da je obračun sa ratnim zločincima suštinsko pitanje za budućnost Bosne i Hercegovine. Dženana Karup Druško je naglasila doprinos koji su novinari dali događajima devedesetih, i da bi sada mogli još više doprineti procesu suočavanja sa prošlošću i tranzicionoj pravdi. Predsednica Fonda, Nataša Kandić je na posletku dodala da je ovaj forum pokušaj da se unutar institucija inicira suočavanje sa prošlošću, s obzirom nevladine organizacije ne mogu same da vode ovaj proces. Prema njenom mišljenju forum predstavlja pokušaj da predstavnici institucija ostvare javni dijalog, dok je uloga međunarodnih institucija da prenesu znanja i iskustva o ovom procesu na domaće institucije.
Na forumu su panelisti prezentovali probleme vezane za nekoliko celina. Govoreći o zadovoljenju pravde iz ugla žrtava, Munira Subašić iz Udruženja Pokret majki enklava Srebrenice i Žepe iznela je svoje viđenje pravde kao identifikaciju počinilaca i pamćenje žločina. U panel diskusiji o uspostavljanju pravde iz ugla domaćih institucija tranzicione pravde učestvovali su predstavnici ministarstava pravde i odbrane, kao i tužioci iz država sa teritorije nekadašnje jugoslavije. Ovom prilikom Snežana Stanojković zamenica tužioca pri Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije je istakla da se svaki zločin posmatra iz ugla žrtve, jer bez obzira na to ko je predstavlja ona se nalazi u podređenom položaju, bez regulisanih mehanizama.
Posmatrajući pravdu iz ugla epistemološke zajednice izlagači su pokušali da odgovore na pitanja kritičkog vrednovanja našeg znanja o ratnim zločinima i kako da doznamo činjenice koje nam nisu poznate a da tokom saznajnog procesa ne upadamo u zamku ideologije, kao i pitanje koji nam akteri mogu pomoći u unapređivanju ovog znanja. Učesnici, koji dolaze iz akademskih sredina u regionu i svetu, su želeli da pokažu kako bez objektivne spoznaje nema ni suočavanja sa prošlošću a ni tranzicijske pravde. Na forumu se takodje diskutovalo i o pravdi iz ugla međunarodnih organizacija tranzicione pravde, gde su predstavnici Misija OEBS-a u državama regiona, Amnesty International-a, ICTY-a izneli svoja mišljenja. Forum se završio raspravom o rezultatima, naučenim lekcijama i strategijama po pitanju tranzicione pravde u post-jugoslovenskim zemljama.

Share.

Ostavite odgovor