KATARINA GOLUBOVIĆ (YUCOM): Nezavisne institucije da raspetljaju aferu „Krušik“

0

Informacija o hapšenjima bez epiloga i informacije da su pritvorena lica po pravilu služe za demonstraciju sile

Epilog postupka protiv radnika fabrike namenskih proizvoda “Krušik” iz Valjeva Aleksandra Obradovića, uzbunjivača koji je obelodanio podatke malverzacijama u poslovanju tog preduzeća nije lako proceniti, ali jedan cilj je postignut – građanima je jasno predočeno da će se svako iznošenje informacija strogo kažnjavati pritvorskom kaznom, ističe za “Autonomiju” Katarina Golubović, izvršna direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava Yucom. Precizira da takvo ponašanje nadležnih po pravilu služi za demonstraciju sile, te da se u raspetljavanje ove afere moraju uključiti i sve nezavisne institucije.

Dvadeset dana javnost nije znala ni da je čovek uhapšen. Da li je tu bila prekršena neka od procedura?

– Nema pravila da se javnost obaveštava o pritvaranju nekog lica. Štaviše, pravila su suprotna i zabranjuju da se informacije o licu protiv koga se vodi postupak objavljuju. Da li će javnost biti obaveštena da je neko u pritvoru, pre svega zavisi od toga da li to lice želi i da li postoje mediji koji su zainteresovani da tu vest prenesu. I to su slučajevi od javnog interesa.

Kakav epilog slučaja možemo da očekujemo? Zatvorska kazna za uzbunjivača ili raspetljavanje afere u koju je umešan otac ministra policije nebojše Stefanovića?

– Epilog postupka nije lako proceniti, naročito u ovoj fazi postupka. Međutim, ovaj slučaj ima za sada jedan epilog – preneta je poruka kroz postupak određivanja pritvora – da se odavanje informacija bilo kakve vrste strogo kažnjava. To je zato što građani već vide pritvor kao strogu kaznu.

Informacija o hapšenjima bez epiloga i informacije da su pritvorena lica po pravilu služe za demonstraciju sile. Ovo postaje očigledno naročito kad izostanu informacije zbog čega je izostala optužnica ili osuđujuća presuda. Niko ne izveštava da su “glavne mete” promašene, da se ne bi uprlo prstom u one koji su pogrešno gađali.

U raspetljavanje afere u “Krušiku” moraju se umešati sve nezavisne institucije, dakle, i Državna revizorska institucija i Agencija za borbu protiv korupcije i Komisija za zaštitu konkurencije. Samo brza i koordinisana akcija svih može pomoći javnom tužilaštvu da digne slučaj. Za to i služe nezavisne institucije.

Olako posezanje za pritvorom

Evropski sud za ljudska prava je 15. oktobra 2019. godine doneo presudu Purić i R.B. protiv Srbije kojom je utvrdio da se slučajevi povrede ljudskih prava kroz neopravdano određivanje pritvora u Srbiji ponavljaju, saopštio je Komitet pravnika za ljudska prava Jukom.
– U svetlu najnovijih protesta građana, povodom pritvaranja zaposlenog u „Krušiku“, smatramo da bi ovakve tenzije mogle biti otklonjene doslednim poštovanjem ljudskih prava na koje Evropski sud za ljudska prava poziva domaće pravosuđe. Česta hapšenja uz predlaganje pritvora, za koja saznajemo iz medija, naročito za izražene stavove u javnosti i na društvenim mrežama, suprotna su praksi Evropskog suda i sistematski guše slobodu izražavanja – saopštio je Jukom.

Olako posezanje za pritvorom

Evropski sud za ljudska prava je 15. oktobra 2019. godine doneo presudu Purić i R.B. protiv Srbije kojom je utvrdio da se slučajevi povrede ljudskih prava kroz neopravdano određivanje pritvora u Srbiji ponavljaju, saopštio je Komitet pravnika za ljudska prava Jukom.
– U svetlu najnovijih protesta građana, povodom pritvaranja zaposlenog u „Krušiku“, smatramo da bi ovakve tenzije mogle biti otklonjene doslednim poštovanjem ljudskih prava na koje Evropski sud za ljudska prava poziva domaće pravosuđe. Česta hapšenja uz predlaganje pritvora, za koja saznajemo iz medija, naročito za izražene stavove u javnosti i na društvenim mrežama, suprotna su praksi Evropskog suda i sistematski guše slobodu izražavanja – saopštio je Jukom.

Evropski sud za ljudska prava ove nedelje je doneo presudu kojom se Srbiji ponovo skreće pažnja na povredu ljudskih prava kroz praksu upotrebe neopravdanog određivanja pritvora. O čemu je tu zapravo reč?

– Evropski sud kritikuje praksu suda da ne procenjuje potrebu za pritvorom. Razlozi za pritvor kao i za produženje pritvora su propisani u zakonu, međutim, ne mogu se automatski primenjivati. Mi imamo situaciju da ne dobijamo suvisla obrazloženja za pritvor, pa čak i za kućni pritvor. Zato i pritvorenici dožive pritvor kao demonstraciju sile i pretnju, i nekada je i advokatima teško da ubede pritvorenika da ne sklapa sporazum sa tužilaštvom, čak i kad je evidentno da nema slučaja.

To je bio slučaj npr. sa jednim okrivljenim za širenje panike preko fejsbuka. Pritvoreniku koji je preko fejsbuka širio vesti da je čuo da je voda kancerogena prvo je izrečena mera pritvora (u kome je bio oko 2 meseca), pa mu je zamenjena mera pritvora za kućni pritvor. Razlog i pritvora i kućnog pritvora je bio da ne ponovi krivično delo. Meseci su prošli dok smo ubedili sud da vest o izlivanju nekog elementa u vodu baš i nije česta pojava, i da širenje panike ne može lako da se ponovi, kao i da je pritvorenik obrisao fejsbuk profil.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.