KONFERENCIJA „Slobodni izbori kroz slobodu okupljanja“

0

Konferenciju „Slobodni izbori kroz slobodu okupljanja“ je otvorio direktor Komiteta pravnika za ljudska pravaYUCOM, Milan Antonijević.  U svom izlaganju Antonijević je predstavio projekat tokom koga je YUCOM u saradnji sa partnerskim organizacijama (Centar za razvoj civilnog društva, Zrenjanin; Užički centar za ljudska prava i demokratiju; Odbor za ljudska prava Niš; Odbor za ljudska prava Valjevo; Odbor za ljudska prava Negotin; Odbor za ljudska prava Bujanovac; Sandžački odbor za ljudska prava; Građanski Forum Novi Pazar) obavio monitoring slobode okupljanja u predizbornoj kampanji u 41 opštini  širom Srbije (za područje gradova Beograd, Zrenjanin, Užice, Niš, Valjevo, Negotin, Bujanovac i Novi Pazar).  Antonijević je posebno istakao značaj Akcionog Plana za poglavlje 23 koje se bavi pravosuđem i osnovnim pravima, a koji je predvideo donošenje Zakona o javnom okupljanju u prvom kvartalu 2016. godine.

Reč je zatim preuzela Maja Jović iz Kancelarije Zaštitnika građana koja je tokom svog izlaganja na konferenciji posebno istakla da Zaštitnik građana tokom 2016. godine nije primio nijednu pritužbu koja se odnosila na povredu slobode okupljanja, niti je po sopstvenoj inicijativi pokretao postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada nadležnih organa uprave.  Jović je podsetila da je u izveštaju Zaštitnika građana za 2015. istaknuto da MUP nije blagovremeno pripremio Nacrt tog zakona, a predočeno je i da u usvojenom Zakonu javnom okupljanju nisu otklonjeni pojedini nedostaci usled kojih je prethodni Zakon o okupljanju građana prestao da važi. Ukazano je, između ostalog, da su na snazi ostale previsoko propisane novčane kazne, koje mogu odvraćati građane od ostvarivanja prava na slobodu okupljanja.

Rezultate monitoringa slobode okupljanja u predizbornoj kampanji je nastavku konferencije predstavio Milan Filpović iz Komiteta pravnika za ljudska prava – YUCOM, koji je na početku svog izlaganja naglasio da sloboda javnog okupljanja koja je garantovana Ustavom RS nije bila regulisana zakonom skoro četiri meseca. Od dana proglašenja prethodnog Zakona protivustavnim prošle godine, pa sve do stupanja na snagu novog Zakona o javnom okupljanju početkom ove godine, način ostvarivanja i pravna zaštita slobode javnog okupljanja nije bila regulisana zakonom.

Usvajanjem Zakona neposredno pred izbore prema rečima Filipovića, došli smo u situaciju, da u ovoj delikatnoj oblasti, nadležni organi primenjuje nova pravila igre sa kojima nisu imali dovoljno vremena da se upoznaju i za koja nisu doneti odgovarajući podzakonski akti. Kako su se vanredni parlamentarni izbori održavali istovremeno sa lokalnim i pokrajinskim izborima, u tom periodu sloboda okupljanja je bila glavni instrument izjavljivanja poruka političkih stranaka, sindikata i građana. Kao rezultat toga dobili smo kratku ali intenzivnu primenu Zakona za vreme predizborne kampanje i praksu koja je pokazala brojne nedostatke na koje su tokom javne rasprave ukazivali Zaštitnik građana i organizacije civilnog društva. Zakonodavac je propustio priliku da posle višegodišnjih napora organizacija civilnog društva i odluke Ustavnog suda o protivustavnosti prethodnog Zakona, ovu veoma važnu oblast ljudskih prava konačno adekvatno uredi. Propuštanjem zakonodavca da uzme u obzir iznete primedbe organizacija civilnog društva, usvojeni Zakon je ostao nedovršen, nepotpun i nesaglasan sa Ustavom RS i međunarodnim standardima.

Monitoring predizbornih skupova je sproveden u Beogradu i svim gradovima i opštinama u kojima deluju partnerske organizacije. Ukupan broj opština u kojima je vršen monitoring javnih okupljanja iznosi 41, odnosno u približno 24% opština na teritoriji Republike Srbije su praćeni predizborni skupovi.

Ove godine, za razliku od prethodnih izbora,  uočen je znatno manji broj akata nasilja na javnim okupljanjima u predizbornom periodu, i tu činjenicu pozdravljamo. Broj pripadnika policije koji su obezbeđivali predizborne skupove kao i njihovo ponašanje su bili adekvatni i nije bilo većih problema. Kao izuzetak izdvajamo slučaj žene koja je na skupu u Zrenjaninu uzviknula „Gladna sam!“, posle čega je izbačena sa skupa u zatvorenom i privedena od strane policije. Ista konstatacija važi i za angažovane redare na javnim skupovima. Na osnovu informacija od strane obučenih monitora, njihov broj je bio adekvatan na svakom skupu i primereno su se ponašali.

U okviru sprovedenih aktvnosti YUCOM je sačinio i dostavio Uputstvo o organizovanju javnih okupljanja političkim strankama i grupama građana koje deluju na targetiranom području, kako bi za vreme predizbornog perioda imali priliku da adekvatno prijave okupljanje, prijave eventualne povrede, zatraže razjašnjenje nedoumica i besplatnu pravnu pomoć u vidu saveta i direktnog zastupanja od strane specijalizovanih advokata u okviru našeg Tima za brzo reagovanje.

Tim za brzo reagovanje je bio dostupan zainteresovanim političkim partijama, grupama građana i građanima 24h dnevno, sedam dana nedeljno. Ovakav specijalizovan tim je značajan jer pravna zaštita novim Zakonom o javnom okupljanju i dalje nije unapređena, te je kroz strateško zastupanje pred Ustavnim sudom moguće ponovo menjati Zakon.

Pravni savet i detaljna pravna analiza slučaja su tako pruženi predstavnicima stranke romske nacionalne manjine koji su izrazili sumnju da su oštećeni nepravičnom raspodelom mandata posle izbora za lokalnu samoupravu, u čemu smo se oslonili i na aktuelnu sudsku praksa Upravnog suda u slučaju „Republikánus párt“.

Monitoring se vršio po unapred određenoj metodologiji i ispraćeno je 115 javnih okupljanja, pri čemu je najveći broj ispraćenih javnih okupljanja bio u organizaciji sledećih političkih stranaka: Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije, Sandžačka demokratska partija, Liberalno demokratska partija, Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije i Dveri. Najposećenija javna okupljanja su bili skupovi Srpske napredne stranke. Interesantno je da nije bilo zabeleženih kontraskupova.

Na osnovu informacija dobijenih kroz odgovore na poslate Zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, u gradovima i opštinama koje smo pokrivali ovim projektom, u periodu 04.03.2016.-24.04.2016.godine prijavljeno je ukupno 3822 javnih okupljanja (za područje gradova Beograd, Zrenjanin, Užice, Niš, Valjevo, Negotin, Bujanovac, Novi Pazar).

Zabrana javnih okupljanja na određenim mestima, poput prostora ispred zdravstvenih ustanova, predškolskih ustanova, škola i prostora ispred objekata od strateškog i posebnog značaja za odbranu i bezbednost Republike Srbije je obesmišljena održavanjem velikog broja predizbornih skupova upravo ispred škola ali i u školskim dvorištima i zgradama. Koalicija nevladinih organizacija je blagovremeno reagovala, uputivši apel nadležnim organima da reaguju i sankcionišu organizovanje i održavanje protivzakonitih skupova ali je njihova reakcija izostala.

Veliki broj ovih skupova organizovan je, bez prethodne prijave, od strane državnih organa čiji su se predstavnici u svojim javnim nastupima zalagali za zabranu javnih skupova ispred škola. Iako shodno Zakonu o javnom okupljanju građana javna okupljanja koja organizuju državni organi ne podležu obaveznoj prijavi okupljanja, smatramo da je ova odredba Zakona u velikom broju slučajeva bila zloupotrebljena budući da su faktički to bila javna okupljanja u cilju promocije političke partije za predstojeće izbore, dok su formalno predstavljena kao okupljanja u organizaciji državnih organa.

Obilazak škola od strane visokih državni zvaničnika, sam po sebi, nije sporan niti protivan Zakonu ali pitanje od značaja za eventualnu prekršajnu odgovornost političkih partija je  da li su se građani koji su se okupili da pruže podršku vladi RS to učinili spontano ili su bili organizovani od strane političkih partija.Prema informacijama sa terena, oni jesu organizovani korišćenjem stranačke infrastrukture, a neretko su prikazivali i stranačka obeležja, što ove održavanje ovih skupova čini protivzakonitim i kažnjivim. Zanimljivo je da je baš u tom periodu otvoren ili renoviran veliki broj škola, zdravstvenih centara i slično, a to su mesta koja su zakonom zabranjena kao mesta za organizovanje javnih okupljanja, bilo u organizaciji državnih organa bilo u organizaciji građana.

Primetno je bilo da policija nije reagovala u situacijama održanih neprijavljenih javnih okupljanja, kao i u situacijama javnih okupljanja na zabranjenom mestu. Shodno Zakonu, policija bi trebalo da spreči, odnosno prekine skup koji nije u skladu sa zakonom, na primer onaj skup koji se odvija na mestu koje je zakonom zabranjeno. Na osnovu informacija dobijenih od strane policijskih uprava, na teritorijama na kojima je sprovođen projekta, nije bilo sprečenih niti prekinutih javnih okupljanja.

Bitno je pomenuti da organizovanje i održavanje predizbornih skupova u ograđenim školskim dvorištima ili zgradama škola, nisu kažnjivi prema odredbama Zakona o javnom okupljanju, budući da se radi o skupovima u zatvorenom prostoru.

Paradoksalno ali kaznu za takve skupove prema Zakonu o osnovama obrazovanja i vaspitanja plaća isključivo direktor, zaposleni i sama škola, a samim tim i đaci čija prava su ugrožena i koji su često obavezani da učestvuju u priredbama kojima se dočekuju visoki državni zvaničnici.

Pored mesta na kojim je Zakonom javno okupljanje izričito zabranjeno poput zdravstvenih ustanova, predškolskih ustanova i škola, Zakon je delegirao ovlašćenje lokalnim samoupravama da odrede mesta na kojima okupljanje nije dozvoljeno jer zbog karakteristika samog mesta ili njegove posebne namene, preti opasnost od nastupanja ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine, javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije.

Prema istraživanju Komiteta pravnika za ljudska prava od 8 posmatranih jedinica lokalne samouprave samo je Negotin, u kom nisu održavani lokalni izbori, u zakonskom roku od 60 dana doneo svoju Odluku. Ovo je posledica kratkog vremenskog perioda od stupanja Zakona o javnom okupljanju na snagu do raspisivanja lokalnih izbora i raspuštanja skupština opština i gradova. U nastavku slede rezultati monitoringa slobode okupljanja u predizbornom periodu dobijenina osnovu podataka prikupljenih na terenu radom YUCOM-a i partnerskih organizacija.

 Javna okupljanja u pokretu  8
 Javna okupljanja u mestu  107
 Okviran broj pripadnika policije na ispraćenim okupljanjima  1.300
 Okviran broj redara na ispraćenim okupljanjima  1.250
 Okviran broj učesnika ispraćenih okupljanja  200.000
 Prosek po skupu  1.500 – 2.000
 Najbrojniji skup u organizaciji političke partije  SNS

U praksi YUCOM-a nedavno se pojavio slučaj koji je pokazao još jedan nedostatak ovog nedovršenog i nepotpunog zakona. Reč je o izostavljanju roka u kom bi Upravni sud trebalo da reši upravni spor pokrenut protiv odluke o zabrani skupa, odnosno problema u ostvarivanju pravne zaštite.

Skupovi pripadnika duhovnog pokreta Falun Dafe iz Srbije za vreme posete predsednika NR Kine u junu ove godine, zabranjeni su zbog mogućnosti izbijanja sukoba između njih i državljana Kine na privremenom radu. Pripadnicima Falun Dafe je suprotno Zakonu i Ustavu RS, šturim i nejasnim obrazloženjem, ograničena sloboda mirnog okupljanja i uskraćena mogućnost da predsedniku NR Kine upute apel da zaustavi progon Falun Dafe u NR Kini i da sve odgovorne privede pravdi.

Ova politički motivisana odluka samo je nastavak višegodišnje prakse državnih  organa kada je reč o zabranama održavanja tzv. politički osetljivih skupova. Interesantno pitanje koje se pojavilo u praksi je i rok i način obaveštavanja javnosti o donetoj zabrani budući to pitanje nije izričito regulisano Zakonom, a zaprećena kazna za pravno lice je do 1.500.000 dinara za prekršaj ove obaveze. Ovo pitanje je posebno značajno u svetlu činjenice da je saopštenje Komiteta pravnika za ljudska prava povodom zabrane skupa Falun Dafe preneo sam jedan medij¹ u Srbiji.

Ustavna žalba koju je Komitet pravnika podneo povodom zabrane skupova Falun Dafe, bila je u mogućnosti da koristi gotovo identične argumente, koji su posle višegodišnjeg strateškog zastupanja, doveli do proglašenja prethodnog Zakona o okupljanju građana protivustavnim u aprilu prošle godine.

Put na koji je YUCOM prvi put krenuo uzimanjem u zastupanje NVO „Žene u Crnom“ povodom zabrane skupa 2008. godine se nažalost ponovo otvorio. Ovaj put nam AP za poglavlje 23 koje se bavi pravosuđem i osnovnim pravima uliva optimizam. Nadamo se da je trenutak kada će Srbija ovu veoma važnu oblast konačno regulisati Zakonom koji je usklađen sa Ustavom RS i međunarodnim standardima slobode mirnog okupljanja bliži nego što je to bio slučaj prvi put.

Milan Krstev iz Odbora za ljudska prava u Nišu je tokom svog izlaganja govorio o rezultatima monitoringa sprovedenog u Nišu, te je naveo nekoliko interesantnih detalja, između ostalog da je sa odgovorima na  zahteve za pristup informacijama o organizovanim skupovima, MUP Odboru za ljudska prava poslao sve pristigle prijave za javna okupljanje u originalu, što je dodatno otežalo posao monitorima.

Alisa Halak iz Centra za razvoj civilnog društva u Zrenjaninu je tokom svog izlaganja navela i neke od načina na koje političke stranke izbegavaju prijavljivanje javnih okupljanja koja organizuju zarad promovisanje svojih političkih opcija. Halek je navela primer jedne stranke čija omladina je organizovala rekonstrukciju igrališta u Zrenjaninu koje se nalazi u neposrednoj blizini obdaništa. Kako navodi Halektokom rekonstrukcije, pripadnici omladine te stranke su nosili majice i obeležja svoje političke opcije, a takođe su delili majice i slatkiše deci iz obližnjeg obdaništa.

Preneli:

Tanjug
Beta
Blic
Euroactiv
RTV
Novi magazin
Palo

Share.

Ostavite odgovor