Korak po korak

0

Malo je sudskih postupaka za diskriminaciju, u odnosu na njene razmere; često su saznanja o njima nedovoljna, baš kao i snaga policijskog i pravosudnog aparata da se razvija u obezbeđivanju jednakih prava za sve građanke i građane u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu

Zaštita i adekvatno učešće svih manjinskih grupa u javnom i političkom životu, afirmacija njihovih potreba i ugroženosti, te obezbeđivanje adekvatne pravne zaštite i tretmana, neki su od ključnih zadataka moderne države, a u Srbiji su učinjeni izvesni koraci ka takvom položaju i odnosu prema manjinskim grupama. Neki od njih su nepotpuni i nedovoljni, pa je neophodno raditi na poboljšanju pravnog okvira i pratiti suđenja za prekršioce manjinskih prava u Srbiji, a slično je na Kosovu i u Crnoj Gori, odakle dolaze neke od organizacija iz Koalicije Korak, u čijem su izveštaju ove ocene. Učinak ovih NVO razmatran je prošle nedelje na konferenciji koju je organizovao beogradski Komitet pravnika za ljudska prava, uz učešće predstavnica i predstavnika grupa koje su uključene u projekat Evropske unije.

Koalicija NVO bavi se jačanjem uloge žena u političkom i javnom životu, pravima LGBT populacije i praćenjem suđenja za diskriminaciju. “Mali je broj procesa u odnosu na rasprostranjenost diskriminacije”, konstatovao je izvršni direktor Jukoma Milan Antonijević.

Koalicija Korak ima regionalnu komponentu zbog sličnosti problema sa kojima se suočavaju manjinske grupe”, rekao je Antonijević. On je podsetio da je Koalicija pružila podršku i pomoć u održavanju Parade ponosa. Koaliciju čine Jukom, Centar za građansko obrazovanje, Fond za humanitarno pravo Kosovo, Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS, Gej Strejt Alijansa, LGBT Forum Progres, Beogradski centar za ljudska prava i Inicijativa mladih za ljudska prava Kosovo.

Predstavnica Delegacije Evropske unije u Srbiji Jolanda San Hoze ocenila je da se u Srbiji vide pomaci u borbi protiv diskriminacije, za dostizanje evropskih standarda. “Od usvajanja zakona važnija je njihova dosledna primena. Potrebno je, stoga, ojačati policijske i sudske kapacitete za procesuiranje slučajeva diskriminacije, u čemu Srbija može da računa na podršku Evropske unije. Usvojeni su Antidiskriminaciona strategija, kao i Akcioni plan za njenu primenu, a zakon o krivičnom postupku je izmenjen kako bi se uvelo krivično delo zločin iz mržnje, konstatovala je Jolanda San Hoze.

EU će pomoći, konstatovala je ona, pravosuđu da ojača kapacitet za borbu protiv diskiminacije, kao i za kancelariju za ljudska i manjinska prava i kancelariju poverenika za ravnopravnost. Potpredsednica Skupštine Srbije i članica Ženske parlamentarne mreže Gordana Čomić istakla je da nema demokratskog društva u Srbiji bez demokratizacije političkih stranaka, a toga nema bez promenjene uloge žena u tim strankama. Ženska parlamentarna mreža je nastala tako što su se poslanice okupile oko cilja za čije se ostvarenje bore bez obzira na ideološke razlike .Tako je Mreža uspela da, zasad samo jednom, plasira svoj amandman.

“Ima nešto mnogo važnije od naših političkih sporova, to je, između ostalog, zdravlje žena. Takođe, nasilje nad ženama nema ideološku obojenost, jer je svejedno da li vas bije naprednjak ili demokrata. Ekonomski položaj žena – to nas brine, da žena i njena deca ne zavise od muškarca, bio on socijalista, naprednjak ili demokrata, konstatovala je Gordana Čomić.
Ženska parlamentarna mreža, saopštila je, povezala se sa ženama iz Prištine, sa kojima još od 2006. godine “ispod radara” ima kontakte. “Utvrdile smo da nema razlika među nama, identični su nam problemi i nevolje”, naglasila je Gordana Čomić.
Kosana Beker, savetnica u Kancelariji poverenika za zaštitu ravnopravnosti, rekla je da je vrlo jasna diskriminacija LGBT osoba, ali da nema jasnog stava koliko je rodna diskriminacija izražena. “Primer za to je izveštavanje medija o političarkama, komentarisanje izgleda, garderobe, postavljanje pitanja o tome da li stižu da kuvaju ručak, a gotovo uvek se njihove ‘potpisuju’ u muškom rodu.
Jasna Plavšić iz Kancelarije Vlade Srbije za ljudska i manjinska prava rekla je da su podaci pokazali kako je od 2010. do 2013. godine zabeležen porast žena na funkcijama. “U sudskoj vlasti 2010. radile su 1.703 žene, od ukupno 2.399 sudija, dok je 2013. godine taj broj povećan pa je zabeleženo 2.015 žena sudija od ukupno 2.869. U sektoru bezbednosti, povećan je broj žena na rukovodećim položajima sa 14 odsto u 2010. godini na 21 odsto 2013. godine. Povećano je i učešće žena u diplomatiji pa je 2010. bilo 10 ambasadorki i četiri žene na položaju generalnog konzula, a 2013. godine 11 ambasadorki i pet žena generalnih konzula”, konstatovala je Jasna Plavšić.

Preliminarni izveštaj Koalicije Korak donosi ocenu da je implementacija pravnog okvira za pravično suđenje počiniocima diskriminacije nedovoljna, “često slaba i nepotpuna”. “Praćenje suđenja je nužno, kako bi se uredio ovaj zakonski okvir i omogućila njegova puna implementacija Zakona o zabrani diskriminacije. To bi se ostvarilo prisustvom suđenjima, izveštavanjem a njih i međusobnom komunikacijom NVO unutar Mreže i sa javnošću”, navodi se u Izveštaju.

Izvor7

Share.

Ostavite odgovor