Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći ograničava pravo na pristup pravdi

0

Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM) i još 27 organizacija civilnog društva izrazilo je zabrinutost zbog rešenja koja se nalaze u Nacrtu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, jer direktno mogu uticati na pravo na delotvoran i jednak pristup pravdi svim osobama kojima je ta vrsta pomoći neophodna.

Budući da se na donošenje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći čeka već više od 12 godina, za koje vreme su pravnici i advokati angažovani u organizacijama civilnog društva pružali besplatnu pravnu pomoć a pojedini među njima učestvovali i u radnoj grupi koja je izradila nacrt 2015. godine, rešenja iz aktuelnog nacrta značajno odstupaju od rešenja koja su, shodno svom dugogodišnjem iskustvu, predložili dosadašnji pružaoci besplatne pravne pomoći”, navodi se u saopštenju.

Organizacije u saopštenju navode da najvažnije primedbe koje su izneli, kao višedecenijski pružaoci besplatne pravne pomoći, ipak nisu uvažene, iako je Ministarstvo pravde prilikom objavljivanja poslednjeg Nacrta Zakona navelo da je izvršilo korekcije teksta i izmenilo ga u skladu s dostavljenim primedbama

Organizacije su navele da se to pre svega odnosi na ograničene mogućnosti pružanja pravne pomoći od strane pravnika i advokata angažovanih u udruženjima građana, koja su ovu delatnost obavljajala u nedostatku adekvatnog zakona poslednjih 20 godina.

Nacrt zakona ograničava udruženja građana na pružanje besplatne pravne pomoći samo na osnovu odredbi Zakona o azilu i Zakona o zabrani diskriminacije, pritom zanemarujući i druge zakone, kao što je Zakon o javnom informisanju i medijima, koji takođe daje ovu mogućnost udruženjima građana”, navodi se u saopštenju.

Nacrt zakona, kako se dodaje, uvodi konfuziju u već postojeća zakonska rešenja vrlo nejasnom odredbom da u ime udruženja kojima zakon daje odobrenje da pružaju besplatnu pravnu pomoć, tu pomoć pružaju advokati.

Organizacije su ocenile da država umesto da podeli odgovornost za pružanje besplatne pravne pomoći na sve zainteresovane pružaoce kako bi se međusobno pomagali u najboljem interesu građanki i građana Srbije, Ministarstvo pravde predstavlja nacrt Zakona koji neće biti ekonomski održiv ukoliko bude usvojen.

Prema njima, Nacrt zakona pravi direktnu diskriminaciju konkretnih pružalaca usluga – pravnika, u odnosu na mesto na kome su zaposleni ili angažovani.

Nejasno je zbog čega je pravniku zaposlenom u jedinici lokalne samouprave dozvoljeno ne samo da pruža besplatnu pravnu pomoć već i da donosi Rešenje kojim odobrava nekom licu pravo na besplatnu pravnu pomoć, a to isto nije dozvoljeno pravniku zaposlenom u centru za socijalni rad, sudu, tužilaštvu ili u udruženju građana”, navele su organizacije.

Ocenili su kao nedopustivo da jedan zakon, čija je svrha da omogući delotvoran i jednak pristup pravdi najugroženijim grupama građana, poput Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, umesto da garantuje prava građanima, ta prava ograničava smanjujući postojeća zakonska rešenja i priznajući pravo na besplatnu pravnu pomoć vrlo ograničenom krugu lica.

Organizacije civilnog društva za zaštitu ljudskih prava ne traže finansiranje besplatne pravne pomoći iz budžeta, već omogućavanje organizacijama civilnog društva da nastave pružanje besplatne pravne pomoći širokom krugu građana, kojima je taj vid pomoći neophodan radi zaštite i ostvarivanja prava garantovanih ne samo ustavom već i mnogobrojnim međunarodnim dokumentima.

Saopštenje su pored Jukoma potpisale i Građanske inicijative, Beogradski centar za ljudska prava, Centar za praktičnu politiku, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Centar za prava deteta, Međunarodna mreža pomoći – IAN, Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS, Praxis, CRTA, Centar za evropske politike – CEP, Nezavisno društvo novinara Vojvodine – NDNV, Urban-In, Udruženje građanki FemPlatz, Atina, A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Dijalog, Asocijacija DUGA, Centar za podršku ženama-Mreža Sos Vojvodina, Zapadnobalkanski institut, Inicijativa za razvoj i saradnju, Gayten-LGBT, Odbor za ljudska prava Vranje – SOS Telefon Vranje, Udruženje žena Peščanik, Centar za ljudska prava-Niš i Odbor za ljudska prava Leskovac.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor