Naknadne prekršajne prijave opomena učesnicima budućih protesta

0

Ispred Prekršajnog suda sutra ujutru će biti održan protest zbog održavanja ročišta u postupku protiv, kako se navodi u prijavama, organizatora protesta koji su održani na ulicama Beograda nakon predsedničkih izbora, ali i učesnika protesta solidarnosti sa radnicima nekoliko preduzeća u štrajku iz jula ove godine.

Podsetimo, u aprilu prošle godine započeli su spontani protesti zbog nezadovoljstva uslovima pod kojim je Aleksandar Vučić pobedio na predsedničkim izborima. Tokom protesta nisu bili poznati organizatori, dok je istovremeno bilo upadljivo da nema uniformisanih policijaca na ulicama.

Predstavnicima nadležnih institucija tada nije smetalo što protest nije prijavljen. Naprotiv, zvaničnici su koristili svaku priliku da naglase kako policije na ulicama nema, jer je u ovom gradu sve dozvoljeno pa i spontani protesti. Takvim izjavama su zapravo poručili da se zakon u tom trenutku neće primenjivati.

Međutim, nekoliko meseci kasnije, podneto je više od 20 prijava, a nedavno su počele da stižu i prekršajne prijave protiv učesnika protesta solidarnosti sa radnicima nekoliko preduzeća u štrajku iz jula ove godine.

Organizatori izabrani nasumice

Prvi od učesnika protesta protiv kojih su podnete prekršajne prijave za organizovanje protesta su studenti Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) Pavle Terzić i Gavrilo Vučetić. Nakon njih javnosti su postale poznate i prijave protiv studentkinje i doktoranda Fakulteta političkih nauka Tijane Hegić i Vladimira Perića. Svi optuženi studenti su tvrdili da nisu organizatori, da ne znaju ko su organizatori i da su „izabrani“ bez ikakvog osnova.

Prošireni dekanski kolegijum FPN-a i Izborno veće FDU-a podržali su svoje studente nakon podnošenja prekršajnih prijava. Iz FDU-a su saopštili da je njihova moralna obaveza da zaštiti svoje studente od pokušaja političkih i svih drugih pritisaka i da ih podrži u slobodnom iskazivanju mišljenja.

Iz FPN-a su saopštili da Kolegijum “ne može i neće da okrene glavu od jednog oblika pritiska kojem su izloženi studenti ovog fakulteta”protiv kojih su pokrenute prekršajne prijave zbog navodnog organizovanja neprijavljenog skupa pod nazivom “Protest protiv diktature”.

Odeljenje za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu takođe je juče izrazilo protest zbog podnošenja prekršajnih prijava protiv dvoje njihovih studenta zbog nаvodnog orgаnizovаnjа neprijаvljenog jаvnog skupа u znak solidarnosti sa radnicima Goše.

Po svemu sudeći, učesnici protesta protiv kojih su podnete prijave nasumice su izabrani kao organizatori protesta, iako za tako nešto dokazi ne postoje. Ostaje nejasno na osnovu kojih dokaza su predstavnici nadležnih institucija nekoliko meseci kasnije zaključili ko su bili organizatori protesta, jer prijave stižu i protiv onih koji su na skupovima samo govorili, ali i onih koji se samo zovu kao govornici na protestima.

Članovi/ce „Sedam zahteva“  i „Protiv diktature“, dva pokreta nastala nakon spontanih okupljanja u aprilu prošle godine, biće saslušani sutra povodom slučaja aprilskih protesta, ali i povodom protesta podrške radnicima koji je održan 16. jula prošle godine.

Anja Ilić i Marko Stričević iz „Sedam zahteva“, kao i Svetlana Pandžić, jedna od predstavnica radnika IMT-a, bez legitimisanja od strane policije označeni su kao, kako je navedeno u prijavi, organizatori protesta koji formalno nije bio prijavljen.

Takođe, budući da niko od okrivljenih nije legitimisan tokom same akcije, već su njihova imena zapisana dok su govorili preko megafona, prekršajne prijave poslate su i dvema ženama koje u akciji nisu ni učestvovale, već se samo zovu kao dve govornice.

Anja Ilić sutrašnji protest najavljuje kao znak podrške optuženima, ali i kao znak protesta protiv, kako su naveli, „represije vlasti prema političkim neistomišljenicima“.

„Cilj prijava je da služe kao opomena svima koji, sasvim opravdano, protestuju protiv loših uslova života i rada u Srbiji. Njima je cilj da nas saseku u korenu i da zaustave stvaranje solidarnosti među ljudima. To nećemo dozvoliti“, istakla je Ilić za Insajder.

Poruka da protesti nisu dobrodošli?

Kristina Todorović iz Komiteta pravnika za ljudska prava – Yucom, kaže za Insajder da u ovim slučajevima ne postoji zakonsko uporište za podnošenje prekršajnih prijava i da se ovakvo ponašanje državnih institucija može shvatiti kao „poruka da protesti nisu dobrodošli“.

„Tačnije, ne samo da protesti nisu dobrodošli, već i da bilo koja vrsta kritičkog mišljenja i izražavanja takvog mišljenja nije dozvoljena. Prijave predstavljaju zastrašivanje ljudi koji ostvaruju pravo na izražavanje sopstvenih uverenja, što ukazuje da je borba za određena prava, koja se sprovodi na ulicama, često kao poslednje raspoloživo sredstvo legitimne borbe, nedopustiva“, kaže Todorović za Insajder.

Ona smatra da policija nema nikakve dokaze za tvrdnje iz prekršajnih prijava u ovim slučajevima. Kada je reč o aprilskim protestima zakonsko uporište ne postoji, jer uz zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka nije dostavljen ni jedan valjani dokaz koji bi doveo u vezu prijavljena lica sa organizacijom protesta, ističe Todorović.

Broj prekršajnih prijava protiv učesnika aprilskih protesta „Protiv diktature“ koji su započeli zbog nezadovoljstva uslovima pod kojim je Aleksandar Vučić pobedio na predsedničkim izborima prošle godine – iz meseca u mesec se povećava. Sredinom novembra bilo je 23 prijave, ali se od tada broj prijava povećao, međutim, zvaničan tačan podatak nije poznat.

Restriktivan Zakon o javnom okupljanju

Zakon o javnom okupljanju koji je donet 2016. godine nevladine organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava označile su „restriktivnim“. Prema nekim od njihovih tvrdnji, zakon uspostavlja nesrazmerno veliku odgovornost za organizatore skupa, zakonska rešenja su nedovoljno precizna što omogućava policiji da proizvoljno tumači zakona, dok su istovremeno predviđene kazne za prekršaje nerazumno visoke.

Međutim, i takav zakon dozvoljava spontana mirna okupljanja koja su reakcija na neki događaj, bez prethodne prijave. Istovremeno, prema Zakonu, policija može da prekine skup koji nije prijavljen, pa se postavlja pitanje zbog čega policija ove skupove koje smatra nezakonitim nije prekinula u vreme održavanja, već ih prekršajnim prijavama tek naknadno karakteriše kao protivzakonite.

„Paprena visina kazni koje se kreću od 100.000 do 150.000 dinara po osobi su dodatni razlog da se ljudi odvrate od protesta. Po principu „čija je vlast toga je i zakon“, država šalje poruku da protesti nisu vredni cene i da će svaki pokušaj biti unapred osujećen“, ocenjuje Anja Ilić iz pokreta „Sedam zahteva“.

Za ministra Stefanovića upitna „spontanost“

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je ranije za Insajder da je policija mogla da toleriše neprijavljen skup kada se to moglo nazivati spontanim protestima, ali da se kasnije morao poštovati Zakon o javnom okupljanju. Na pitanje novinara redakcije Insajder kako je došlo do prijava, s obzirom na to da je i sam Stefanović rekao da „nikakve mere protiv učesnika protesta neće biti preduzimane“, on je istakao da je to govorio misleći na prve dane protesta.

Stefanović je dodao i da je „tada bio uveren da iza toga stoji politička organizacija”. Na pitanje novinara redakcije Insajder zašto prekršajne prijave onda nisu podnete protiv tih političara, Stefanović je rekao da za to nema dokaze.

Na pitanje novinara redakcije Insajder kako vidi ocene ljudi koji su primili prekršajne prijave da je to vid zastrašivanja, Stefanović je izjavio da se „on u to ne bi mešao“ da ne bi vršio pritisak na nadležne organe.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor