Newsletter br. 49 – Sistem ranog upozoravanja

0

Marketing Radionica, studentska istraživacka grupa na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, od 2004. godine svakog aprila sprovodi istraživanja o stavovima studenata Univerziteta o aktuelnim pitanjima univerziteta, obrazovnog sistema i društva u celini.

Rezultati istraživanja, sprovedenog od 26. do 29. aprila na uzorku od 1.500 studenata svih beogradskih fakulteta, pokazali su da broj akademskih gradjana i gradjanki koji svoju buducnost vide van granica Srbije raste iz godine u godinu: 66,28% studenata Univerziteta u Beogradu žele da posle završetka studija napuste Srbiju.

Nastavak školovanja u boljim uslovima, nemogucnost zaposlenja u Srbiji i nizak životni standard u zemlji su najcešce navodjeni motivi za odlazak. Istraživanje pokazalo da ce posle završenih studija, najviše ispitanika posao potražiti u Beogradu, 64%, a 13,5% ce se vratiti u rodno mesto. Presudan faktor prilikom zapošljavanja je veza, smatra 36% studenata, dok se 25%, ipak, uzda u svoje sposobnosti i stecenu diplomu, a 14% prednost daje preporukama.

Istraživanje je pokazalo i da samo 5% studenata svoje slobodno vreme koristi za odlazak na kulturne dogadaje, 42 odsto se bavi sportom i rekreacijom, a cetvrtina posecuje kafice i klubove. Samo 13% studenata podržava održavanje gej parade. Istraživanje je još pokazalo da 49% uvek koriste zaštitu prilikom seksualnih odnosa, 22% to radi cesto, 12% veoma retko dok je 6% nikada ne koristi a 11% njih ne upražnjava seks.

Oko 30% studenata ne gleda televiziju, a oni koji gledaju najviše prate filmove i serije (27%), potom vesti (14%), dok popularne rijaliti programe gleda samo 11% studenata. Najgledanija TV stanica prema mišljenju beogradskih akademaca je RTS (22%), zatim slede B92 (19%) i Pink (17%). Ubedljivo najcitanije novine za studentsku populaciju su (besplatna) 24 casa sa 50% a za njima Blic sa 23%, Novosti sa 13% i Press sa 5%. Zanimljivo je da se svi ovi dnevnici mogu svrstati u kategoriju bulevarske i tabloidne štampe.

Više od 60% anketiranih studenata redovno ili povremeno prati politiku. Da se sada održavaju izbori, 46% akademaca koji su ucestvovali u istraživanju tvrde da ne bi glasali. Oni koji bi izašli na izbore najviše glasova bi dali Demokratskoj stranci (28%), za SNS bi glasalo 8,6% studenata, a za LDP 7,33%. Ostale stranke imaju manje od 5% glasova: za DSS bi glasalo 3,7%, G17plus – 2,8%, SRS -1,78%, NS – 1,23% i SPS – 0,82%. Polovina ispitanika nije cula za diskriminaciju na fakultetima, 30% je obavešteno, a 17% je to doživelo, uglavnom, zbog akcenta, porekla, na polnoj osnovi.

Na skali od 1 (najgore) do 5 (najbolje), profesori su ocenjeni sa 3,2, isto kao i nastavni planovi, dok su najlošiju ocenu 2,54 dobile studentske službe. Samo sedam odsto studenata smatra da se Bolonjska deklaracija u potpunosti primenjuje na njihovom fakultetu, dok 46 odsto nije cak ni dovoljno upoznato sa njenim principima. Da Bolonjska deklaracija olakšava studiranje smatra 54% ispitanika, a 30% misli da otežava.

Prema recima Dragana Rakica, nacelnika Odeljenja beogradske policije za
suzbijanje narkomanije, policija aktivno radi na suzbijanju trgovine drogom u beogradskim osnovnim školama, gde taj problem poprima sve ozbiljnije dimenzije. Sve niže cene droge na tržištu, medutim, cini je dostupnom svima koji žele da je uživaju, ili probaju po prvi put, kaže Rakic navodeci da se gram heroina na beogradskim ulicama može kupiti za 800 do 900 dinara. Dok je kokain na beogradskom tržištu znatno manje rasprotranjen, marihuana se koristi masovno, kao i razne sinteticke droge.

Istraživacka agencija “Medijum Galup“ je za potrebe Programa UN za razvoj (UNDP) sprovela istraživanje1 o percepciji korupcije u stanovništvu Srbije. Istraživanje metodom direktnog intervjua sprovedeno je od 17. do 23. marta 2010. na teritoriji Srbije i ucestvovao je 601 ispitanik.

Korupcija ostaje cetvrti najznacajniji društveni problem u Srbiji, posle nezaposlenosti, siromaštva i niskih plata. Po mišljenju gradana, najkorumpiranije institucije su politicke partije (80%), sudije i zdravstvo (po 70%), advokati i Vlada (po 66%). S druge strane, najmanje korumpiranim se smatraju verski organi (28%) i banke/finansijski sektor (34%). Vecina ljudi smatra da je korupcija ozbiljan društveni problem, najprisutniji u politickom životu (82%), ali i u privatnom sektoru (60%). Skoro 90% gradana smatra da je korupcija uobicajena u Srbiji. Percepcija, stavovi i ponašanje gradana pokazuju kontradiktornost i paradoks: institucije koje se opažaju kao najkorumpiranije se u isto vreme smatraju kljucnim i najodgovornijim za suzbijanje korupcije. Pesimizam je sve izraženiji, narocito kad je rec o novim antikorupcijskim zakonima; vecina ispitanika smatra da oni nece biti efikasni.

Ucestalost davanja mita veca je u odnosu na prošlu godinu i ima više ispitanika koji su mito dali tri ili više puta. Prosecan iznos novca koji se daje kao mito je slican iznosu od prethodne godine je 169 evra (u gradovima 198, a na selu 114 evra), što je oko polovina prosecne plate u Srbiji. Ispitanici koji su dali mito u poslednja tri meseca najcešce su ga dali lekarima. Slicna su ocekivanja i za narednu godinu – trecina ocekuje više korupcije, isti nivo korupcije ocekuje gotovo polovina ispitanika – 45%, dok 13% misli da ce korupcije biti manje.

Ogromna vecina ispitanika, 89%, veruje da elita ne brine za korupciju na nižem nivou jer je ne pogada, da velika preduzeca žele korumpiranu vladu jer imaju koristi od toga (77%), te da politicari nemaju volju da se bore protiv korupcije jer i oni imaju koristi od nje (87%). Politicke partije korumpiranim ocenjuje 80% gradana, što je za cetiri procentna poena više nego uprethodnom istraživanju, oktobra 2009.

Više od cetiri petine gradana veruje da je sudstvo bitno za borbu protiv korupcije ali da je previše korumpirano da bi ispunilo taj zadatak. Nepoverenje u policiju nešto je manje – 71% misli da je previše korumpirana.

Kao kljucni problemi koji ometaju suzbijanje korupcije prepoznaje se lošakontrola državnih službi i rasprostranjena korupcija u organima za sprovodenje zakona.

Sledi nekoliko tabela sa odgovorima na najinteresantnija pitanja.

U kojoj meri2 smatrate da su navedene institucije korumpirane u našoj zemlji?

Institucija Mart 2010. Oktobar 2009.

Politicke stranke 80% 76%
Sudije 70% 70%
Zdravstvo 70% 78%
Advokati/pravnici 68% 66%
Vlada 66% 61%
Tužioci 66% 65%
Policija 65% 65%
Parlament/Zakonodavstvo 65% 62%
Carina 62% 72%
Poslovni privatni sektor 55% 44%
Mediji 53% 48%
Obrazovanje 47% 56%
Vojska 40% 23%
Katastar 40% 35%
Komunalne službe 38% 33%
Banke/Finansijski sektor 34% 39%

Ako ste dali mito, kome ste ga dali?

(Višestruki odgovori)
Institucija Mart 2010. Oktobar 2009.
Doktor 54% 50%
Policajac 19% 23%
Službenik u državnoj administraciji 10% 12%
Poreski upravnik 4% 6%
Carinik 6% 5%
Nastavnik/Profesor 6% 5%
Advokat/Pravnik 3% 5%
Sudija 7% 4%
Tužilac 1% 2%
Osoblje iz komunalne službe 7% 2%
Ostalo 11% 13%

Po Vašem mišljenju, koji faktori najviše ometaju suzbijanje korupcije?

(Višestruki odgovori)
Faktor Mart 2010. Oktobar 2009.
Neadekvatna kontrola državnih službi 49% 45%
Rasprostranjena korupcija u organima za sprovodjenje zakona
40% 38%
Obicaj da se problemi rešavaju korišcenjem veza, mimo zakona
39% 37%
Odsustvo volje kod politickih lidera da kontrolišu korupciju
30% 27%
Nesavršeno zakonodavstvio ili blage sankcije
25% 26%
Pasivnost gradjana 20% 23%
Neznanje gradjana i nepoznavanjenjihovih prava 13% 16%
Nedovoljan broj mesta za prijavljivanje korupcije 9% 8%

Ko bi trebalo da predvodi u suzbijanju korupcije?

(Višestruki odgovori)
Institucija Mart 2010. Oktobar 2009.
Vlada 57% 49%
Policija 41% 44%
Sudstvo 26% 29%
Gradjani (pokreti gradjana) 19% 15%
Specijalne elitne jedinice 5% 8%
Parlament 6% 7%
Predsednik Republike 6% 6%
NVO 2% 2%
Vojska 1% 0%
Ne znam/Bez odgovora 2% 1%

U kojoj bi meri po Vašem mišljenju sledece aktivnosti bile efikasne u prevenciji korupcije?

(Višestruki odgovori; % odgovora „U velikoj meri”)
Aktivnost Mart 2010. Oktobar 2009.
Stroge kaznene mere 70% 75%
Jacanje kontrole nad javnom administracijom
52% 54%
Jacanje svesti o korupciji 50% 52%
Poboljšanje zakonskih mera (novi antikorupcijski zakon)
49% 54%
Jacanje kontrole civilnog (NVO) sektora nad javnom administracijom 41% 45%
Transparentnost u donošenju administrativnih odluka 37% 35%
Povecanje plata službenika u javnom sektoru 25% 22%

Prognoza:
Odsustvo poverenja u državne institucije, osecaj bezperspektivnosti i pojacana sklonost ka razlicitim oblicima devijantnog ponašanja kao svojevrsno bekstvo od stvarnosti opterecene ogromnim problemima, posebno teško pogadjaju mladu generaciju u savremenoj Srbiji koja još uvek cini pocetne korake na putu tranzicije ka otvorenom demokratskom društvu zasnovanom na vladavini prava. Utoliko je naglašenija odgovornost politickih i intelektualnih elita za nalaženje izlaza iz duboke krize u kojoj se nalazi savremeno srbijansko društvo.

Preuzmite

Share.

Ostavite odgovor