(Ne)zaštićena deca izbeglice

0

U potrazi za boljim životom mnoge izbeglice se nađu u nevolji. To se dešava i deci koja su na tom putu često sama. Kakvoj zaštiti se deca mogu nadati od zemalja kroz koje prolaze, na primer od Srbije, ukoliko su povređena ili se posumnja da su žrtve nasilja ili krijumčara?

Pronađite Azama – sve snažniji apel na društvenim mrežama, bez rezultata. Dečaka iz Sirije sa slomljenom vilicom i povredama po licu sredinom septembra u Beogradu snimila je ekipa Bi-Bi-Sija. Putovao je sa čovekom koji se najpre predstavljao kao njegov otac, a kasnije kao rođak.

Petogodišnji Sirijac iz parka upućen je na niz pregleda od kojih je poslednji trebalo da bude u Urgentnom centru. Međutim, odatle su ga odvele dve odrasle osobe sa kojima je bio. Kažu da je to redovna procedura i da niko ne može da spreči odraslu osobu da izvede dete iz Urgentnog centra.

Nadležni kažu i da se prema odraslima i prema deci izbeglicama postupa prema redovnim procedurama.

A procedura je ista i za izbeglice i za državljane Srbije.

“Pri ulasku u zemlju, Centar za socijalni rad ili ogran starateljstva od raznih vladinih ili nevladinih organizacija dobija informacije da se na teritoriji te opštine nalazi dete bez roditeljske pratnje, da je žrtva trgovine ljudima”, kaže Otilija Babinski Mačužić, socijalni radnik.

Prema njenim rečima, ukoliko dođe do toga da se neko dete povredi, i ako se posumnja na zlostavljanje deteta, zdravstvena institucija je obvezna da obavesti Centar za socijalni rad.

Osim što čekaju da ih neko obavesti, socijalni radnici i sami obaveštavaju nadležne ukoliko uoče zloupotrebe. U Beogradu izbeglice obilaze četiri socijalna radnika. U Preševu, gde dnevno ulazi više hiljada ljudi, rade pet socijalnih radnika i dva psihologa.

U Preševu, prema informacijama iz nadležnog ministarstva, nisu zabeležene zloupotrebe dece niti trgovina ljudima. Ipak, provere na terenu su teške, pogotovo kada je reč o deci.

“S obzirom na to da ova lica koja dolaze nemaju nikakav identifikacioni dokument, u tim slučajevima se jedino može njima verovati na reč da su to roditelji nekog deteta”, kaže Kristina Todorović iz JUKOM-a.

Detaljnije procene se rade tek kada izbeglice požele da ostanu u Srbiji.

“Tek kada izraze nameru za azil i dođu do centara, tek tada se može videti da se radi sa decom, da li su im roditelji baš oni koji se tako predstavljaju, da se izvrše određene provere, DNK, nešto kompleksnije”, kaže Radoš Đurović iz Centra za pomoć tražiocima azila.

Većina izbeglica kroz Srbiju samo prolazi i zato za njih, kažu pravnici, nema adekvatnih procedura.

“Imamo pravnu prazninu na sve izbeglice koje dolaze iz Sirije, Iraka, Avganistana i drugih ratom ugroženih područja, a prema Zakonu o azilu, postoji pravna praznina jer ne postoji drugi zakon koji bi na drugi način legalizovao njihov status”, kaže Kristina Todorović.

Od početka godine, pokazuju podaci Centra za pomoć tražiocima azila, kroz Srbiju je prošlo 5.700 dece, a samo mali broj njih je stigao do centara za azil. Do centara za socijalni rad nije stigao niko.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.