`Non-paper` о тренутном стању у поглављима 23 и 24 за Србију

0

Према општој позицији ЕУ за преговоре о приступању Србије („Преговарачки оквир“), Комисија је дужна да уредно обавештава о стању напредовања преговора по поглављима „Правосуђе и основна права“ (поглавље 23) и „Правда, слобода и безбедност“ (поглавље 24), и да извештава Савет двапут годишње. Од отварања преговора о приступању у јулу 2016. године и након представљања годишњег извештаја за Србију у новембру 2016. године, овај извештај је други полугодишњи преглед тренутног стања. Он представља напредак Србије у спровођењу Акционих планова за поглавља 23 и 24. Заснива се на извештајима Србије о спровођењу тих акционих планова, о информацијама датим у контексту Пододбора за правосуђе, слободу и безбедност (8. и 9. фебруар 2017.) као и о низу других извора, укључујући и експертске мисије и извештаје међународних организација и цивилног друштва.

Акциони планови обухватају обавезе Србије које прате амбициозни рокови, у погледу напредовања у преговорима у поглављима 23 и 24. Прошло је дванаест месеци од њиховог усвајања у априлу 2016. године. Тада је Србија усвојила односно припремила бројне измене законодавног и институционалног оквира. Такође, усвојила је односно припремила низ стратегија и акционих планова као и процедура и оперативних смерницакао и извршила бројне процене након којих су дате препоруке. У многим случајевима спровођење је у раној односно врло раној фази.

Како Србија буде напредовала, пажња ће се постепено премештати на делотворност процеса реформе законодавства у пракси као и на капацитет институција задужених за спровођење владавине права као и условима у којима оне поступају. У том погледу и да би се осигурало стално информативно извештавање и показао напредак кроз почетне, а потом и суштинске резултате, Србија треба да повећа пажњу и напоре ради прибављања адекватних и поузданих статистичких података у свим областима.

У предстојећем периоду Србија посебно треба да повећа напоре у области реформе правосуђа. У борби против корупције Србија треба додатно да побољша институционалну сарадњу и власништво над процесом, уз подршку јаке политичке воље, како би постигла опипљиве резултате. Што се тиче основних права, Србија треба знатно да унапреди законодавство у области заштите података, родне равноправности, бесплатне правне помоћи и заштите мањина. Србија треба да уложи додатни напор у области борбе против трговине људима, финансијских истрага и технолошког криминала.

Инклузивност, транспарентност и квалитет израде закона као и делотворан надзор извршне власти треба додатно унапредити, док усвајање закона по хитној процедури у Народној скупштини треба ограничити. Србија треба да омогући да се консултације са цивилном друштвом одвијају на систематски и садржајан начин, а потенцијалне користи од стручног знања цивилног друштва у потпуности признају и искористе.

Download

Share.

Ostavite odgovor