Nova metodologija otkrila bi ko je zaista odgovoran za spor napredak Srbije ka EU

0

Predlog nove metodologije pregovora o pristupanju EU, predstavljen prošle nedelje, nije obavezujući za Srbiju, koja je te pregovore otvorila 2014. godine. Međutim, prihvatanje metodologije koja stavlja “još veći fokus na osnovne reforme” – demokratiju i vladavinu prava – pokazala bi privrženost naše zemlje evropskim standardima, kažu sagovornici EWB-a.

“Predlogom se ostavlja mogućnost izbora Srbiji i Crnoj Gori što, pre svega, predstavlja određeni izraz poštovanja prema ostvarenom napretku, a sa druge strane daje mogućnost ovim zemljama da potencijalnim prihvatanjem iskažu svoju nedvosmislenu orijentisanost ka EU”, kaže za naš portal Jovana Spremo, savetnica za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava YUCOM.

Da postoje prednosti od prihvatanja nove metodologije smatra i Milena Lazarević, programska direktorka Centra za evropske politike. Ona kao njenu vrednost izdvaja pojačanu angažovanost samih država članica u pregovorima, tokom kojih je do sada glavnu reč imala Evropska komisija.

“Komisija sada kao da poručuje članicama EU: ‘Ako želite da imate ulogu u politici proširenja, preuzmite političku odgovornost za to!’ Smatram da je to ispravan stav i da će on pomoći da se rasvetli ko su zaista suštinski prijatelji proširenja EU na Zapadni Balkan, koji su potencijalno spremni i da plate račun tog proširenja (koje je Uniji svakako u interesu), a ko su pristalice koje se nominalno zalažu za proširenje, ali nisu spremni da se politički angažuju za taj cilj”, kaže Lazarević.

Ona dodaje i da ovaj osveženi pristup može da pomogne da se ogoli odgovornost za nedostatak napretka ili sporost procesa.

“Dosadašnji pristup je često omogućavao našim vlastima da za nenapredak okrivljuju države članice – što je bio slučaj samo izuzetno, na primer u oktobru 2019. Predloženi način izveštavanja i praćenja napretka, kao i ocene političke posvećenosti procesu integracije u EU, koje Komisija sada najavljuje, obećavaju da jasnije pokažu ima li u državama kandidatima prave političke volje za reforme ili ne”, naglašava Lazarević.

Komisija je predlog nove metodologije, koju tek treba da odobre države članice, izradila kao reakciju na pomenuti oktobar 2019. Tada EU nije otvorila pregovore o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom, a kao glavni protivnik označen je francuski predsednik Makron. Talasi nezadovoljstva ovom odlukom izbacili su više predloga za reformom proširenja, nakon koje bi mogli da se otpočnu razgovori sa Skopljem i Tiranom.

Među predloženim reformama zaista se nalaze “jasnije ocenjivanje javne političke privrženosti strateškim ciljevima EU integracija u godišnjim izveštajima Evropske komisije”, oblasti koju bi bilo zanimljivo “podrobnije” proučiti u Srbiji.

Osim toga, niz predloga posvećen garantovanju da u EU neće ući zemlja koja nema političke slobode, nezavisne institucije, medije i pravosuđe i uspešno se bori protiv korupcije, signal su da barem u delu Unije postoji nezadovoljstvo kako su ova pitanja do sada tretirana u zemljama kandidatima.

Ništa bez političke volje

Da od napretka u oblasti vladavine prava zavisi brzina pristupanja države kandidata EU znalo se i ranije – to je sve vreme razlog iza povećane pažnje na poglavljima 23 i 24, koja se bave ovim oblastima.

Jovana Spremo, međutim, ističe da je, u slučaju Srbije, manjak napretka u ovim poglavljima “nekako uvek opravdavan time što se isticalo da je Srbija trenutno odlučila da stavi naglasak na neko drugo poglavlje”. Sa novim načinom merenja napretka, koji će uključivati i priloge pojedinačnih država članica, to će ići teže.

“Sam proces je u suštini reorganizovan u cilju pomenutog efikasnijeg merenja, ali i konkretnijeg sistema izveštavanja, u kojem je uloga Evropske komisije proaktivna, budući da će zemlje članice dobijati ‘paket’ konstatacija i preporuka na koji način da se dalje deluje i sprovedu, odnosno koriguju, reforme”, kaže ona.

Dokument predstavljen prošle nedelje u Briselu predviđa i više nagrada za uspešne reforme, poput integrisanja države kandidata u pojedine oblasti EU pre samog pristupanja, ali i kažnjavanja, poput odlaganja početka pregovora u nekim oblastima ili, u najozbiljnijim slučajevima, suspendovanja pregovora.

Slični mehanizmi, ruku na srce, postojali su i ranije. “Klauzila neravnoteže” dozvoljavala je EU da blokira napredak države članice ukoliko izostanu reforme u poglavljima 23 i 24. Ipak, Milena Lazarević smatra da je obim ovih poglavlja bio nepotpun jer nije uključivao potencijalno problematične oblasti funkcionisanja demokratije – fer izbora, rada parlamenta, slobodnog civilnog društva – kao i reformu javne uprave. Sada je, prema njenom mišljenju, jasno da nedostatak napretka u svim ovim oblastima ima “blokirajući” potencijal.

“Uz ovako definisanu ulogu svih fundamentalnih oblasti reformi, mogućnost nazadovanja u procesu na osnovu pojednostavljene procedure nagoveštava da će ovaj novi pristup zaista staviti veliki akcenat na pravu političku volju i obezbediti da se ona i nagradi i da se njen izostanak ‘kazni’ onda kada je to na mestu”, navodi Lazarević.

Naravno, kao što je neophodna politička volja za reformom u državama kandidatima tako je neophodna i volja EU da primeni odgovarajuće nagrade i kazne. Koliko će se one ozbiljno prihvatiti ovih novih-starih oruđa za usmeravanje procesa pristupanja ostaje da se vidi.

Svođenje 35 poglavlja na 6 oblasti – zeleno svetlo od predsednika Srbije

Iako se nije izjasnio o delu predloga metodologije koji se odnosi na “škakljiva pitanja” funkcionalne demokratije i nezavisnosti pravosuđa, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo je svoje odobravanje grupisanja trenutnih 35 pregovaračih poglavlja u šest tematskih oblasti (“klastera”).

“Iako sam otišao u Brisel nekoliko puta povodom pregovaračkih poglavlja, kada biste me sada pitali koja smo otvorili a koja smo zatvorili, ne bih umeo da vam kažem”, izjavio je Vučić prilikom prošlonedeljne posete komesara za proširenje Olivera Varheljija.

On je dodao da se sada otvaraju jedan po jedan od ukupno šest “klastera” (unutrašnje tržište, spoljni odnosi, konkurencija i rast i drugi), i kada se oni zatvore, odnosno država kandidat se uskladi sa pravilima EU u određenoj oblasti, građani bi odmah osetili konkretne prednosti “delimične integracije”, što je zaista nešto što predlog Komisije predviđa.

Kada je reč o većem učešću država članica u procesu, neki od predloga Komisije su redovni godišnji samiti EU-Zapadni Balkan poput onog koji će se održati ove godine u Zagrebu, kao i posebne međuvladine konferencije država članica EU, na kojima će se raspravljati o zaključcima godišnjeg izveštaja Evropske komisije o pojedinačnom kandidatu.

Jovana Spremo takođe ističe da je dominantna novina mogućnost postepenog povećavanja fondova u skladu sa napretkom, kao i perspektiva učesća predstavnika zemalja Zapadnog Balkana u ključnim procesima odlučivanja u okviru EU jednom kada se usklade sa određenom oblašću.

“Ovim EU, pored deklarativne podrške evropskoj perspektivi ovog regiona, daje i konkretan podsticaj”, kaže Spremo, dodajući da je rešavanje bilateralnih sporova u regionu, posebno onog između Beograda i Prištine, još jednom naglašeno kao prioritet procesa pristupanja.

Vlast Srbije na potezu

Komentarišući predlog nove metodologije, ministarka za Evropske integracije Jadranka Joksimović podsetila je da predlog tek ide na usaglašavanje među države članice.

“Prema tome, predlog Srbiji jeste da mi ne moramo i nismo obuhvaćeni ovom metodologijom osim ukoliko svojevoljno, dobrovoljno i u odnosu na sopstvenu procenu korisnosti pojedinih elemenata odlučimo da njoj pristupimo”, istakla je Joksimović.

Za očekivati je, međutim, da će u jednom trenutku morati da se donese odluka o prihvatanju, odnosno neprihvatanju nove metodologije. Prema mišljenju Milene Lazarević, vlast Srbije treba da ozbiljno analizira ovaj novi predlog i zauzme ozbiljan i odmeren politički stav prema njemu.

“Bilo kakvo iznošenje paušalnih i unapred zacrtanih stavova na osnovu predrasuda u ovom trenutku bilo bi krajnje neodgovorno prema građanima i građankama Srbije. Dosadašnji proces se pokazao kao spor i ne naročito inspirativan za naše političko vođstvo, koje se u poslednjih godinu dana više puta veoma hladno i nezainteresovano izjašnjavalo o našem napretku u pregovorima. U tom smislu, novi pristup može znatno da podstakne dinamiku našeg procesa pristupanja, ukoliko bude političke volje na strani Srbije. Ako ta politička volje izostane, izbor metodologije ostaje kao sekundarno pitanje”, zaključuje Lazarević.

“Pozitivna kriza” koju je, prema oceni organizacija civilnog društva Srbije koje su uputilesoptstvene preporuke Evropskoj komisiji, izazvao predsednik Makron prošle godine, prilika je da se otvoreno popriča o problemima sa trenutnim procesom pristupanja i nađu se rešenja za njegove trenutne slabosti. Evropska komisija je to odlučila da uradi, a da li će poći njenim stopama pitanje je na koje Srbija takođe mora da pruži odgovor.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.