NOVI RADNI TEKST USTAVNIH AMANDMANA NE OTKLANjA POLITIČKI UTICAJ NA PRAVOSUĐE

0

Komitet pravnika za ljudska prava se na Okruglom stolu održanom 18.09.2018. godine u vezi sa radnim tekstom predloga Amandmana na Ustav Republike Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe, osvrnuo na predložene amandmane na Ustav sa stanovišta ispunjenosti mera predviđenih Akcionim planom za Poglavlje 23 u pogledu izmena sastava Visokog sastava sudstva i Državnog veća tužilaca i usaglašenost određenih amandamana sa mišljenjem Venecijanske komisije.

Komitet pravnika za ljudska prava se osvrnuo na izmenu sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva, ali ne samo u pogledu broja članova iz redova sudija i tužilaštva (na šta se većina prisutnih izjašnjavala utvrđujući da postoji “paritet”) već i u pogledu isključenja i ograničenja uloge izvršne i zakonodavne vlasti u ova dva tela, koje se zahteva kako Akcionim planom za poglavlje 23 tako i u mišljenju Venecijanske komisije.

Prema usaglašenom tekstu, u sastav VSS mogu ući istaknuti pravnici sa određenim radnim iskustvom I ličnim ugledom. Ne postoji prepreka da u red istaknutih pravnika uđu predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti. Ovo je suprotno mišljenju Venecijanske komisije, jer je izričito navedeno da predstavnici izvršne vlasti ne mogu imati ulogu u procesu odlučivanja VSS, ako ništa drugo, bar u pitanju premeštaja sudija. Dodatno, Akcioni plan za poglavlje 23 jasno propisuje deklaratornu ulogu Narodne skupštine u procesu izbora sudija, a prema usaglašenim amandmanima nema prepreka da stručni narodni poslanici budu birani u ova dva tela, čime bi im se dala mogućnost direktnog odlučivanja o izboru sudija.

Štaviše, način određenja radnog iskustva istaknutih pravnika upućuje da stručni predstavnici Narodne skupštine i stručni funkcioneri u Ministarstvu pravde upravo ispunjavaju zadate kriterijum da imaju najmanje 10 godina radnog iskustva u poslovima pravne struke koji su od značaja za nadležnost Visokog saveta sudstva, jer su u upravo ovi organi (pored sudskih) imali nadležnosti koje, po ponuđenom rešenju, ima VSS.

Venecijanska komisija izdala je niz preporuka kojom se unapređuje trenutni položaj javnog tužilaštva, a preporuke u pogledu odgovornosti Vrhovnog javnog tužioca nisu u potpunosti ispunjene, te ostaje neodgovoran za svoja uputstva, u slučaju da neposredno niži javni tužioci smatraju da su nezakonita. Dakle, pravni lek protiv uputstva Vrhovnog javnog tužioca nije predviđen amandmanima.

Sastav Visokog saveta tužilaca ne pruža garancije od isključenja političkog uticaja na tužilaštvo. Šta više, politički uticaj je veći u odnosu na dosadašnji. Kako ističe Venecijanska komisija „Važno je da u VST ne dominira većina u Narodnoj skupštini u datom trenutku, kako bi mu dala kredibilitet i stekla poverenje javnosti u sistem. Imati pet članova od 11 članova koje je Narodna skupština izabrala pored ministra pravde i Vrhovnog javnog tužioca Srbije – koga takođe bira Narodna skupština – izaziva zabrinutost.” Nova rešenja predviđaju 6 članova koje bira Narodna skupština (uključujući ministra pravde i Vrhovnog javnog tužioca), dok se samo 4 člana predstavnika tužilaca bira od strane kolega. Značaj njihovog prisustva u ovom telu je umanjena kroz način odlučivanja za donošenje odluka.

Konačno, mogućnost prestanka mandata svim članovima VSS i VST u  koliko ne donesu odluke u roku od 60 dana u brojnim pitanjima, predstavlja dodatni pritisak na garante nezavisnosti pravosuđa, koji je oštro kritikovan od strane Venecijanske komisije.

Kako je cilj izmena Ustava bio isključenje političkog uticaja na funkcionisanje pravosuđa, a što je i predviđeno Akcionim planom za Poglavlje 23, resorno ministarstvo ovakvim rešenjem odstupa od deklarisane politike Vlade Republike Srbije.

Share.

Ostavite odgovor