Novo svetlo na Šešeljevu krivicu

0

Vojislav Šešelj ipak neće morati u zatvor, a vlasti u Srbiji mogu da odahnu – na to se uglavnom svodi izveštavanje o odluci donetoj u Hagu. Presuda ipak potvrđuje da je lider Radikala odgovoran za ozbiljna krivična dela.

Odluka Žalbenog veća mehanizma u Hagu da osudi Vojislava Šešelja na deset godina zatvora zbog progona Hrvata u Hrtkovcima, ostala je u senci činjenice da je Šešelj tu kaznu već odslužio i da stoga neće ponovo u zatvor. Srpski mediji, naravno, beleže sve detalje presude, ali je akcenat očito na tome da srpske vlasti mogu da odahnu, jer se više ne moraju baviti vraćanjem Šešelja u Hag nakon što je haški osuđenik najavio da se tamo neće dobrovoljno vratiti.

Presuda od deset godina se tako zgodno uklopila u već odsluženu kaznu i donela jednu glavobolju manje nekadašnjem Šešeljevom saradniku Aleksandru Vučiću. Stiče se takođe utisak da je reakcija u Srbiji slična atmosferi nakon haških presuda širom regiona: uvek se manje govori o ratnim zločinima i krivici, a mnogo više o proceduralnim pitanjima, narušenom kredibilitetu Haškog suda, ili o (ne)pravednosti haških presuda.

Jasna osuda

Sam Vojislav Šešelj nastavio je u svom stilu svoju hašku sagu. Izjavio je kako smatra da je „presuda protiv njega protivpravna i da će protiv nje dalje boriti“ i „da je ponosan na sve pripisane ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, i da bi ih opet ponovio“. Najavio je i da će tužiti Ujedinjene nacije i državu Srbiju za odštetu.

Odluka Žalbenog veća ipak baca nešto drugačije svetlo na čitav proces Vojislavu Šešelju, ističe za DW Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM). „Presuda ipak daje jednu jasnu osudu i potvrdu optužnice u nekoliko tačaka, a to se pre svega odnosi na progon, deportacije i nehumano postupanje, i to su zaista ozbiljna krivična dela“. Antonijević kaže da očekuje da će nakon ove presude „u Srbiji početi na adekvatan način da se govori o krivici, da se govori o žrtvama i da se najzad stavi tačka na ovaj izuzetno dugačak slučaj, koji je zbog toga i davao pogrešnu sliku o Haškom tribunalu“.

Delimično zadovoljena pravda

Visina presude je stvar procene suda, kaže za DW Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, „ali ipak mislim da je pravda na delimičan način zadovoljena. Namirena je pravda prema žrtvama delovanja samog Šešelja, ali i njegove Srpske radikalne stranke i paravojnih formacija, koje su bile pod njegovom komandom“. Imajući na umu da je Šešelj oslobođen po dosta tačaka optužnice i da je na kraju presudu dobio praktično samo za događanja u Hrtkovcima, Popov ističe „da je ta vrsta delovanja protiv nesrpskog stanovništva bila prisutna u čitavoj Vojvodini. Delovalo se na remećenju međunacionalnih odnosa i u drugim mestima, i to je ostavilo dubok trag na te odnose tako da se oni nikad više nisu vratili u normalu“.

Internationaler Strafgerichtshof für das ehemalige Jugoslawien in Den HaagŽalbeno veće mehanizma u Hagu osudilo je Vojislava Šešelja deset godina zatvora zbog progona Hrvata u Hrtkovcima

Činjenica da se Vojislav Šešelj zbog već izdržane kazne neće vratiti u zatvor ne bi trebalo da nas udalji od suočavanja sa istinom i prošlošću, ocenjuje Milan Antonijević. „Ne vidim neki razlog da se udaljimo od tog suočavanja. Iako govorimo o samo tri tačke optužnice za koje je Šešelj kriv, te tri tačke su dovoljno jake i uznemirujuće za svako društvo, pa nadam se i za srpsko društvo“, ističe Antonijević.

Iako Aleksandar Popov lično smatra da je „Vojislav Šešelj bio deo udruženog zločinačkog poduhvata“, te tačke optužnice su odbačene. Milan Antonijević primećuje „da za to očito nije bilo dovoljno dokaza. Ujedno, neke druge presude Haškog suda su postavile veoma visoke standarde za utvrđivanje ovakve odgovornosti i zato smo sada dobili i ovakvu presudu“.

Korak nazad u suočavanju s prošlošću

Nakon povratka iz Haga Vojislav Šešelj je više puta ponovio da se tamo više neće dobrovoljno vratiti, što je svakako zadavalo teške misli i glavobolje sadašnjim vlastima. Tužilaštvo je u žalbi za Šešelja tražilo 28 godina zatvora, i da je do toga kojim slučajem došlo, vlasti bi imale još jedan dodatni problem za rešavanje: kako Šešelja milom ili silom vratiti u Hag, i to i situaciji kada vlasti i Šešelj imaju mirnu kohabitaciju i visok nivo međusobnog političkog i svakog drugog razumevanja. Imali bi svakako problem da je Šešelj morao da bude vraćen na dosluženje kazne, smatra Aleksandar Popov i dodaje kako „srpske vlasti inače nisu baš revnosne u ispunjavanju nekih sličnih obaveza. Tipičan je tu slučaj braće Bitići, i to koliko Amerika na tome insistira, ali svaki put se daju neka nova obećanja i kao da se čeka da vreme uradi svoje“.

Kada je reč o reakcijama na presudu Vojislavu Šešelju u regionu, Milan Antonijević ističe „kako očekuje da to bude podrška radu Haškog tribunala, i da nema nikakvog razloga za neku zabrinutost ili negativna osećanja. Naprotiv, neke činjenice su utvrđene i u ovom slučaju, i sa ovakvom presudom mi smo samo bliži zadovoljenju pravde“. Nadam se da će reakcije u regionu biti koliko toliko pozitivne zbog same činjenice da je izrečena kazna, kaže Aleksandar Popov. „Koliko će biti zadovoljni visinom kazne, posebno žrtve Šešeljevog delovanja širom regiona, to je u ovom trenutku teško proceniti“. Popov takođe primećuje da je čitav region otišao korak nazad u suočavanju sa prošlošću, i da se to ne odnosi samo na ratove devedesetih nego i na odnos prema Drugom svetskom ratu. Generalno se, kaže Popov, „ide u reviziju istorije, što je retrogradan proces koji ne ide u korist nijedne zemlje u regionu“.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor