Osuđen na tri i po godine zatvora zbog kupovine kačkavalja

0

Sud odbija da ponovi suđenje Borisu Milevu iz Pirota koji je osuđen na tri i po godine zatvora zbog protivpravnog prisvajanja više od četiri miliona dinara, odnosno zbog kupovine kačkavalja za gotovinu od jedne mlekare. Odbrana tvrdi da sud ignoriše nove dokaze koji bi mogli da izmene presudu.

U poslednjih sedam i po godina, u Srbiji su podneta svega 272 zahteva za ponavljanjem suđenja nakon pojavljivanja novih dokaza koji bi potencijalno promenili izrečenu presudu. Prihvaćeno je manje od petine, pokazuju podaci Vrhovnog kasacionog suda. Iz toga proizilazi da advokati veoma retko koriste tu mogućnost, jer su samo u prošloj godini sudovi rešili skoro dva i po miliona predmeta. Da li to govori da su suđenja u Srbiji perfektna ili postoje drugi razlozi?

Boris Milev iz Pirota osuđen je na tri i po godine zatvora zbog kupovine kačkavalja. On je 2012. godine napravio dogovor sa vlasnikom lokalne mlekare da otkupi kačkavalj za gotovinu, pošto su računi preduzeća tada bili u blokadi. To je i uradio, preuzeo robu, isplatio dogovorenu cenu i dobio potpisane priznanice. Ipak, sud ga osudio zbog protivpravnog prisvajanja više od četiri miliona dinara.

“Dobio sam takvu veliku, drastičnu kaznu od tri godine i šest meseci za kupovinu sira i kačkavalja. A ljudi dobijaju po dve godine za dilovanje i za bilo šta drugo. To je stvarno nerazumno”, smatra Milev.

Država ga ne tereti, Poreska uprava kaže da posluje po zakonu, ali sud za to ne haje, već je, kako kaže, odbijao čak da sasluša i vlasnika mlekare sa kojim se dogovarao.

“Ne osećam se dobro, čak sam i zabirnut šta će da se desi na dalje, od suda sam očekivao da će to da sagledaju, ali imam utisak da su me uzeli na zub ili sam nekom smetao, pa su uradili to kako su uradili”, ocenjuje Milev.

Advokatica Nina Nicović kaže da su sudije ignorisale nove dokaze koje je podnela i da su odbacili zahtev za ponavljanjem suđenja. Posebno ističe da je ponudila pisani dokaz o dogovoru o ceni, sa pečatom mlekare, koja, kako kaže, ruši konstrukciju tužilaštva, ali da je sud i taj dokaz odbacio uz obrazloženje koje ju je šokiralo – da dokument koji je podnela ustvari ne postoji.

“Nažalost sud je to odbacio sa obrazloženjem da je pitanje da li je ikada postojala ta potvrda, iako smo je u svom fizičkom obliku priložili uz zahtev. Ne mogu da razumem kako neko bez ponavljanja krivičnog postupka i ustanovljenja da li neko može da ima bitna saznanja, unapred odlučuje o tome da faktički nema nikakvih bitnih činjenica”, ističe Nicović.

Statistika Vrhovnog kasacionog suda pokazuje da advokati ne pribegavaju često mogućnosti da traže ponavljanje suđenja, ali da još ređe uspeju u tome.

Za prethodnih osam godina sudovi u Srbiji primili su 272 zahteva za ponavljanjem postupka odbačeno ih je 42, odbijeno 100, drugim sudovima ustupljena dva zahteva, ukinuto 56, preinačen jedan, a na drugi način rešena 34 zahteva, koja su imala nedostatke procesne prirode. Ostalo je nerešenih 37 zahteva.

Milan Antonijević iz Jukoma smatra da sudije moraju biti pažljivije kada preispituju dokaze i navode da je zakon jasan, ukoliko dokaz nije bio dostupan u vreme prvobitnog suđenja, a može uticati na presudu, suđenje mora biti ponovljeno.

“Ako su te odluke bez jasnog obrazloženja onda se može pokrenuti postupak utvrđivanja disciplinske odgovornosti jer sudije su dužne da daju jasno obrazloženje zašto se nisu odlučili da novi dokazi koji su predstavljeni ne predstavljaju dovoljan osnov za otvaranje postupka”, objašnjava Antonijević.

U Jukomu dodaju da je ponavljanje suđenja u tim okolnostima važno za zaštitu prava građana od mogućih grešaka suda, dodajući da je ključno – pažljivo oceniti dokaze kako građani ne bi bili oštećeni.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor