Poglavlje 23- Pravosuđe i osnovna prava
Pregovori o pristupanju predstavljaju krajnju fazu procesa integracije države kandidata u Evropsku uniju. Pregovara se o uslovima pod kojima država kandidat pristupa EU, a koji se, u osnovi, odnose na usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. Novi pristup Evropske komisije pregovorima sa budućim državama članicama nalaže da se najpre otvore pregovori u poglavljima 23 i 24, koja obuhvataju oblast pravosuđa i osnovnih prava, i pravdu, slobodu i bezbednost.
Poglavlje Pravosuđe i osnovna prava je novo, uvedeno nakon šestog talasa proširenja Evropske unije. Politike pravosuđa i osnovnih prava imaju za cilj očuvanje i unapređenje Evropske unije kao prostora slobode, bezbednosti i pravde. Kroz ispunjavanje uslova iz ovog poglavlja Srbija treba da sprovede brojne reforme i aktivnosti koje imaju direktan uticaj na svakodnevni život građana. Sadržajno, Poglavlje 23 je podeljeno na četiri tematske celine, koje čine: reforma pravosuđa, antikorupcijska politika, osnovna prava i prava državljana EU. Nezavisno sudstvo, sa neophodnim kapacitetima za održavanje i zaštitu vladavine prava je kamen temeljac ovih politika. U Evropskoj uniji je, uočavanjem važnosti postojanja nezavisnog i efikasnog pravosuđa, definisan niz preporuka za ostvarivanje nepristrasnosti, integriteta i visokih standarda sudstva. To zahteva ozbiljnu posvećenost eliminisanju spoljnih uticaja na pravosuđe, nameni odgovarajućih finansijskih sredstava i obuci. Isto tako, države članice su dužne da se efikasno bore protiv korupcije, jer ona predstavlja pretnju stabilnosti demokratskih institucija i vladavini prava. Materija o kojoj se razgovora u ovom poglavlju se odnosi na ispunjavanje političkih kriterijuma koji su osnovni preduslov daljih integracija. Malo je propisa na nivou Evropske unije koji regulišu ovu oblast i u najvećem delu ostavljeno je državama članicama da na najbolji način urede ova pitanja i da poštuju standarde koji predstavljaju temelje Evropske unije. S obzirom da je cilj pregovora da država kadidat postane članica EU, neophodno je da se izgradi međusobno poverenje i da se osigura funkcionalnost samog sistema, poštujući vrednosti same Evropske unije.
Према општој позицији ЕУ за преговоре о приступању Србије („Преговарачки оквир“), Комисија је дужна да уредно обавештава о стању напредовања преговора по поглављима „Правосуђе и основна права“ (поглавље 23) и „Правда, слобода и безбедност“ (поглавље 24), и да извештава Савет двапут годишње. Од отварања преговора о приступању у јулу 2016. године и након представљања годишњег извештаја за Србију у новембру 2016. године, овај извештај је други полугодишњи преглед тренутног стања.
Srbija prema svemu sudeći neće, kako je navedeno u pregovaračkom poglavlju 23 sa EU, do kraja godine dobiti novi Ustav.
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji i predstavnici i predstavnice naučne zajednice i građanskog društva pozivaju Ministarstvo odbrane Republike Srbije da povuče iz procedure usvajanja Predlog Uredbe o oblastima naučnih i drugih istraživanja značajnih za odbranu zemlje i o postupku i uslovima za izdavanje odobrenja za vršenje tih istraživanja zajedno sa stranim licima ili za potrebe stranih lica.
U prilogu vam dostavljamo komentare Mreže organizacija za decu Srbije – MODS povodom polugodišnjeg Izveštaja Pregovaračke grupe za Poglavlje 23 i Izveštaja br. 4/2016 o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23.
Predstavnici civilnog društva iz Nacionalnog konventa o EU predložili su na sastanku sa visokom predstavnicom EU Federikom Mogerini aktivno uključivanje Srbije u rasprave na evropskom nivou o budućnosti EU, kao i o izazovima koji pred njom stoje, pre svega migrantske krize i bezbednosti.
Učesnici konsultativnog sastanka “Informisanje na manjinskim jezicima u kontekstu EU integracija – poglavlje 23” u Novom Sadu, zaključili su da je ta oblast izuzetno važno pitanje, kojem se u prethodnom period apsolutno nije posvećivala dovoljna pažnja, te da je bila nepravedno zapostavljena u procesima EU integracija i medijske reforme u Srbiji.
Kako je rečeno na sastanku, ohrabruje činjenica da je donet poseban Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, ali da obeshrabruje činjenica da se u njemu nije govorilo o konceptu medijskih sloboda, položaja novinara i nezavisnim uredjivačkim politikama.
Vlada Republike Srbije usvojila je Akcioni plan za primenu Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2014. do 2018. godine, na sednici održanoj 2. oktobra 2014. godine („Službeni glasnik RS”, broj107/2014), u dalјem tekstu Akcioni plan. Akcioni plan je usaglašen sa relevantim akcionim planovima u procesu pregovora Republike Srbije o pridruživanju Evropskoj uniji (sa pregovaračkim poglavlјima 23 i 24).
Komitet pravnika za ljudska prava, kao koordinator radne grupe za praćenje sprovođenja Akcionog plana za Poglavlje 23, organizovao je 01.02.2017.…
Srbija će u januaru dostaviti Evropskoj komisiji prvi polugodišnji izveštaj o ispunjavanju Akcionog plana za poglavlje 24, kojim su obuhvaćeni, pravda, sloboda i bezbednost, najavljeno je danas na sastanku civilnog sektora i vladine Pregovaračke grupe za to poglavlje, koje je otvoreno sredinom prošle godine.