Predstavnik Poverenika: Problemi zbog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

0

Primena Zakona o zaštiti podataka o ličnosti izazvati brojne probleme u pripremi, jer je zakon nejasan i jer institucije nisu spremne za njegovu primenu, a samo oko 200 institucija je prijavilo da su imenovale osobe zadužene za zaštitu podataka o ličnosti.

To je danas u Novom Sadu izjavio Zlatko Petrović, predstavnik institucije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

“Javna uprava je nespremna dočekala primenu zakona. A svaka ustanova, od javnih preduzeća, preko notara, izvršitelja, Crvenog krsta, sudova, tužilaštava, škola, skupština, ministarstava, opštinskih institucija… je obavezno da imenuje osobu za zaštitu podataka o ličnosti. Verovatno je reč o deset do 15 hiljada institucija javne uprave”, rekao je Petrović u Novom Sadu na konferenciji “Novi poverenik – novi zakon – nove obaveze”.

Po njegovim rečima, teško je očekivati da će zakon biti primenjen do kraja 2020. godine, kao što je predviđeno, tim pre jer je 2020. izborna godina u Srbiji.

Dodao je da je svega petnaestak javnih preduzeća, pet-šest bolnica, tri-četiri škole prijavilo da su imenovali osobu za zaštitu podataka o ličnosti, dok su pokrajinski sekretarijati uglavnom svi prijavili da su ih imenovali.

Kazao je da je svega šest ministarstava to prijavilo, dok Ministarstvo pravde koje je izradilo zakon”, nije izabralo osobu zaduženu za zaštitu podataka o ličnosti.

Petrović je objasnio da evropska Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) ne predstavlja, niti može predstavljati deo pravnog poretka u Srbiji, jer se taj imperativni akt primenjuje u Evropskoj uniji.

Služba Poverenika i nevladine organizacije mesecima su upozoravali na to da je usvojeni zakon nejasan i da će doći do problema u primeni s obzirom na to da nije prilagođen pravnom sistemu Srbije, već je radna grupa samo prevela evropsku uredbu (GDPR) i policijsku direktivu koja uređuje oblast zaštite podataka o ličnosti.

“U Srbiji se GDPR ne može primeniti direktno i neposredno, već može da dođe samo do indirektne, posredne primene, u slučajevima kada iz Srbije neko nudi robu, usluge i slično osobama sa teritorije EU”, objasnio je Petrović. Dodao je da je u EU rok za primenu bio dve godine, a ispostavilo se da to nije bilo dovoljno.

Ranije je za Insajder novi poverenik Milan Marinović rekao da ;”više od 12.000 organa javne vlasti, ministarstava, lokalnih samouprava, gradova opština, moraju da imenuju takozvane oficire za zaštitu podataka o ličnosti. Pitanje je da li mi uopšte imamo toliko ljudi sa potrebnim znanjem da bi mogli da obavljaju te poslove”.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti je donet početkom novembra 2018. godine, a primena je počela devet meseci od usvajanja, odnosno 22. avgusta.

Na neprimenjivost njegovih odredbi ukazivao je prethodni poverenik Rodoljub Šabić koji je rekao da “kada uđeš u pogrešan voz, sve stanice su pogrešne”.

Među najozbiljnijim zamerkama je bila ta da, iako je to propis koji uređuje osnovna građanska prava, on je napisan “jezivo teškim jezikom”, a ignoriše “akutne probleme” poput toga da video-nadzor ili obrada biometrijskih podataka nisu ni pomenuti u tekstu zakona.

I Evropska komisija je u svom ranijem mišljenju navela da je problematična struktura tog zakona, da je nerazumljiv i komplikovan. Zakon je, međutim, usvojen bez predlaganih korekcija.

Predstavnik Fondacije za otvoreno društvo Dušan Šabić rekao je da novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti već izaziva konfuziju i nedoslednosti u primeni.

Po njegovim rečima, Srbija je propustila šansu da izbor novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti bude transparentan, ali je pozdravio to što je Srbija, posle sedam meseci kašnjenja, ipak izabrala novog poverenika.

Direktorka JUCOM-a Katarina Golubović je izrazila ;zadovoljstvo zbog toga što je Kancelarija poverenika funkcionisala i bez šefa i dodala da su nevladine organizacije održale sastanak s novim poverenikom Milanom Marinovićem i ponudile mu pomoć.

Konferenciju je u Hotelu “Veliki” organizovao Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM), uz podršku Fondacije za otvoreno društvo u Srbiji.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.