Privatnost nije za šalu

0
Komitet pravnika za ljudska prava-YUCOM izražava zabrinutost zbog konfuzije koju su u javnosti izazvale oprečne izjave predstavnika Ministarstva pravde, povodom predloga nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti.U vezi sa tim prošle nedelje javnost je bila zbunjenja protivurečnim izjavama sa dogadjaja na kome je Ministarka pravde izjavila da je ”radna grupa ministarstva okončala rad na izradi nacrta novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti” dok su ostali predstavnici ministarstva izjavili da je ”u pitanju radna verzija i da će biti dodatnih korekcija”.
YUCOM podseća da je zaštita ličnih podataka jedan od temeljnih propisa zaštite ljudskih i gradanskih prava u eri Velikih podataka, te da je privatnost građana u digitalnom okruženju izložena visokom riziku od zloupotreba u praktično svakoj oblasti života. Jasno definisane mogućnosti i ograničenja neophodni su i privatnom i javnom sektoru, kako bi obavljali svoje svakodnevne procese a da pritom ne krše prava korisnika.

O urgentnosti usvajanja novog propisa dovoljno govori činjenica da je postojeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti donet 2008. godine, kada su mnogi od savremenih rizika po privatnost bili tek u začetku. Od 2012. godine, kada je EU predstavila prvo rešenje reforme pravnog okvira koji reguliše ovu oblast, zainteresovanoj javnosti u Srbiji jasni su pravci kojima će se kretati i reforma domaćeg zakona. Nova evropska regulativa o zaštiti podataka (General Data Protection Regulation, GDPR) usvojena je u aprilu 2016. i stupa na snagu 25. maja 2018.

Domaći zakonopisac je 2013. oformio radnu grupu pri Ministarstvu pravde koju su gotovo isključivo cinili predstavnici tajnih službi i nadležnih ministarstava. Čitave dve godine kasnije radna grupa je, bez saradnje sa Poverenikom, organizacijama civilnog društva i privatnim sektorom, izradila i predstavila nacrt koji je i u Srbiji i u Briselu doživeo debakl. Da je ista radna grupa, pojačana ekspertom Saveta Evrope, nastavila rad na novom nacrtu, javnost u Srbiji saznala je tek jula 2017. iz izveštaja o sprovođenju akcionog plana za poglavlje 23 u procesu pristupnih pregovora sa EU.

Protivrečne izjave nadležnih o fazi izrade nacrta, netransparentnost u radu i nedovoljna komunikacija sa zainteresovanom javnošću, kao i tretiranje pitanja privatnosti građana i zaštite njihovih ličnih podataka iz perspektive interesa bezbednosnih službi, stvaraju atmosferu nepoverenja i zabrinutosti.

Komitet pravnika za ljudska prava stoga poziva nadležne da bez odlaganja predstave rezultate rada radne grupe Ministarstva pravde, otvore javnu raspravu o predloženom nacrtu i otklone nepotrebne prepreke u komunikaciji sa građanima.

Preuzmite Saopštenje

Share.

Ostavite odgovor