Radomira Lazovića iz Ne davimo Beograd šalju 60 dana u zatvor zbog spontanog okupljanja građana

0

Radomir Lazović iz Inijative “Ne davimo Beograd” dobio je poziv da ode na odsluženje zatvorske kazne od 60 dana, jer nije u predviđenom roku platio novčanu kaznu koja mu je presuđena zato što je bio jedan od organizatora neprijavljenog protesta zbog rušenja u Savamali u Beogradu. Prikupljamo novac za kaznu, izjavio je on. Stručnjaci navode da je reč o selektivnoj pravdi i da je zakon nedorečen.

Prema rečima Radomira Lazovića, reč je o jednom od 30 procesa koji su se vodili protiv Inicijative “Ne davimo Beograd” i koji su najvećim delom okončani tako što su ljudi Inicijative kažnjavani za razne stvari – od organizacije protesta, do mnogo sitnijih dela, poput lepljenja nalepnica.

Arhiva - Radomir Lazović, "Ne davimo Beograd"

Arhiva – Radomir Lazović, “Ne davimo Beograd”

“Očigledno je da se trude da naprave što veći broj procesa, kako bi nas omeli u onome što radimo, eventualno zastrašili ili na neki drugi način sabotirali rad Inicijative ‘Ne davimo Beograd'”, rekao je Lazović za Glas Amerike, precizirajući da je sada reč o slučaju od 15. februara 2017, kada je Inicijativa pozvala građane na protest odmah nakon što se u javnosti pojavila bivša supruga tadašnjeg gradonačelnika Beograda Siniše Malog sa tvrdnjom da je Mali bio direktno umešan u nezakonito noćno rušenje u Hercegovačkoj ulici.

“S obzirom na to da se radi o reakciji na jedno javno saznanje, nije bilo vremena da se protest prijavi, što smo na sudu rekli. Zakon predviđa tu mogućnost, dakle spontana okupljana su moguća po našem zakonu, ali sud nije uvažio naše primedbe da se radi o jednom takvom okupljanju”, kazao je Lazovć.

Rekao je da će se Inicijativa i ovaj put poneti solidarno i da se prikuplja novac za plaćanje kazne. Poziva sve članove i pristalice Inicijative, kao i ostale građane, da pomognu u okviru svojih mogućnosti i da “ne dozvolimo da bilo ko snosi konkretne posledice zbog poteza autoritarne vlasti”.

On je podsetio da je nedavno i njegov kolega iz Inicijative Dobrica Veselinović bio na sudu zato što zalepio nalepnicu. Dokaza za njegovo delo bila je fotografija nalepnice, a Lazović kaže da ni sam sudija nije mogao da veruje da je Veselinović tužen zbog toga.

“Oni se trude da nam izvuku šta god mogu, a očigledno ne mogu ništa drugo da nam nađu pa onda pakuju takve stvari. Poenta je iznurivanje i progon Inijative, kako bi se pokazalo drugima da ne rade nešto slično, odnosno da se ne suprotstavljaju volji vlasti”, kaže Lazović.

Selektivnost u primeni lošeg zakona

Bojana Selaković iz Građanskih incijativa kaže da je reč o neselektivnoj primeni zakona u zavisnosti od toga ko je organizator skupova.

Bojana Selaković (Foto: Medija centar)

Bojana Selaković (Foto: Medija centar)

“Sad imamo situaciju da recimo ‘Ne davimo Beograd’ ili Inicjativa mladih za ljudska prava dobijaju redovno prekršajne prijave po osnovu spontanih okupljanja, a neke druge grupacije to ne dobijaju”, kaže ona i izjavi za Glas Amerike.

Ocenjuje da zakon koji uređuje tu oblast generalno jeste pun praznina, ali da bi u njegovoj primeni trebalo da postoji doslednost bez obzira na to ko je organizator skupova. Po njenim rečima, vlast nekada dopušta i kontro okupljanje, a nekad ne dopušta i podseća da je ispred Kuće ljudskih prava, gde je sedište i njene organizacije, organizovano više skupova raznih desničarskih organizacija, bez prethodne najave, i da se policija “uopšte nije uzbuđivala oko toga”.

Ona skreće pažnju i na nejednako reagovanje države u slučajevima pretnji ili napada na novinare, aktiviste organizacija civilnog društva ili drugih koji kritikuju vlast. Sa druge strane, kada je meta napada neko iz vlasti ili neko ko je blizak vlasti, državni aparat munjevito reaguje.

Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) kaže da to što je kazna zasnovana na zakonu, ne znači da je usklađena sa međunarodnim standardima i da ne znači da sud nije mogao da donese drugačiju odluku.

Katarina Golubović (Foto: Medija centar)

Katarina Golubović (Foto: Medija centar)

“Zakon o javnom okupljanju usvojen je tik pred izbore 2016. godine, nekoliko meseci nakon sto je Ustavni sud Miloševićev Zakon o okupljanju građana proglasio neustavnim. Ovaj zakon pokazuje svu svoju restriktivnost upravo u politički osetljivim slučajevima”, kaže Golubović za Glas Amerike i objašnjava je da je to tako jer “nije pravilno ili uopšte nije regulisao najproblematičnije situacije u praksi – spontano okupljanje i kontraokupljanje”.

“I tako, sad svako ima pravo da se mirno spontano okupi, ali da ne pozove i druge, jer može biti označen kao organizator. A praksa je pokazala: Ako je okupljanje suštinska kritika vlasti, a nije prijavljeno, love se organizatori preko društvenih mreza ili najglasniji na skupu. Kazne su drakonske. Ako nije kritika, skup prolazi kao spontan, bez procesuiranja”, kaže Golubović.

Nastavlja da je svako ograničenje slobode okupljanja, pa i kažnjavanje organizatora, neophodno u demokratskom društvu, ali da činjenica da su ljudi iz Inicijative “Ne davimo Beograd” najčešće procesuirani i kažnjavani, uz činjenicu da nikada nisu bili nasilni, “pokazuje da više nismo demokratsko drustvo, jer ni sud više ne podržava i ne vodi se vrednostima demokratskog društva”.

Izvor

Share.

Ostavite odgovor

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.