Vesti

Milan Antonijević - intervju za skibyusa.com (07.06.2010.)



Intervju sa Milanom Antonijevićem, izvršnim direktorom YUCOM-a za internet portal skibyusa.com (07.06.2010.)

Milan Antonijević, izvršni direktor Komiteta pravnika za ljudska prava iz Beograda (YUCOM)

Razgovor vodio Bedrudin Gušić

Gospodine Antonijeviću! Nešto više od mjesec dana dijeli nas od smrti osnivača i dugogodišnje Predsjednice Komiteta, gospođe Biljane Kovačević Vučo. Hoćete li i za naše čitaoče reći kako ste doživjeli tu činjenicu, čak i uz prethodno saznanje da je bila bolesna?

ANTONIJEVIĆ: Gubitak Biljane, koja je u našu kancelariju unosila i vedrinu i dinamiku je za sve nas bio šok. Njena bolest nije nikako ukazivala na to da je ovakav ishod moguć.

Od januara je bila na rehabilitaciji posle transplantacije bubrega, operacije za koju se dugo pripremala i sve se odvijalo uz uobičajne poteškoće, ali svi znamo kakvi su uslovi u našim bolnicama. Sve je bilo bez najave, još uvek ne možemo da se pomirimo sa tim da Biljane više nema.

Kako biste, kao njen bliski saradnik, u najkraćem definisali njen životni lik i djelo?

ANTONIJEVIĆ: Nemoguće je svesti toliki niz godina iskustva u jedan pasus, u jedan kratak odgovor, ali ono što je Biljana uradila na polju zaštite ljudskih prava je nemerljivo.

Veliki je broj ljudi čija je prava štitila, zakona čijem je donošenju doprinela, nije bežala od dijaloga, argumenti su joj bili jaki. Nije bežala ni od realnosti koju je veoma dobro definisala, možda i suviše dobro. Pritisci kojima je bila izložena nisu je ometali da se u potpunosti preda onome u šta veruje, sa lakoćom, osmehom, humorom.

Ali život, jednostavno, mora da ide dalje i valja nastaviti tamo gdje je pokojna Biljana stala. Jeste li se u Komitetu dogovorili o osnovnim smjernicama rada u daljnjem periodu i jeste li se organizaciono "prestrojili"?

ANTONIJEVIĆ: Ne bih to nikako nazvao prestrojavanjem, YUCOM-ov tim radi na nekim od ključnih pitanja preko kojih se prelama poštovanje ljudskih prava u Srbiji i tu nema nikakvih promena. Što se zakonodavstva tiče, uključeni smo u brojne procese, pokrećemo reforme u nekim oblastima, zastupamo građane pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Imamo i strateške slučajeve pred našim sudovima, preko kojih detektujemo greške u sistemu, ukazujemo na njih, nudimo rešenja. Broj organizacija koje se zalažu za postovanje ljudskih prava na našu žalost nije u porastu i zbog toga nastojimo da povećamo vidljivost onoga što radimo, a samim tim i da motivišemo mlade da se uključe u promovisanje ljudskih prava. Nastojimo da pridobijemo gradjane, medije, ali i one koji vode institucije, koji vode državu, grad, opštinu. Ono što će nama u narednom periodu biti jedan od prioriteta je formiranje Fondacije Biljana Kovačević Vučo.

Fondacije koja bi bila podrška braniteljima ljudskih prava, koja bi nudila pravnu pomoć ugroženim braniteljima, a razmišljamo i o nagradi koja bi se dodeljivala i nosila Biljanino ime. I na kraju, pozicija YUCOM-a kao organizacije prepoznate i cenjene u regionu je nešto što ćemo nastojati da sačuvamo, što ćete, nadam se i videti. Ovaj intervju mi deluje kao dobar pokazatelj toga da ćemo uspeti.

Posebno nam je bitno da organizacije za zaštitu ljudskih prava budu prepoznate kao neko ko je sposoban da nametne Briselu, Ujedninjenim nacijama teme za koje smatra da su važne za Srbiju, za region. Ali i da učestvujemo u rešavanju problema i otvorenih pitanja koja se pojavljuju u svetu, a vezana su za poštovanje ljudskih prava, demokratiju, mir.

Šta su vam aktuelni prioriteti?

ANTONIJEVIĆ: Malo pre sam pomenuo formiranje Fondacije, YUCOM je već započeo konsultacije o tome sa velikim brojem onih koji su pratili Biljanin rad, onima koji su joj pružali podršku, a na koje računamo. Tu su Borka, Nataša, Sonja, Stevan Lilić, Vojin Dimitrijević, Vesna Pešić, Andrej, Staša... Veliki je broj dobrih ideja, predloga i na nama je da to sprovodimo.

Sa druge strane, YUCOM je profilisan kao jaka organizacija koja štiti ljudska prava, koja nadgleda primenu velikog broja zakona, propisa, čije se mišljenje poštuje i ceni, tako da je naša namera da tu poziciju očuvamo i osnažimo.

Konkretnije u ovom trenutku nam je bitna reforma pravosuđa, tu i tamo neka izmena članova Ustava, znate već kojih članova. Potom, tu su slobodan pristup informacijama, borba protiv diskriminacije, ali i omogućavanje gradjanima da na snažan način utiču na kreiranje politike, kroz peticije, predloge, predstavke.

Baš juče smo promovisali novi portal (www.uticaj.rs) gde ćete moći da podnesete predstavku, peticiju, predlog, koji će biti spona izmedju gradjana i države. To je ono što nama nedostaje, suviše su gradjani pasivni i nezainteresovani, a to mora da se menja.

Nije nam to uslov za ulazak u EU, mozda će nas primiti i ovakve, ali jeste uslov za stvaranje odgovorne države i gradjana kao korektora ponašanja države. Da ne zaboravim da se zalažemo za proterivanje govora mržnje iz novinskih tekstova, javnog diskursa, rečnika političara. To je "Etičko čišćenje" i ono je neophodno kako bi zaustavili nasilje prema drugačijima, svim manjinama, a koje je u porastu.

U tekstu od 5. januara ove godine pod naslovom "Šta Srbija treba da reši u 2010. godini" i kojeg je potpisala pokojna Predsjednica, navedeno je puno zadataka po državu. Postoje li, po Vama, realne šanse da se neki od tih zadataka, riješe?

ANTONIJEVIĆ: Nedavno sam ponovo čitao taj tekst i zadaci koji su tu postavljeni pred Srbiju su realni, ali je period u kojem će se oni ispunjavati ipak dugačak. Ali uporni smo, to su zadaci koje je Biljana postavila Srbiji, a samim tim i YUCOM ima veliku odgovornost da na tome insistira.

Kako komentirate usvojenu Rezoluciju o Srebrenici u Parlamentu Vaše zemlje?

ANTONIJEVIĆ: Nismo u potpunosti zadovoljni sadržinom Rezolucije o Srebrenici, iako ona jeste naša pobeda. Od 1995. imate neprekinutu liniju malog broja ljudi koji su u Srbiji otvoreno govorili o Srebrenici, o genocidu, koji nisu manipulisali podacima, koji nisu umanjivali zločin. Kada vi od tog malog broja, možda stotinak ljudi, dodjete do više od stotinu poslanika, tj. do većine poslanika koji svoju ruku u parlamentu Srbije podignu, tj. pritisnu taster i glasaju za Rezoluciju o Srebrenici, to jeste uspeh, zar ne.

A kako komentirate srbijansku optužnicu protiv 19 bh. građana za "slučaj Dobrovoljačka"?

ANTONIJEVIĆ: Ne mogu reći da sam uveren da iza ove optužnice ne stoji i politika, ali sa druge strane u Dobrovoljačkoj ulici su stradali ljudi, mladi vojnici, oficiri i ne želim da gledamo opstrukcije bilo kog procesa protiv onih koji su zločine činili.

Ako počnemo da verujemo u tužilastvo, ako počnemo da imamo poverenje u pravosudje, ne slepo da verujemo, već argumentovano, to je uspeh. Ono što se desilo u Dobrovoljačkoj nikako ne može biti nazivano uzrokom rata, postavlja se pitanje i mogućnosti utvrđivanja lanca komandovanja, ali to u svakom slučaju jeste zločin. Sada već ulazimo suviše duboko u ceo slučaj, a prepustio bih to sudu. Ne povlačim se, samo ne zelim da presuđujem.

Zaista, da li je pravosudje Srbije nezavisno, ili je ipak zavisno od politike i ako jeste, koliko je zavisno?

ANTONIJEVIĆ: Imate delove pravosuđa za koje bez mnogo rezerve mogu reci da su nezavisni. Tu pre svega mislim na Specijalni sud za organizovani kriminal, Specijalni sud za ratne zločine. Malo je zamerki koje možete dati na kvalitet suđenja u ovom delu pravosudja.

Sa Ustavnim sudom, tužilastvom je situacija ipak malo kompleksnija, a o ostatku nedavno reformisanog pravosudja ne bih iznosio mišljenje. Za početak dajmo im sto dana, da vidimo šta su u stanju da urade, rekao sam da će nam reforma pravosuđa biti u fokusu.

Razgovaramo dan uoči najavljene posjete predsjedavajuceg Predsjedništva BiH Harisa Silajdžića Beogradu. Međutim, Dodik i društvo tu posjetu smatraju privatnom. Onda je predsjednik Tadić, prije neki dan, iznenada posjetio Banja Luku kako bi, valjda, umirio Dodika. Kako vi vidite odnos predsjednika Tadića prema Bosni i Hercegovini?

ANTONIJEVIĆ: Eto, motori su se pokvarili, poseta Silajdžića je na kratko odložena. U svakom slučaju, sa ili bez ispravnih motora, treba nam i po neka ispravna glava. Nadam se da će Srbija imati snage da se suoči sa činjenicama. Ukoliko mislimo da se pozitivno piše o ulozi Srbije u pomirenju na ovim prostorima, mora još mnogo toga da se uradi, bez onog čuvenog ALI.

Posebno je bitno pitanje kako doći do toga da se konačno napiše jedna istorija, da se za pola veka ponovo ne počne boriti svako za svoju istinu, za svoje tumačenje, za reviziju procesa koje je Evropa već odavno zaboravila. Preskočio sam da odgovorim na pitanje o odnosu Borisa Tadića prema BiH, ali nekako ipak verujem da će konačno imati i konstruktivnu ulogu. Možda je rešenje u tome da promeni savetnike?

Moze li Srbija načiniti značajniji korak prema EU u situaciji da Mladić još nije uhapšen, a realno se pretpostavlja da se krije upravo u Srbiji?

ANTONIJEVIĆ: Ovih dana se priča o opskurnoj mogucnosti da se Ratko Mladić proglasi mrtvim, no ostavimo to po strani. Moja poruka je da je najbolje videti kada se uhapsi Mladić, da li će nam to pomoci da brže udjemo u Evropu. Mi čekamo.

Hvala Vam velika za ovaj razgovor.

ANTONIJEVIĆ: Hvala Vama.



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019