Vesti

Izveštaj - Konferencija o izazovima i stepenu implementacije Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o tajnsoti podataka 22.10.2010. Novi Sad



Dvodnevna konferencija o izazovima i stepenu implementacije Zakona o zaštiti podataka o licnosti, Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog znacaja i Zakona o tajnosti podataka održana je u Skupštini AP Vojvodine 21-22.10.2010. godine. Konferencija je organizovana od strane Komiteta pravnika za ljudska prava-YUCOM, a uz finansijsku podršku USAID-a i Instituta za održive zajednice.

Na samom pocetku drugog dana konferencije, na kojoj su teme bile primena Zakona o tajnosti podataka i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja, Milan Antonijevic-direktor YUCOM-a, objasnio je prisutnim predstavnicima pokrajinske izvršne i zakonodavne vlasti, lokalnih vlasti, nevladinih organizacija i novinarima razloge zbog cega se insistira istovremeno na implementaciji ova tri zakona.

On je istakao da je primena u skladu sa evropskim standardima ova tri zakona garant javnosti za pristup cinjenicama od znacaja za kreiranje i sprovodenje javnih politika i time i kontrolu istih, kao i garant pristupu podacima o licnosti koje se obraduju o fizickim licima uz poštovanje prava privatnosti kao osnovnog ljudskog prava.

Nakon uvoda, Zaštitnik gradana Republike Srbije Saša Jankovic je govorio o izazovima ocuvanja tajnosti podatka koji se postavljaju pred državne organe: “Tajni podaci rezervisani za izvršnu vlast, suštinski zato što je izvršna vlast ona koja organizuje i rukovodi državnim aparatom.

Sudstvo je bilo prva grana vlasti koje je, zbog potreba obavljanja svojih nadležnosti, probilo zacarani krug tajnosti. Danas je ta uloga poverena i nezavisnim organima, koji se kod nas razvijaju.” Kako istice Jankovic, odnos prema tajnosti u Srbiji najbolje odražava recenica sudije SAD suda - Kad je sve tajno onda ništa nije tajno. “Novi zakon koji reguliše tajnost podataka još uvek u praksi nije zaživeo, a pogotovo ne u svesti. Pitanje koje vlasti onima koje traže odgovore postavljaju je odakle gradaninu pravo da pita zašto je nešto tajno.

Takav vrednosni stav je relikt prošlosti u kojoj smo imali situaciju da su cak i pozivi na javne rasprave bili oznaceni kao vojna tajna, kao što je bio slucaj sa raspravom o nacrtu zakona o vojsci pre nekog vremena.

Danas svakog državnog službenika možete ozbiljno da sankcionišete zato što je neki dokument ostao na stolu kada je otišao kuci. Uglavnom pod pritiskom javnosti i EU integracija, prošle godine je donet Zakon o tajnosti podataka koji na prilicno moderan nacin, u odnosu na ono što je ranije bilo propisano, reguliše pitanje zaštite tajnosti podataka.

Prvi put imenuju se oblasti u kojima se nešto može proglasiti za tajnu. Danas postoje 4 stepena tajnosti. S druge strane, postoji obaveza donošenja niza podzakonskih dokumenata koji ce detaljnije razraditi ovu oblast, odnosno urediti procedure za primenu zakonskih odredbi.

Medutim, nakon godinu dana od usvajanja, sa primenom zakona se nije ni pocelo. U nedostatku novog sistema, stari sistem vlada, još uvek se krije sve. Ugroženi su oni nacionalni interesi koje tajnost i treba da štiti.

U praksi se otpor prema novom zakonu, koji bi bio uskladen sa demokratskim standardima, pokazao prilikom pravljenja nacrta u kome je postojala odredba da svi državni organi imaju pristup tajnim podacima koji su potrebni za obavljanje njihovih dužnosti sem Poverenika i Ombudsmana koji su apsurdno morali da traže dozvolu organa koje bi trebalo da kontrolišu.

To je bio moment u kome se lomilo. Na pitanje Poverenika i Ombudsmana tvorcima nacrta o motivima za postojanje ove odredbe, odgovoreno je da su svesni cinjenice da ce ova dva organa zaista i da vrše svoje kontrolne nadležnosti.

Medutim, funkcija nezavisnih tela nije u otkrivanju tajnih podataka, vec u proveravanju poštovanja prava gradana od strane nosioca organa javne vlasti. Nezavisni državni organi su garant gradanima i u stvarima koje gradani ne mogu sami da saznaju.

Tako, ako nezavisno telo garantuje da u odredenoj situaciji zakon nije prekršen na štetu navodne žrtve, onda je to garancija gradaninu da je to stvarno tako."

Na kraju svog izlaganja, Zaštitnik gradana je izrazio sumnju da ce najnovije pretnje bezbednosti u Srbiji služiti kao novi talas potiskivanja prava gradana. Na žalost, kako istice Jankovic, pre svega akademska elita u Srbiji nije preterano osetljiva na ova pitanja i smatra ova znacajna pitanja sekundarnim.

Žarko Markovic iz Beogradskog centra za ljudska prava je naveo da je Zakonom o tajnosti podataka ustanovljena obaveza da organi javne vlasti u roku od 2 godine preispitaju klasifikovane akte u skladu sa odredbama novog Zakona o tajnosti podataka.

Medutim, kako Markovic istice, danas gotovo da nema akata koji su preispitani i kojima je skinuta oznaka tajnosti. Markovic je istakao da, po njegovom mišljenju, ukidanje postojecih oznaka tajnosti nije “težak posao”: “Bilo je najava da neki akti nece više biti tajni.

Tako, Poverenik za informacije od javnog znacaja i ministar unutrašnjih poslova-MUP Ivica Dacic, održali su u leto 2010. godine sastanak povodom tajnosti i zastarelosti Pravilnika o službenoj i državnoj tajni i nacinu cuvanja i oslobadanja od cuvanja službene i državne tajne, koji je donet 1976. godine. Nakon ovog sastanka, kako se istice, ministar je dao nalog da se prestane sa primenom ovog tajnog i zastarelog Pravilnika”.

Markovic je naveo da je interesantan podatak da su Pravilnik o sistematizaciji i unutrašnjoj organizacij kao i Pravilnik o platama MUP-a dokumenti sa oznakama tajnosti. Markovic jeobjasnio da u sadašnjem zakonu postoje 4 stepena tajnosti ali da su kriterijumi za odredivanje tajnosti podataka još uvek neodredeni. Kriterijumima je potrebno pomiriti dva interesa – zaštitu podataka koji trebaju da budu tajni uz necinjenje povrede prava javnosti da zna.

U obrazlaganju nedostataka u primeni zakona, Markovic je objasnio da fizicka i pravna lica mogu korisititi tajne podatke uz posebnu dozvolu - sertifikat. Medutim, za dobijenje sertifikata potrebana je bezbednosna provera, ali za nju zakonom nisu propisane detaljne mere, ukljucujuci i one kojim treba da bude regulisano cuvanje podataka o licnosti dobijenih tokom provere.

Takode, kaznene odredbe ne predvidaju nikakve sankcije za zloupotrebu ovih podataka. Sankcije postoje za kršenje Zakona o tajnosti podataka I to od 5000 – 50.000 din za neopravdano oznacavanje podataka tajnim.

Sporno je pitanje i ovlašcenog lica za odredivanje stepena javnosti podatka. Nesporno je da tu ulogu mogu da vrše ministri i funcioneri organa javne vlasti, ali odredba koja dozvoljava vršenje ove funkcije od strane lica koga pismeno odredi nosilac organa javne vlasti otvara mogucnost zloupotrebe i postavljanja osoba koje ce biti pod njihovom kontrolom.

Mogucnost zloupotreba bi trebalo izbeci i ovo ovlašcenje odredivanja stepena javnosti podatka ostaviti samo u nadležnosti funkcionera, koga ce podzakonskim propisom odrediti Vlada.

Marko Miloševic iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku istakao je da haoticno stanje u oblasti klasifikacije informacija najblje oslikava izjava državnog sekretara u Ministarstvu pravde, Slobodana Homena od avgusta 2009. godine da ce se sa 80 posto dokumenata skinuti oznaka tajnosti.

Miloševic je podsetio prisutne da je Zakon o tajnosti podataka stupio na snagu 1.1.2010. godine sa ciljem da uredi haoticno polje klasifikacije podataka. Danas postoje 4 stepena klasifikacije podataka uz oznaku trajanja tajnosti: državna tajna (Top secret) – 30 godina; strogo poverljivo (Secret) – 15 godina; poverljivo (Confidential) – 5 godina i interno (Restricted) – 2 godine.

Miloševic je, govoreci o ugradenoj nefunkcionalnosti zakona, objasnio da su predvideni rokovi za usvajanje neophodnih podzakonskih akata 6 meseci (sa izuzetkom Akt o sistematizaciji – 3 meseca) od donošenja zakona, istekli u junu 2010. godine.

Od svih koji su predvideni do sada su doneti Pravilnik o unutrašnjem uredenju i sistematizaciji radnih mesta Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, (rok bio mart 2010), Uredba o obrascima osnovnih i posebnog bezbednosnog upitnika i Uredba o sadržini, obliku i nacinu dostavljanja sertifikata za pristup tajnim podacima (Sl. glasnik RS 54/10).

Takode, Miloševic je naveo da je za predvidenu “reklasifikaciju i deklasifikaciju” dokumenata predviden rok od 2 godine. Funkcionalnost ovog zakona u delu koji se odnosi na funkcionicanje Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, bio je samo deo istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku koje je Miloševic predstavio prisutnima.

ISTRAŽIVANJE BEOGRADSKOG CENTRA ZA BEZBEDNOSNU POLITIKU
Pitanja Odgovori
1. Ukupan broj zaposlenih? Sistematizovano 21 radno mesto sa 24 izvrsilaca,
popunjeno jedno radno mesto, 2 zaposlena.
2. Raspoloživost ljudskih i materijalnih
resursa?
Koriste se prostorije Uprave za zajednicke poslove,
racunarska oprema se nabavlja od donacije OEBS.
3. Da li je sprovedena reklasifikacija i
deklasifikacija podataka?
Ne vrši se zbog nedostajuce podzakonske
regulative - oformljena radna grupa za izradu te
regulative.
4. Kontrola procene tajnosti (clan 24 ZTP) da li
je dosad vršena?
Ne vrši se zbog nedostajuce podzakonske
regulative - oformljena radna grupa za izradu te
regulative.
5. Koliko je zahteva do sada dobijeno za izradu
sertifikata za pristup tajnim podacima?
Sem osnovne uredbe, fale dodatni podzakonski akti
kako bi Kancelarija mogla da dodeljuje sertifikate.
6. Da li je izraden propis o sadržini, obliku i
nacinu vodenja evidencije podataka (clan 83
ZTP)?
U toku je izrada uredbe o evidencijama.
7. Da li je oformljen centralni registar stranih
tajnih podataka?
Postoje uslovi za privremeni registar, ali ne postoji
odgovarajuca podzakonska regulative.
8. Da li je predložen plan Vladi o zaštiti tajnih
podataka u vanrednim slucajevima?
Pokrenuto je pitanje formiranja radne grupe koja ce
izraditi plan zaštite.

Marko Miloševic je na kraju svog izlaganja istakao dodatne probleme koje su vezane za oblast klasifikovanja podataka. Tako, jedan od problema je što nisu svi akteri u sektoru bezbednosti državni organi vec su iz privatnog sektora. I dalje postoje “izvrdavanja“ od javnih nabavki oznacavanjem javnih nabavki stepenom tajnosti.

Takode, “vaga test“ ili prece pravo od prava javnosti da zna i potrebe zaštite podataka nije dovoljno definisan, baš kao i zaštita insajdera. U toku diskusije Saša Jankovic je dodao da je veoma znacajno pitanje bezbednosti provere.

“U javnosti je podcenjen efekat koji ta provera ima na našu privatnost. Kada se prijavite za rad u MUP i kada se proveri da li ispunjavate formalne uslove, onda se ide na bezbednosnu proveru.

Ta provera obuhvata odlazak kod vaših komšija, kolega, prisluškivanje telefona. Ako prodete bezbednosnu proveru, idete na medicinski pregled. Ako ne “prodjete” medicinski pregled, onda ne dobijate posao.

Iako je logicno da medicinski pregled bude obavljen pre bezbedbosne provere, namerno se drži ovakav sistem.”
Jankovic je govorio i o osporavanju ustavnosti Zakona o Bezbednosnoj informativnoj agenciji i Zakona o elektronskim komunikacijama. Kako istice Jankovic: “Svi su stali iz ovoga, ali o tome nema napisa u medijima. To su zakoni koji daju ogromna ovlašcenja i ogromnu moc našim bezbednosnim službama i policiji, a kontrola nad njima se svodi na incidentne situacije.”

Jankovic je izneo i stav Evropskog suda za ljudska prava da se pod komunikacijom smatra I listing. Uprkos tome, BIA i dalje zadire u privatnost komunikacije uzmajuci listing novinara i sl.

Nakon rasprave, prisutnima se obratio Milan Dukic, predsednik Odbora za predstavke i peticije AP Vojvodine. Dukic je podsetio da su nacrt zakona o otvaranju dosijea zajedno izradili stranka SPO i YUCOM. Po njegovim recima, nacrt je uraden pre 4 godine, i SPO ga je predao u parlamentarnu proceduru.

Interesantno je da je nakon predavanja, jedan dan, SPO ostao bez 10 poslanika u Skupštini. stanite. Milan Dukic je predocio brojne primere kojima službe krše pravo privatnosti.

On je objasnio da i danas postoje zastarele baze podataka o prekršajima i pokrenutim krivicnim postupcima o licima, koje se ne ažuriraju na pravi nacin. Pre svega, ne postoji mogucnost unosa podatka da je lice oslobodeno.

Dalje, vrši se nepotpun unos zbog cega može doci do apsurdnih situacija. Tako, danas u bazi, prilikom “provere” jedne licnosti, možete ugledati da je bio u postupku povodom clana krivicnog zakonika koji (po sadašnjem zakonu) ukazuje na pokušaj ubistva i steci pogrešnu sliku o licnosti protiv koje se zapravo, vodio postupak zbog nedavanja alimentacije koji je po starom krivicnom zakonu oznacen datim clanom.


Dukic je istakao da je važna parlametnarna kontrola mera i prava na privatnost tokom vanrednog stanja. Borba protiv terorizma uvela je latentno vanredno stanje i to moramo da istrpimo nakon promene stanja u svetu od 11.9.2001.

EU države su takode dale za sebi pravo kontrole finansijskih transakcija. Dukic kaže: “Mnogo je stvari koje smo propustili da uradimo u poslednjih 10 godina i to ne samo u ovoj oblasti.

Ova “nerešena” oblast uticala je na ekspanziju politickih tabloida, zloupotrebu i širenje dezinformacija podataka koje su Službe prikupljale o gradanima, pogotovo neposredno pred ubistvo premijera Dindica.

Advokat YUCOM-a, Katarina Golubovic zahvalila je ucesnicima diskusije i objasnila da se problemi u primeni Zakona o zaštiti podataka o licnosti I Zakona o tajnim podacima koji su isticani prilikom dvodnevne rasprave mogu prevazici koordinisanom akcijom nezavisnih aktera i nevladinih organizacija.

Kao dokaz snaga ovakve akcije istakla je stepen primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama koji je prezentovala kroz rezultate istraživanja YUCOM-a.

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, u okviru pojekta „Jacanje gradanja u shvatanju prava na slobodan pristup informacijama i zaštiti podataka kroz javno zastupanje za usvajanje izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja i usvajanja Zakona o tajnosti podataka“, koji je podržan od USAID-a i Instituta za održive zajednice, sproveo je istraživanje u septembru 2010. godine o mogucnostima uticaja
gradana na lokalne javne politike u Srbiji.

Cilj ovog istraživanja je da se ispita primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja od strane jednica lokalne samouprave u Srbiji - odnosno 1. blagovremenost i potpunost odgovora po zahtevu za slobodan pristup informacijama, 2. korišcenje elektronske pošte od strane jedinica lokalne samouprave u komunikaciji sa gradanima i nevladinim organizacijama, 3. odnos jedinica lokalne samouprave prema zahtevima gradana kao fizickih lica, s jedne strane, i prema zahtevima nevladinih organizacija, s druge strane.

Ovim istraživanjem se želelo ispitati i mogucnost uticaja gradana na kreiranje lokalnih politika, transparentnost rada organa koji bi, po svojim nadležnostima, trebalo da budu okrenuti ka gradanima, kao i zainteresovanost gradana da uticu na javne politike. 15. septembra 2010. godine poslato je 152 pisma na razlicite adresa širom Srbije. 79 pisama uputio je YUCOM kao pravno lice, odnosno nevladina organizacija dok je 73 pisma poslalo fizicko lice iz Beograda u svoje ime.

Zahtev je bio identican u oba slucaja. Tražile su se dve informacije: jedna se odnosila na organizacionu strukturu u okviru jedinica lokalne samouprave koja bi trebalo da omoguci ukljucivanje gradana u kreiranju javnih politika, dok se druga se odnosila na rad samih tela kao i transparentnost njihovog rada.

I YUCOM i fizicko lice su tražili da se odgovor dostavi elektronskom poštom i poštom. Odgovor je trebalo da bude u formi kopije dokumenta koji sadrži traženu informaciju.

Istražujuci stepen blagovremenosti odgovora po zahtevu za slobodan pristup informacijama, YUCOM je našao da je fizicko lice dobilo 86.3% blagovremenih odgovora, dok je YUCOM dobio 75,95% odgovora.

Istražujuci potpunost odgovora po zahtevu za slobodan pristup informacijama, YUCOM je našao da je fizicko lice dobilo 82,54% potpunih odgovora od ukupno dobijenih odgovora, dok je YUCOM dobio 91,67%potpunih odgovora.

Istražujuci odgovaranje e-mailom od strane jedinica lokalne samouprave po zahtevu za slobodan pristup informacijama, YUCOM je našao da je fizicko lice dobilo 28,6% odgovora e-mailom, dok je YUCOM dobio 26,67% odgovora e-mailom.

Prisutni su bili prijatno iznenadeni stepenom primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja cime im je dat dodatni podsticaj da svoje snage usmere na kampanju za punu i doslednu primenu Zakona o zaštiti podataka o licnosti i Zakona o tajnosti podataka.

Beograd, oktobar 2010. godine
YUCOM tim



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019