Vesti

Koalicija za toleranciju - protiv zločina iz mržnje



Na konferenciji za medije održanoj u Medija centru 28.11.2007. godine predstavljena je Koalicija za toleranciju – protiv zločina iz mržnje čiji članovi su Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Inicijativa mladih za ljudska prava, Centrar za kulturnu dekontaminaciju, Žene u crnom, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji i Pravnici za demokratiju. Učesnici konferecije bili su: Marija Perković (Žene u crnom), Borka Pavićević (CZKD), Andrej Nosov (YIHR), prof. dr Stevan Lilić (Lawdem) i Biljana Kovačević – Vučo (YUCOM).

Biljana Kovačević – Vučo, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava, predstavila je ciljeve Koalicije za toleranciju - protiv zločina iz mržnje:

1. Prepoznavanje govora mržnje i zločina iz mržnje od strane javnosti, državnih organa i medija kao opasno, štetno i društveno neprihvatljivo ponašanje.
2. Uspostavljanje institucionalnih mehanizama za prevenciju i borbu protiv govora mržnje i zločina iz mržnje.

Između ostalog Biljana Kovačević – Vučo objasnila je šta tačno predstavlja govor mržnje a šta zločin iz mržnje. Posebno je naglašena razlika između govora mržnje i ideološkog stava, problem prilikom izveštavanja medija sa suđenja Vojislavu Šešelju.

Profesor dr. Stevan Lilić objasnio je da su kategorije zločina iz mržnje i govora mržnje razbacane u pravnom sistemu Srbije npr. kroz odredbe o raspirivanju i podsticanju na izazivanje rasne i verske mržnje, što nikako nije dobro rešenje.

MEDIJSKO POKRIĆE

Danas (29. nov. 2007)

Šest NVO formirale Koaliciju za toleranciju

Zločin iz mržnje mora da se uvrsti u krivični sistem

Beograd - Novoformirana Koalicija za toleranciju založiće se za uvođenje zločina iz mržnje kao specifičnog dela u krivični zakon, kao što je to slučaj u zemljama Evropske unije, najavili su juče predstavnici nevladinih organizacija Pravnici za demokratiju, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Žene u crnom, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Komitet pravnika za ljudska prava.

Predsednica Komiteta pravnika Biljana Kovačević Vučo rekla je novinarima da govor mržnje predstavlja najosnovniji oblik nečega što se zove zločin iz mržnje.

- Govor mržnje jeste krivično delo, uslovno rečeno, verbalnog delikta, a motiv je diskriminacija prema drugima i različitima. Ljudi obično smatraju da u govor mržnje spada korišćenje uvredljivih reči. To je, međutim, sasvim specifično krivično delo koje predstavlja kvalifikovani oblik svih krivičnih dela čije su pobude izazivanje rasne i svake druge diskriminacije - objasnila je Kovačević Vučo.

Profesor Pravnog fakulteta i predsednik udruženja Pravnici za demokratiju Stevan Lilić rekao je da su kategorije zločin iz mržnje i govor mržnje "razbacani" u pravnom sistemu Srbije kroz odredbe o raspirivanju i podsticanju na izazivanje rasne i verske mržnje.

- Slušamo kakav je stepen manipulacije kada se govori o tome da se neko osuđuje za verbalni delikt. Naravno da se osuđuje za verbalni delikt kada je to zločin - naglasio je Lilić. (J. Č.)

************************************************************************

Radio Slobodna Evropa (28. nov. 2007)

Regija

Zakonom protiv govora mržnje

(Ljudmila Cvetković)

Nekoliko nevladinih organizacija za ljudska prava u Srbiji formiralo je Koaliciju za toleranciju protiv zločina iz mržnje. Njihova inicijativa je uvođenje u krivični zakon Srbije krivičnog dela zločina iz mržnje čiji najosnovniji oblik predstavlja govor mržnje.

“Zločin iz mržnje nije nikakva ideološka kategorija, koju propovedaju politički korektni ljudi, kako se to obično shvata kod nas. To je sasvim specifično krivično delo čije su pobude rasna i sve druge diskriminacije", kaže Biljana Kovačević Vučo, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava. Ona je navela primer suđenja lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju pred Tribunalom u Hagu, koji je, kako je rekla, posle prve statusne konferencije postao "novi heroj":
"Uslovno rečeno, sve novine, svi mediji, svi kolumnisti su stali na njegovu stranu, a ukoliko nisu stali na njegovu stranu onda su se bar upitali gde to ide ovaj svet kada se čoveku sudi samo za verbalni delikt. Upravo slučaj Šešelja pokazuje svu suštinu nerazumevanja i verbalnog delikta i delikta mišljenja. Pri tome se zaboravlja da se Šešelju sudi ne za delikt mišljenja, zbog njegovog različitog stava, nego zbog toga što se njegov verbalni delikt povezuje direktno sa izvršenim zločinima, koji su izvršeni posle toga."

Inicijativa za ljudska prava objaviće izveštaj sa oko 175 dokumentovanih incidenata pod kojima se podrazumevaju fizički napadi i napadi na imovinu. Tu se jasno vidi da medijski pozivi na linč, odnosno govor mržnje u medijima i stvaranje te javne atmosfere u kojoj je dozvoljeno da slomite nečiji štand ili pretučete nekog doprinose kulturi nekažnjivosti, kaže Andrej Nosov iz Inicijative mladih:
"Samo u jednom slučaju, i to u slučaju Dejana Anastasijevića i pokušaja njegovog ubistva, odnosno postavljanja bombe na prozor njegovog stana, je policija pokrenula istragu - kao što znamo ta istraga je u ovom trenutku skoro nigde. Čini nam se da je veoma važan element i argument za uvođenje zločina iz mržnje u naše krivično zakonodavstvo upravo ta nekažnjivost pošto ne postoji nijedan način na koji se državne institucije Srbije suočavaju sa ovim pojavama, čak imamo i negiranje toga. Podsetiću vas na neke od tih incidente – prebijanje aktivista političkih partija tokom predizbornih kampanja u nekim mestima, vođenje prekršajnih postupaka protiv aktivista za ljudska prava, uključujući i onu čuvenu kamenicu na prozor stana Vesne Pešić i zaključno sa uništavanjem štandova LDP."

Za Borku Pavićević, direktorku Centra za kulturnu dekontaminaciju najveći govor mržnje je kada nelegitmni ljudi govore legalne stvari:
"I mi tom istorijskom obrtu neprekidno prisustvujemo. U nekadašnjoj državi advokati su morali da se bore za ljudska prava pred sudovima, protiv sudova jer su predstavljali državu, a danas mi treba da se borimo za sudstvo i u tome je ta razlika. Ljudska prava su kidnapovana za Legiju - nekada ste branili Mišu Mihajlova i Milovana Đilasa, i oni su imali ljudska prava, a danas ih ima Legija. Predlažem da razmislite o tome. Na koji način se dešava jedan proces u kome su svi instrumenti onoga što je stvorio anti-ratni pokret u stvari preuzeti od strane režima. Pre neko veče sam čula.. Grobnice su bile važne pre pet godina a sada je nešto drugo. One višu nisu važne kada govorimo o Kosovu."
Profesor Pravnog fakulteta Stevan Lilić rekao je da su kategorije zločin iz mržnje i govor mržnje "razbacani" u pravnom sistemu Srbije, kroz odredbe o raspirivanju i podsticnju na izazivanje rasne, verske mržnje:

"Kako izgleda izvanredan stupanj manipulacije kada se, na primer, govori o tome da se neko osuđuje za verbalni delikt. Pa naravno da se osuđuje za verbalni delikt kada je to zločin. Ono za šta se ne osuđuje jeste izraženo mišljenje i politički stav - za to se ne osuđuje ali je to nešto drugo."

Članovi Koalicije za toleranciju su Pravnici za demokratiju, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Inicijativa mladih za ljudska prava, Žene u crnom i Komitet pravnika za ljudska prava.

************************************************************************

Danas, 30. nov. 2007.

PITANJE ODGOVOR

Kako komentarišete predlog Koalicije za toleranciju da se zločin iz mržnje uvrsti u krivični zakon kao specifično krivično delo?



Andrej Nosov
predsednik Inicijative mladih za ljudska prava
Smatram apsolutno neophodnim da se u krivično zakonodavstvo uvrsti zločin iz mržnje, jer smo svedoci da nema dovoljno mehanizama da se počinioci ovakvih dela kažnjavaju iako naše krivično zakonodavstvo, a i sam Ustav, predviđaju neke mogućnosti. Smatram da to nije dovoljno. Samo ću podsetiti da je naša organizacija od početka godine do danas dokumentovala više od 150 slučajeva koji se mogu podvesti pod političko nasilje, odnosno nasilje koje ima za motiv mržnju prema drugačijem mišljenju.


Goran Ilić
docent krivično procesnog prava Pravnog fakulteta
To je inicijativa koja nedovoljno uzima u obzir neke druge mehanizme zaštite određenih društvenih vrednosti kod nas i poseže odmah za primenom krivičnog prava koje po svojoj definiciji jeste i mora da ostane poslednje sredstvo odbrane društva od protivpravnih ponašanja.


Tatjana Tagirov
novinarka nedeljnika Vreme
Nisam sigurna da tu ideju treba podržati s obzirom na to što to vrlo podseća na kontraproduktivne izmene krivičnog zakona Srbije s kraja devedesetih godina kada su uvedena "etnička krivična dela" (na Kosovu). Takođe, smatram da u okviru važećeg Krivičnog zakona postoje sasvim dovoljni mehanizmi da se u konkretnom krivičnom postupku utvrdi i vrednuje ta činjenica.


Bogoljub Milosavljević
profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union
Pozdravljam tu ideju budući da kažnjavanje takvog zločina nije dovoljno obuhvaćeno postojećim krivičnim delima i verovatno bi to trebalo da doprinese i jednom efikasnijem kažnjavanju i sprečavanju toga zločina.




















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019