Vesti

Milan Antonijević za Politiku o stanju ljudskih prava u Srbiji (04.11.2010.)



Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević u tekstu za dnevni list Politika govori o stanju ljudskih prava u Srbiji.

Čija su ljudska prava najugroženija - Milan Antonijević
Neznanje vodi ka neprihvatanju

www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Neznanje-vodi-ka-neprihvatanju.lt.html

Međunarodni dokumenti ni ne pokušavaju da stave pojedina prava ispred drugih

Ako postavimo sebi zadatak da damo odgovor na pitanje čija su ljudska prava najugroženija u Srbiji, lako možemo upasti u zamku da na osnovu ličnog utiska i nepotpunih podataka kojima raspolažemo, ,,ničim izazvani”, rangiramo ljudska prava i procenjujemo ugroženost pojedinih grupa. Time sebi dajemo za pravo da iz velikog broja ranjivih grupa izdvojimo neke kojima ćemo se u većoj meri baviti i kojima ćemo, kao branitelji ljudskih prava, ili kao mediji, posvećivati više pažnje. Bilo kakvo pravljenje piramide ljudskih prava i ugroženosti je nešto što će nas izvesti iz oblasti ljudskih prava i uvesti u arbitrarnoprocenjivanje i u osnovi zanemarivanje pojedinih manjinskih grupa i negiranje pojedinih prava.

Treba reći da međunarodni dokumenti, pre svega Povelja Ujedinjenih nacija i Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, ni ne pokušavaju da stave pojedina prava ispred drugih. Činjenica da pojedina prava ni u kom slučaju ne mogu biti ograničena nije vođena željom onih koji su stvarali biblije ljudskih prava da naprave hijerarhiju i da pojedina prava gurnu u drugi plan, već samom prirodom ljudskih prava koja se u ovim slučajevima garantuju.

Stoga ću se ipak opredeliti za pristup koji pruža veću širinu i ceni svakog pojedinca, njegova prava i potrebe, ma kako to nekima zvučalo kao demagogija.

Srbija se suočava sa prikrivenim rasizmom i, ukoliko želimo, jednostavno možemo naći tanko opravdanje za to u višegodišnjim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije i u atmosferi koja nije pogodovala razvijanju tolerancije i poštovanju različitosti.

Široki spektar manjinskih grupa koje su direktno na udaru diskriminacije i rasizma, često vešto uvijenog i neprepoznatog, ostavlja utisak da je u Srbiji teško biti drugačiji.

Problemi koje Romi imaju u svakodnevnom životu, incidenti i nasilje koje je izbilo u selu Jabuka, raseljavanja iz nelegalnih naselja, odnos stanovništva prema Romima kao susedima, samo su naznaka i uvod ka neskrivenom rasizmu prema drugim nacijama.

Najizraženiji rasizam ispoljava se prema Albancima što pokazuju i istraživanja javnog mnjenja. Jaz između građana pripadnika većinskog naroda u Srbiji i Albanaca govori o potpunom nepoznavanju prilika u drugom narodu i nepostojanju želje da se približe dve razdvojene zajednice.

Slična, nimalo vedra situacija je sa osobama koje žive sa HIV-om, LGBT osobama, interno raseljenima, izbeglicama, osobama sa invaliditetom. Neznanje vodi ka neprihvatanju i ka strahu, a u ekstremnim slučajevima i ka mržnji koja neretko dobija i svoj epilog u nasilju i žrtvama.

,,Parada ponosa” uspela je da na ulice izvede sve njene protivnike, koji nisu izgradili sistem vrednosti zasnovan na poštovanju različitosti.

Analiziranje homofobije u Srbiji, kao široko rasprostranjene pojave među svim generacijama, potpuno je izostalo posle održavanja ,,Parade ponosa”. Uglavnom smo mogli čitati o političkoj pozadini, razrušenom gradu, napadima na sedišta političkih stranaka, velikom broju povređenih policajaca. Prava LGBT osoba su potisnuta i njima se nije na adekvatan način bavilo, nismo se suočili sa nivoom netolerancije prema onima koji imaju drugačije seksualno opredeljenje. Time smo propustili šansu da i posle izliva nasilja prema drugačijima i prema onima koji njihova prava štite, pošaljemo jasnu poruku da diskriminacija i nasilje prema ovoj grupi nisu dozvoljeni.

*Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019