Vesti

Otvoreno pismo organizacija civilnog društva povodom teksta "Kome smetaju specijalne škole (04.11.2010.)



DVE STRANE – ISTI CILJ
INKLUZIJA JESTE LJUDSKO PRAVO
INKLUZIJA – DRUŠTVO BEZ DISKRIMINACIJE

Otvoreno pismo organizacija civilnog društva povodom teksta „Kome smetaju specijalne škole” objavljenog 24. 10. 2010. godine u dnevnom listu Danas.


Konvencija UN o pravima deteta, član 28: Dete ima pravo na obrazovanje. Država je obavezna da osigura besplatno i obavezno osnovno obrazovanje, podstiče različite oblike srednjeg obrazovanja, dostupne svima i omogući pristup višem obrazovanju u skladu sa sposobnostima deteta.

Inkluzivni pristup u obrazovanju se oslanja na princip poštovanja prava na obrazovanje za sve. Svako dete ima pravo na kvalitetno obrazovanje u skladu sa svojim potrebama.

Inkluzivno obrazovanje pruža mogućnost svoj deci da budu deo sopstvene vršnjačke grupe, da se kao njen član socijalizuju i u procesu nastave i učenja budu pripremana da, kada odrastu mogu ravnopravno da žive i učestvuju u društvenom životu, uključujući i tržište rada.

Inkluzivno obrazovanje podrazumeva, da sva deca treba da dobiju kvalitetno obrazovanje u okviru redovnih škola bez obzira na pol, nacionalno, versko i socio-ekonomsko poreklo, psiho-fizičke sposobnosti i zdravstveno stanje.

To, istovremeno, znači da škole i predškolske ustanove treba da budu prilagođene obrazovnim potrebama sve dece, a ne da, pozivajući se na svoju neprilagođenost, upisuju i prihvataju samo onu decu koja mogu da se uklope u postojeće, zatečene uslove u obrazovno-vaspitnim ustanovama.

Nevladin sektor predstavlja važan činilac promena i reformi u društvu, posebno kada je u pitanju inkluzivno obrazovanje.

Kroz edukovanje i informisanje javnosti, insistiranjem na poštovanju prava dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovom uključivanju u život zajednice, nevladine organizacije kontinuirano sprovode aktivnosti zastupanja prava dece. Jedno od tih osnovnih prava jeste i da sva deca bez obzira na različitosti imaju jednaka prava na obrazovanje i normalan život u društvu.

U prostoru pravnog okruženja učinjen je veliki pomak u oblasti obrazovanja, a ključni pokazatelji tog pomaka su Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja usvojen u avgustu 2009. godine i Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku.

Zakon utvrđuje “jednako pravo i dostupnost obrazovanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta (član 3); da lica sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, u redovnom sistemu uz pojedinačnu, odnosno grupnu dodatnu podršku ili u posebnoj predškolskoj grupi ili školi u skladu sa zakonom (član 6)”; ali i da je “u obrazovno - vaspitnim ustanovama zabranjena diskriminacija na osnovu smetnji u razvoju i invalidnosti (član 44).”

Koreni diskriminacije su najčešće u strahu od nedovoljno poznatog, u predrasudama i neznanju, a uzrokuju isključivanje onih koji su drugačiji. Roditelji najčešće strahuju da deca ne budu ismejana od strane sopstvenih vršnjaka. Nastavnici i učitelji strahuju da neće znati da rade sa takvom decom i da će se suočiti sa izazovima i mogućim neuspehom.

Zaposleni u specijalnim školama strahuju da će ostati bez posla. Roditelji dece kojima nije potrebna nikakva posebna podrška strahuju da će učitelji i nastavnici, usredsređeni na decu sa smetnjama, zanemarivati njihovu decu.

Proces punog uključivanja dece sa smetnjama u razvoju i odraslih sa invaliditetom u sve segmente društva dug je i iziskuje mnogo stručnog rada i posvećenosti, ne samo nastavnika, defektologa, pedagoga, psihologa, lekara i socijalnih radnika, već i roditelja i čitave zajednice u najlepšem smislu te reči.

Samo kroz takvo zajedničko angažovanje jedno društvo može da sazreva, obogaćuje se novim dragocenim iskustvima i prevazilazi stare predrasude. To se, dabome, ne dešava preko noći. Na izlaznoj strani tog vijugavog i mukotrpnog puta, kao željeni cilj koji valja ostvariti, jeste društvo zasnovano na toleranciji obeju strana, na razumevanju drugog, na poštovanju svakoga, na otvorenosti i prihvatanju.

Bez otvorenosti i prihvatanja, nema komunikacije, a sve ove vrednosti jesu ono što treba da se neguje i izgrađuje u procesu obrazovanja i vaspitanja u obrazovno vaspitnim ustanovama koje su otvorene za svakoga i rukovode se inkluzivnim principima.

Da bismo svi zajedno krenuli u tom pravcu neophodno je uspostaviti minimum saradnje profesionalnog odnosa i pozitivnih namera, neophodno je da taj veliki izazov prepoznamo kao zajednički zadatak: da se međusobno saslušamo, da razgovaramo i da razumemo probleme koje imaju osobe sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovi roditelji s jedne strane, i stručna lica i nadležne institucije, s druge strane.

Krajnje je vreme da spoznamo i prihvatimo da smo u tom poslu svi na istoj strani, pod pretpostavkom da smo saglasni u tome da stremimo ka pravednijem i društvu tolerantnijem na razlike.

Potpisnice pisma:
Inicijativa za inkluziju VelikiMali
Disability Rights International, Srbija
Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, MDRI Srbije
Centar za prava deteta
Incest Trauma Centar – Beograd
Autonomni ženski centar
Društvo za zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja dece i omladine
NVO Amity
Udruzenje za podrsku osobama sa smetnjama u razvoju "Nasa kuca"
Inkluzivni pokret
Braća Romi
Centar za orijentaciju društva
PAAD Centar za sociokulturološke izuzetnosti
ASTRA –anti trafficking action
Catholic Relief Services – USCCB
UrbanIn
Centar za razvoj civilnog drustva
Helsinski odbor za ljudska prava
Centar za kulturnu dekontaminaciju
Inicijativa mladih za ljudska prava
Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019