Vesti

Milan Antonijević za Blic o zabrani ekstremnih desničarskih organizacija (17.02.2011.)



Ultradesničari i dalje slobodno divljaju Srbijom
Država izbegava obračun sa ekstremistima
Nenad Jaćimović, Moma Ilić | 17. 02. 2011. - 00:02h |

www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/236051/Drzava-izbegava-obracun-sa-ekstremistima

Mogućnost da se na proleće na političkoj sceni nađe nova stranka, zapravo prerušena esktremna desničarska organizacija poznata kao Srpski narodni pokret „Naši 1389”, jasan je dokaz da država nije uspela da se obračuna sa ovakvim pojavama u društvu. Opasnost je time veća što bi ova organizacija, čiju je zabranu Republičko tužilaštvo zatražilo još 25. septembra 2009. godine, svoje delovanje sa ulica mogla da prebaci u parlament.

Osim 10.000 potpisa ove ultradesničare od želje da postanu stranka deli i program, koji ne sme da sadrži poziv na kršenje ljudskih prva i izazivanje mržnje. Poslednji incident na proslavi Dana državnosti u Orašcu, kada su pripadnici ovog pokreta skandirali Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću, gazili zastavu EU, govori da oni nemaju nameru da budu u senci. Očito je da pokušavaju da preteknu Ustavni sud koji odlučuje o njihovoj zabrani. A kako stvari stoje, to im neće biti težak zadatak. Iako, nezvanično, u Ustavnom sudu najavljuju da će jedan od prioriteta novog predsednika biti upravo odluka o zabrani Pokreta „1389”, još ne mogu da kažu tačan datum kada će predmet biti uvršten u dnevni red.

- To je u planu rada za prvi kvartal ove godine - kažu u Ustavnom sudu.

„Strah” vlasti.

Kako „Blic” saznaje, sednica neće biti održana ovog meseca i u najboljem slučaju može se očekivati u drugoj polovini marta. Osim ovog odugovlačenja, loš signal javnosti poslat je i krajem 2010. kada se Ustavni sud posle više od godinu dana najava da je borba protiv huligana jedan od prioriteta države, proglasio nenadležnim za zabranu 15 navijačkih grupa. Analitičari kažu da je to bilo crveno svetlo da država nešto preduzme i zapita se šta je taj sud radio godinu dana.

Razlog za „mlako” ponašanje vlasti je želja da se blago koketira sa nacionalizmom i strah da bi prelaskom sa oštre retorike na konkretno delovanje moglo da okrnji glasačko telo.

Jedan od argumenata za sporost je optužba ili opravdanje da tužilaštvo uz svoj zahtev nije dostavilo preciznu dokumentaciju. U Republičkom tužilaštvu navode da se, na osnovu njihove evidencije, članovi ovih grupa hapse i osuđuju.

- Međutim, jasno da je reč o kolektivitetu i zato je naš stav da ih treba zabraniti i da Ustavni sud treba da ih stavi van zakona. U tom slučaju policija bi imala ovlašćenje da zabrani njihovo organizovano okupljanje i odlazak do određenih mesta - poruka je Republičkog tužilaštva.

Finansijeri

Milan Antonijević, predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava, smatra da je inicijativa za zabranu ekstremnih desničarskih organizacija morala da ima prioritet u radu Ustavnog suda.

- Dugo čekanje da se najviši pravni arbitar u zemlji izjasni za mene je jak dokaz da kod nas nema adekvatne zaštite ustavnog sistema - smatra Antonijević.

Dr Milan Škulić, profesor beogradskog Pravnog fakulteta, smatra da se samom zabranom teško mogu postići potpuni efekti.

- Zabranjena organizacija bi mogla da se preregistruje, kao što se to, na primer, dogodilo u Nemačkoj. Ali, pitanje zabrane ne treba mešati sa odgovornošću pojedinaca - kaže Škulić.

Osim nemoći i nespremnosti vlasti da se obračuna sa ovim organizacijama, njihov opastanak u ovom trenutku garantuje i sprega sa pojedinim političkim strankama.

- Moglo bi se reći da su stvorene da bi delovale politički. Država neverovatno sporo reaguje plašeći se da će izgubiti vlast na izborima i zbog toga ne preduzima ništa konkretno i brzo - kaže Dobrivoje Radovanović, profesor kriminologije.

Ključno pitanje koje nije raščišćeno jeste ko finansira ove grupe. Ove organizacije su, za šta postoje indicije, novac dobijale čak iz budžeta javnih preduzeća, i to posebno dok je na vlasti bio DSS.

- Kada bi se to istražilo, uvidelo bi se da se novac sa računa brojnih javnih preduzeća, ali i nekih privatnih firmi slivao u džepove vođa ovih organizacija. Jasno je da jezgro ovih organizacija vuče korene iz ekstremnih navijačkih grupa koje se finansiraju na sličan način - kaže sagovornik „Blica” koji je insistirao na anonimnosti.

Pokret „1389“ hoće da registruje stranku do kraja marta

Miša Vacić, jedan od lidera Pokreta „1389”, potvrdio je za „Blic” da su započeli da skupljaju potpise za registraciju stranke i da očekuje da će zahtev predati do kraja marta.

* Zašto niste odmah osnovali stranku već sada kada se čeka odluka suda?
- To nema veze sa sudom, sada je vreme da to uradimo.

* Šta se to u međuvremenu promenilo?
- Promenilo se to da je Srbija sada u politički goroj situaciji.

* A ne odluka o zabrani koju čekate?
- Mi smo prinuđeni da delujemo kroz institucije.

* Vašim ponašanjem na proslavi u Orašcu, u najmanju ruku, pokvarili ste svečanost.
- Mi nemamo problem sa državom, već sa ljudima iz vlasti koji su tamo bili. Oni srame to mesto.

* Zar ne mislite da ste upravo vi to uradili?
- Naš cilj je bio da vlastima predstavimo šta o njoj misli omladina Srbije.

Zakleti protivnici demokratije
Srpski narodni pokret "Naši 1389"

Pokret „1389” osnovan je 2004. godine. U zahtevu glavnog tužilaštva Srbije za njihovu zabranu navodi se više incidenata u kojima su učestvovali. U septembru se ujedinio sa udruženjem “Naši”, a kao zajednički cilj spajanja istakli su ujedinjenje “svih rodoljubivih organizacija”. Članovi organizacije “Naši” sprečili su 2007. održavanja tribine “Peščani­ka” u Aranđelovcu. U novom programu, simbolično nazvanom “Sretnjeski”, ovaj pokret se zalaže za novu “vaskrslu Srbiju” u čijem bi sastavu bile sve “srpske zemlje koje su okupirane u ratovima devedesetih”. Pod njima podrazumevaju i teritorije Crne Gore, Makedonije i severne Albanije.

Otočastveni pokret "Obraz"

U zahtevu republičkog tužilaštva za „Obraz” se navodi da neki delovi njihovog statuta predstavljaju diskriminaciju prema građanima Srbije koji nisu pravoslavci ili su ateisti, i sadrže mržnju prema različitim grupama, za koje oni navode da su „srpski neprijatelji”.

Srpski sabor "Dveri

Sebe smatraju jedinim ispravnim pravoslavcima. Protiv su bilo kakve komunikacije sa drugim crkvama i to smatraju napadom na pravoslavlje. U političkom smislu protivnici su evropskih integracija. Novi serijal “Insajdera” otkrio je da je rudnik “Kolubara” 2004. godine, kada je direktora firme postavila tada vladajuća DSS, dodelio za Dveri donaciju od 4,2 miliona dinara.

Nacionalni stroj

Neonacistička organizacija čiji je vođa Goran Davidović, zvani Firer, osuđen na godinu dana zatvora zbog upada na antifašističku tribinu na novosadskom Filozofskom fakultetu. Njemu se sudi i za izazivanje nacionalne i rasne mržnje zbog napada na učesnike antifašističkog protesta 7. oktobra 2007. u blizini novosadskog Doma Vojske.

Incidenti koje pominje tužilac

* 22. 5. 2007. Članovi „1389” u Bulevaru dr Zorana Đinđića lepili natpise „Bulevar Ratka Mladića”
* 10. 7. 2005. Članovi „1389” uzvikivali „Nož, žica Srebrenica” i bacili dimnu bombu na skupu „Žena u crnom”
* 17. 5. 2008. Članovi „Obraza” patrolirali centrom Beograda povodom najave „Ulične konferencije” LGBT grupe
* 19. 9. 2008. Tokom održavanja „Beograd Kvir festivala” u klubu „Reks” članovi „Obraza” i „1389” fizički napali učesnike
* 8. 1. 2009. Članovi „Obraza” sa navijačima FK „Crvena zvezda“ ometali vernike „Hristove pentokostne crkve Sveta trojica” u podeli božićnih paketića
* 17. 2. 2009. Članovi „Obraza” i „1389” zajedno sa navijačkom grupom „Firma” izazvali eksplozije ispred gradske kuće u Novom Sadu i sedišta LDP
* 11. 7. 2009. Na beogradskom Trgu Republike članovi „Obraza” i „1389” pojavili se na skupu „Žena u crnom” povodom obeležavanja godišnjice stradanja u Srebrenici
* 20. 9. 2009. Članovi „1389” okupili se u ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu, iako je okupljanje bilo zabranjeno



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019