Vesti

Održana konferencija „Uloga državnog zastupnika pred ESLJP“



SLUČAJ V.A.M. PROTIV SRBIJE DANAS – OTVORENA PITANJA

Autor: Katarina Jozić
Napomena: Tekst je objavljen u časopisu LEX FORUM br. 1/2007, u izdanju LawDem-a

Služba za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije i Zastupnik Vlade RS pred Evropskim sudom za ljudska prava u saradnji sa Savetom Evrope, organizovala je konferenciju „Uloga državnog zastupnika pred ESLJP“ povodom prvih presuda protiv Srbije. Konferencija je održana 14. i 15. juna 2007. godine, u Palati Federacije u Beogradu u prisustvu predstavnika izvršne i sudske vlasti .

Na konferenciji je raspravljano o izazovima izvršenja presuda Evropskog suda za ljudska prava u Srbiji.

Poseban akcenat stavljen je na slučaj V.A.M. protiv Srbije, s obzirom da je on, za razliku od slučaja Matijašević protiv Srbije, pred organe Srbije stavio zahtev za primenom opštih mera kojim se otklanjaju buduće povrede ljudskih prava zaštićenih Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Državni zastupnik dr. Slavoljub Carić istakao je da presuda u slučaju V.A.M. protiv Srbije predstavlja primer sistemskih nedostataka zakonodavstva naročito u pogledu nepostojanja delotvornog pravnog leka koji se može primeniti za ubrzanje postupka pred sudovima.

Evropski sud za ljudska prava je, povodom slučaja V.A.M. protiv Srbije, našao da Republika Srbija nema odgovarajući mehanizam za ubrzanje postupka čije trajanje preti da ugrozi delotvornost i kredibilitet sudskih odluka koje u postupku mogu biti donesene.

S obzirom na sui generis sistem zaštite ljudskih prava u okviru Saveta Evrope koji, pored ostalog, obuhvata dejstvo presuda ESLJP-a kao precedenata, zaključak da Srbija nema odgovarajući sistem zaštite kršenja prava na suđenje u razumnom roku, može se koristiti kao argument protiv Srbije u svim budućim slučajevima u kojima bi se podnosioci predstavke pozivali na kršenje člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Da bi se takav sled događaja sprečio, neophodno je unapređenje kako parničnog, tako i krivičnog postupka, u smislu uvođenja delotvornog pravnog leka za ubrzanje postupaka u toku.

Susedna Hrvatska je problem rešila uvođenjem posebne kategorije ustavne tužbe - ustavne tužbe zbog nedonošenja sudske odluke u razumnom roku. Po pravilu, ustavna tužba može da se podnese Ustavnom sudu Republike Hrvatske u roku od 30 dana od dana prijema odluke kojom su iscrpljeni svi pravni lekovi, zbog navodne povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda pojedinačnim aktom državnih organa . Međutim, moguće je pokretanje postupka po ustavnoj tužbi i pre iscrpljivanja svih pravnih lekova u slučaju da sud nije u razumnom roku odlučio o pravima i obavezama stranke a očigledno je da bi nepokretanjem ustavnosudskog postupka za podnositelja ustavne tužbe mogle nastati teške i nepopravljive posledice. U slučaju da Ustavni sud Republike Hrvatske usvoji ustavnu tužbu zbog nedonošenja akta u razumnom roku, Ustavni sud određuje nadležnom sudu rok za donošenje akta kojim će taj sud meritorno odlučiti o pravima i obavezama, koji počinje da teče od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda u „Narodnim novinama“. Pored ovog roka, Ustavni sud će odrediti i srazmernu naknadu podnositelju ove ustavne tužbe zbog povrede njegovih ustavnih prava.

Ovaj mehanizam ubrzanja postupka bio je, do sada, efikasan i donete su brojne odluke kojim se, po pravilu, nadležnom sudu određivao rok od 6 meseci za donošenje meritorne odluke.

Ipak, kako su sami postupci pred Ustavnim sudom zbog velikog broja podnesenih ustavnih tužbi, s jedne strane, i malog broja sudija Ustavnog suda, s druge strane, dugo trajali, Zakonom o sudovima od 2005. godine se ovaj mehanizam ubrzanja postupka stavlja u nadležnost neposredno viših sudova u odnosu na one pred kojima se vodi „nerazumno dug postupak“. Sama rešenja mehanizma u Zakonu o sudovima su istovetna sa onim postavljenim u Ustavnom zakonu o Ustavnom sudu Republike Hrvatske, s tim što se on pokreće zahtevom za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Ako se još ima u vidu da je ostavljeno da Ustavni sud Republike Hrvatske završi sve sporove koji su započeti do 2005 (u junu 2007. godine Ustavni sud je usvojio još nekoliko ustavnih tužbi zbog nedonošenja sudske odluke u razumnom roku) onda se može jasno povući paralela između ovog mehanizma zaštite i postavljenog mehanizma zaštite ljudskih prava u okviru Saveta Evrope putem Komisije i Evropskog suda za ljudska prava - iz istih razloga i na isti način ukinuta je nadležnost Komisije da rešava po predstavkama pojedinaca i preneta na Evropski sud za ljudska prava.

Slučaj V.A.M. protiv Srbije postavio je pred Srbiju isti izazov kao slučaj Rajak protiv Hrvatske i Horvat protiv Hrvatske 2001. godine – rešavanje pitanja delotvornog pravnog leka u slučaju kršenja suđenja u razumnom roku. Od tada pa do danas, Hrvatska je uvela (2002) i nakon 3 godine primene (2005) promenila sistem, a sve pod uticajem prakse i ocena Evropskog suda za ljudska prava o delotvornosti sistema zaštite prava na suđenje u razumnom roku kao segmenta prava na pravično suđenje. Zakonodavstvo Republike Srbije mora se, stoga, što pre prilagođavati zahtevima prakse Evropskog suda za ljudska prava ali i domaćeg sudstva tako da rešenja odražavaju realnost zemalja u tranziciji, ali i ideale demokratskog društva.

Pored opštih mera koje Republika Srbija mora da primeni kako bi se otklonile dalje povrede ljudskih prava zagarantovanih Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, presudom V.A.M. protiv Srbije, država je obavezana da izvrši i individualne mere - 1. da što pre omogući održavanje ličnih odnosa majke sa detetom i 2. da meritorno okonča slučaj. Obaveza izvršenja izrečenih mera proizilazi iz odredbi člana 46 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Nakon tri meseca od donošenja presude Evropskog suda za ljudska prava, Četvrti opštinski sud u Beogradu, pred kojim se vodi slučaj, nije uspeo da nađe rešenje koje bi ispunilo sve zahteve koji su se pred njim postavili: interes deteta koji je primaran u postupku razvoda braka, poštovanje zakonskih rešenja u oblasti porodičnog prava i izvršenje individualnih mera na koje je obavezan presudom Evropskog suda za ljudska prava.

Takvo propuštanje Republike Srbije biće razmatrano od strane Komiteta ministara Saveta Evrope koji nadgleda izvršenje presuda, u oktobru 2007. godine.



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019