Vesti

Održana javna debata "Postupak izvršenja odluke Komiteta za ljudska prava UN (Slučaj Bodrožić)"



Na Pravnom fakultetu u Beogradu 05.09.2007., predstavnici YUCOM-a kroz studiju slučaja Bodrožić analizirali postupak izvršenja odluka Komiteta UN za ljudska prava na javnoj raspravi u organizaciji udruženja Pravnici za demokratiju i Društva sudija Srbije.
Mr Dejan Milenković predstavio je mehanizam zaštite ljudskih prava pred Komitetom za ljudska prava Ujedinjenih nacija. Milenković je prisutne upoznao sa strukturom, nadležnošću I postupkom pred Komitetom UN za ljudska prava.
Milan Antonijević prezentovao je postupak izvršenja odluka Komiteta za ljudska prava Ujedinjenih nacija i ukazao na postojanje nedostataka zakonodavstva Srbije koji onemogućuju funkcionisanje zaštitnog mehanizma ljudskih prava Ujedinjenih nacija.


************************************************************************

POSTUPAK IZVR ENJA ODLUKA KOMITETA ZA LJUDSKA PRAVA UJEDINJENIH NACIJA I NEDOSTACI ZAKONODAVSTVA SRBIJE


AUTOR: Milan Antonijević
NAPOMENA: Tekst je objavljen u časopisu LEX FORUM br.1-4/2006, u izdanju LawDem-a


Građani u državama koje su ratifikovale prvi Fakultativni protokol uz Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima imaju pravo obraćanja Komitetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija. Država Srbija je ratifikovanjem ovog protokola 2001. godine otvorila mogućnost da građani, po iscrpljivanju svih pravnih sredstava pred domaćim državnim organima, upute individualnu predstavku Komitetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija.

Kako odlučivanje ovog ugovornog tela Ujedinjenih nacija predstavlja korektor prava iz Pakta o građanskim i političkim pravima koja je država uskratila građanima, poštovanje odluka Komiteta za ljudska prava UN je najbitiniji, a ujedno i najproblematičniji element.

Povodom predstavke koju je YUCOM u slučaju Željka Bodrožića, novinara iz Kikinde, podneo Komitetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija, doneta je 31. oktobra 2005. godine meritorna odluka Komiteta UN da je država u slučaju krivične osude Željka Bodrožića (Dmitar egrt protiv Željka Bodrožića) ugrozila slobodu izražavanja zagarantovanu članom 19. Pakta o građanskim i političkim pravima. Ovaj slučaj koji je YUCOM vodio pred Komitetom za ljudska prava predstavlja jedinu odluku ove vrste kojom se našoj državi nalaže da preduzme konkretne mere, uključujući ukidanje presude, restituciju kazne, kao i povraćaj isplaćenih sudskih troškova. Državi je takođe naloženo i da nadoknadi štetu Željku Bodrožiću, koju je pretrpeo kršenjem prava iz člana 19. Pakta o političkim i građanskim pravima. O preduzetim merama država je bila dužna da u roku od 90 dana (tj. do 31. januara 2006.) dostavi izveštaj Komitetu za ljudska prava.

Međutim, pokazalo se nakon dve godine od donošenja Stava Komiteta, da mogućnost obraćanja Komitetu, kao i Stavovi koje Komitet donosi nemaju efekat, ukoliko nisu praćeni čvrstim domaćim mehanizmima za sprovođenje Stavova.

Slučaj Bodrožić, kao prva i jedina odluka Komiteta za ljudska prava protiv Srbije, otvorila je pitanje mehanizama za sprovođenje odluka i donela nove pravne dileme od čijeg rešavanja zavisi i ispunjavanje obaveza države prema ovom ugovornom telu UN. Direktna primena Stava Komiteta nije usledila, već je došlo do niza prepreka kojima se opstruirala odluka Komiteta. To je imalo za posledicu da je osporena presuda i dalje na snazi, kao i da naknada nematerijalne štete nije isplaćena.

Mora se napomenuti da ne postoji direktna obaveza država potpisnica Fakultativnog protokola da postupaju po Stavovima Komiteta za ljudska prava UN. Stoga, po stupanju na snagu Evropske konvencije o ljudskim pravima i uspostavljanjem nadležnosti Evropskog suda za ljudska prava i za Srbiju, slabi interesovanje za obraćanje pojedinaca Komitetu za zaštitu ljudskih prava, upravo zbog postojanja garancija države da će sprovesti presudu ESLJP, koje ne postoje u slučaju odluka Komiteta UN.

Posledice po državu, u slučaju nepoštovanja Stavova Komiteta za ljudska prava UN su na nivou moralne i političke odgovornosti, a ogledaju se i u dužnosti države da izveštava o merama koje je preduzela, u skladu sa nalozima iz donetog Stava Komiteta. Imajući u vidu da je zadatak Komiteta za ljudska prava da nadgleda primenu Pakta od strane država potpisnica, velika snaga Komiteta je u njegovom moralnom autoritetu koji proizilazi iz činjenice da su sve države sveta potpisnice Pakta. Samim tim, Komitet ne predstavlja jednu geografsku ili nacionalnu odeljenu celinu već predstavlja "globalni glas".

Tako, država potpisnica, po donošenju Stava Komiteta o kršenjima prava iz Pakta, ima obavezu da izvesti Komitet o preduzetim merama, s tim što se u samom Stavu navodi rok u kojem je država to dužna da učini.

Takođe, pri Komitetu deluje i Specijalni izvestilac o sprovođenju Stavova, čija je isključiva nadležnost praćenje mera koje je država preduzela u skladu sa nalozima iz Stavova koje je Komitet doneo na svojim zasedanjima. Specijalni izvestilac podnosi godišnji izveštaj Komitetu o konkretnim akcijama koje su države preduzele, a istovremeno se razmatraju i svi pojedinačni slučajevi i mere koje Komitet mora preduzeti kako bi se osiguralo ili pospešilo izvršavanje naloga iz Stavova. Izveštaj specijalnog izvestioca ulazi u godišnji izveštaj koji Komitet podnosi Generalnoj skupštini UN. Takođe, Specijalni izvestilac može izdati konkretne naloge državi potpisnici ili se sresti sa državnim zvaničnicima, kako bi se raspravile sve okolnosti slučaja i radnje koje država mora preduzeti. Ovde se mora još jednom napomenuti da ni jedan komitet UN (Komitet za ljudska prava, Komitet protiv torture, Komitet za eliminaciju rasne diskriminacije, Komitet za eliminaciju diskriminacije žena) ne može primorati državu da pruži pravni lek žrtvi kršenja ljudskih prava, ali mehanizam Specijalnog izvestioca o sprovođenju stavova može služiti da se napravi dodatni pritisak na državu potpisnicu, kako bi ona u potpunosti poštovala naloge iz donetih odluka Komiteta za ljudska prava UN.

Značaj ovih posledica ne treba umanjivati, jer ostaje beleg da država ne poštuje odluke ugovornih tela UN, kao i da država ništa ne čini u slučajevima za koje je ovaj organ Ujedinjenih nacija utvrdio da se evidentno radi o kršenju prava zagarantovanih Paktom o građanskim i političkim pravima.

Postavlja se pitanje koja su konkretna rešenja koja bi nas približila primenjivanju odluke Komiteta za ljudska prava UN?

Kao prvi korak po dobijanju Stava Komiteta u većini država koje su izgubile pred Komitetom za ljudska prava, bilo je zvanično objavljivanje odluke Komiteta, kao i slanje ove odluke organu koji je prekršio prava iz Međunarodnog Pakta o građanskim i političkim pravima. U slučaju Bodrožić, država još nije obavestila sud koji je osudio Bodrožića o donošenju Stava kojim se nalaže ukidanje presude suda.

Takođe, ugrađivanje novih mehanizama u zakonodavstvo Srbije, po ugledu na odredbe predviđene za sprovođenje odluka Evropskog suda za ljudska prava bi u velikoj meri olakšalo sprovođenje odluka ugovornih tela UN i na efikasan način prevazišla postojeća pravna praznina.

Ono što se izdvaja kao zaključak je da gotova rešenja ne postoje, ali preuzimanje dobre prakse ostalih država bi u velikoj meri doprinelo popravljanju slike o Srbiji, kao zemlji koja poštuje preuzete međunarodne obaveze i čini napore kako bi se ispravile posledice kršenja prava iz Pakta o građanskim i političkim pravima.




















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019