Vesti

Milan Antonijević govori za SETimes.com o specijalnom sudu (13.01.2012.)



Bugarska pokreće tribunal protiv mafije

13/01/2012
Specijalizovani sud otvoren je u Bugarskoj posle šestomesečnog odlaganja, ali mnogi su oprezni u pogledu svojih očekivanja.

www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/features/2012/01/13/feature-02

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije -- 13.1.2012.

U relativno mirnoj stambenoj oblasti u Sofiji nalazi se dvospratna bež-bela zgrada koja je do prošle godine bila sedište bugarske Državne agencije za nacionalnu bezbednost. Sada se u njoj nalazi novi specijalizovani sud te balkanske zemlje protiv organizovanog kriminala, koji je otvoren ovog meseca, nakon šestomesečnog odlaganja.

Tokom obilaska renovirane zgrade, bugarski premijer Bojko Borisov rekao je u utorak (10. januara) da je imala „tamnu prošlost i svetlu budućnost“.

Bugarska, koja je više puta kritikovana od strane Brisela zbog svog neuspeha da se efikasno nosi sa tim problemom, odlučila je da uspostavi specijalan sud da bi ubrzala tempo procesa. Suđenja šefovima podzemlja u Bugarskoj odugovlače se godinama, a doneta je nekolicina presuda.

Novi dvostepeni sistem -- koji uključuje prvostepeni sud koji vodi suđenja i drugostepeni koji se bavi žalbama, svaki sa pridruženim specijalnim tužilaštvom -- trebalo je prvobitno da počne sa radom u julu.

Međutim, problemi sa finansiranjem i regrutovanjem doveli su do odlaganja. Na kraju je vlada dala više miliona evra za plate osoblja, opremu, sudnice, pritvorske jedinice i druge objekte.

„Ono što je važno nije samo oprema, nego i hrabrost i lični stav sudija koji će tamo raditi“, kaže ministarka pravde Dijana Kovačeva.

Bivši potpredsednik Okružnog suda Sofije Georgi Ušev, koji je u oktobru odlučio da vodi tribunal protiv mafije, rekao je da očekuje da će do 80 slučajeva biti prebačeno novoj instituciji narednih dana. Dodatnih 350 slučajeva verovatno će biti prosleđeno njegovom sudu do kraja godine, nakon okončanja istraga.

Prema izveštajima medija, prvi sudski slučaj biće protiv jednog od navodno vodećih šefova podzemlja u zemlji, Krasimira Marinova. Bivši rvač i početkom devedesetih godina osnivač jedne od prvih velikih mafijaških struktura u Bugarskoj, Marinov je optužen početkom januara za organizovanje naoružane mreže za distribuciju narkotika koja je delovala u crnomorskom odmaralištu Sunčana plaža između avgusta 2009. i maja 2010. godine.

Marinov i njegov mlađi brat Nikolaj su 2005. godine uhapšeni na osnovu optužbi da su kovali zaveru za ubistvo penzionisanog generala Ljubena Goceva, bivšeg šefa državne bezbednosti iz doba komunizma; Ivana Todorova, mafijaškog bosa umešanog u krijumčarenje cigareta i druga krivična dela i Nikole Damjanova, finansijskog direktora kontroverzne industrijske grupe TIM, sa sedištem u Varni. Obojica su oslobođeni 2010. godine zbog nedostatka dokaza, mada su četiri ličnosti nižeg ranga osuđene na zatvorske kazne u trajanju između 34 meseca i pet godina.

S obzirom na slabu reputaciju Bugarske u rešavanju slučajeva organizovanog kriminala u protekle dve decenije, analitičari ne očekuju da novi sistem brzo dovede do promene.

Uprkos svim rezervama koje je imao u pogledu specijalnog suda kao neke vrste poslednje solucije, Tihomir Bezlov, viši analitičar u sofijskom Centru za studije demokratije, i dalje vidi to kao „na neki način pozitivan korak“.

Komplikovani odnosi između sudija i kriminalnih mreža u nekim delovima zemlje onemogućavaju donošenje čak i najblažih presuda, rekao je on za SETimes.

„Tako da je ovaj sud pokušaj da se prekinu te veze i da se uhvati u koštac sa zaostavštinom poslednjih 20 godina, ali sa svim ograničenjima koja proizlaze iz nedostatka iskustva i različitih pravnih poteškoća koje prate proces“, rekao je Bezlov.

S obzirom da se mnogi krugovi protive specijalnom sudu, uključujući sudije i advokate koji su izneli neke razumne argumente protiv te institucije, ovaj bugarski analitičar nije „preterano optimističan“ u svojim očekivanjima.

„U zemljama kao što je Bugarska za promene je potrebno vreme; one su često neodržive i puno je neuspeha pre nego što se nešto zaista postigne. Tribunal bi mogao da bude pozitivan korak u okviru onoga što mi ovde imamo“, zaključio je Bezlov .

Vladajuća stranka desnog centra GERB najavila je svoje planove za uspostavljanje specijalnog tribunala 2010. godine. Međutim, njena ideja da se sud takođe bavi slučajevima korupcije na visokom nivou naišla je na žestoki otpor drugih parlamentarnih stranaka, grupa za zaštitu prava i advokata, pa se na kraju odustalo od nje.

„U zemlji u kojoj vlada vladavina zakona sud mora da bude nezavistan. On ne može da služi kao vladino sredstvo na putu ka ostvarivanju konkretnog cilja ili implementaciji specifične politike“, rekla je Ivanka Ivanova, programska direktorka na sofijskom Institutu Otvoreno društvo, u intervjuu za SETimes. „Ako sud teži određenom cilju, onda postaje vanredni sud, a vanredni sudovi su zabranjeni Ustavom Bugarske.“

Ideju o suđenju visokim zvaničnicima za korupciju u tribunalu kritikovala je Evropska komisija za demokratiju kroz pravo, poznatija kao Venecijanska komisija, pa je na kraju povučena.

Druge balkanske zemlje koje imaju specijalne sudove protiv mafije su Srbija i Hrvatska, koja je uspostavila svoj sud u oktobru 2008. godine, nakon eksplozije auto-bombe u kojoj su poginuli Ivo Pukanić, vlasnik hrvatskog nedeljnika Nacional i njegov šef marketinga Niko Franjić.

Srpski sud je uspostavljen pre ubistva premijera Zorana Đinđića u martu 2003. godine. Suđenje onima koji su umešani u zaveru protiv prvog demokratski izabranog premijera na kraju je postalo „najpoznatiji slučaj“ u istoriji te institucije, rekao je za SETimes Milan Antonijević, predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava .

„Specijalni sud je dobro uticao na pravosuđe i, ako uporedimo njegovu praksu sa praksom drugih sudova, videćemo veliku razliku u broju potvrđenih presuda, u broju tih kvalitetnih predmeta“, rekao je on.

„Oko 100 presuda usvojeno je samo 2011. godine“, rekao je Antonijević, dodajući da sud ubrzava svoj rad i da je broj procesa koje pokreće tužilaštvo takođe u porastu .

Mada je bilo primera odugovlačenja suđenja ili pitanja koja sudije i advokati nisu adekvatno rešavali, „Srbiji je ovaj sud potreban“, rekao je on.

Ovom izveštaju doprinela je dopisnica SETimesa iz Beograda Ivana Jovanović.



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019