Vesti

Pravnici Komiteta pravnika za ljudska prava Nikola Grujić i Ivana Stijelja učestvovali su na međunarodnoj ekspertskoj radionici " O Ustavnim izazovima Srbje i Bosne i Hercegovine na putu evropskih integracija" u Srajevu. (04.04.2012.)



Međunarodna ekspertska radionica o Ustavnim izazovima Srbje i Bosne i Hercegovine na putu evropskih integracija održana je 16. marta 2012. u Sarajevu. Drugu u nizu radionicu su organizovali Centar za evroatlantske studije (CAES) iz Beograda i partnerska organizacia iz BiH, a uz podršku i učešće eksperta za pravo Evropske unije iz Češke, profesora Iva Šlosarčika sa Karlovog univerziteta u Pragu. Radionici su prisustvovali predstavnici nevladinih organizacija, sudova i resornih ministarstavaiz Srbije i BiH.
Radnu grupu iz Srbije predvodio je Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku, a ostali učesnici bilisu Tibor Moldvai – Centar za evroatlanske studije, Goran Miletić – Civil Right Defenders, Janko Odalović – Ustavni sud Srbije, Ivana Stjelja iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), Jasmina Murić – Uprava za rodnu ravnospravnost i Lidija Komlen Nikolić iz Javnog tužilaštva. Na sesiji predstavnika iz Srbije diskutovalo se o pripremljenoj analizi Ustava Repubilke Srbije i o mogućim ustavnim promenama, a naročito o odredbama Ustava koje se odnose na uređenje vlasti, ljudska prava i odnos međunarodnog i domaćeg prava.
U uvodnom izlaganju Dragan Popović jeskrenuo pažnju na proces donošenja Ustava, nedostatak javne rasprave i legitimiteta Ustava kao i na mišljenje Venecijanske komisije. Zaključenoje da se osnovni nedostaci Ustava mogu podeliti u tri grupe:
Uređenje vlasti - kritikovane su blanko ostavke kaomogućnost koju Ustav otvara i potencijalno neustavnog Zakona o izboru narodnih poslanika kojim je propisano da poslanik lično podnosi ostavku predsedniku Narodne skupštine, a koji je stupio na snagu maja 2011. Učesnici su skrenuli pažnju na požaj sudija i na rizik od politizacije imenovanja sudija prilikom uključivanja parlamenta u proces imenovanja. Janko Odalović iz Ustavnog suda Srbije je naveo neke od problema rada Ustavnog suda, odnosno nejasnih odredbi o nadležnosti suda, a Dragan Popović je naveo da je takođe nejasno zašto Ustavna žalba nije navedena kao nadležnost Ustavnog suda, iako je Ustavom predviđena. Učesnici su se složili da bi osim Zaštitnika građana i druge nezavisne institucije, tj. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenik za ravnopravnost trebalo da budu Ustavne kategorije.
Ljudska prava – druga grupa nedostataka se odnosi na ljudska prava, odnosno na problem što se Ustavom iz 2006. godine smanjuje nivo zaštite ljudskih prava koji je bio dosegnut prethodnim ustavom. Jasmina Murić iz Uprave za rodnu ravnopravnost je navela da je oblast rodne ravnopravnosti zapostavljena jer ne postoji posebna odredba koja izričito jemči jednakost muškaraca i žena, kao i da je odredba da „Svako ima prava da odlučuje o rađanju“ neadekvatna i da bi trebalo da reč „svako“ bude zamenjena rečju „roditelji“ ili „majka“, kao što je bilo u prethodinim ustavima koji su bili na snazi u Srbiji. Ivana Stjelja je navela da je ova oblast uređena obimnije nego što je to potrebno i da je to suprotno uobičajenoj praksi da ustavi navode samo osnovna ljudska prava, ali da sa druge strane nije garantovano pravo na adekvatno stanovanje kao i čitav niz prava na adekvatan standard života koji je garantovan Međunarodnim paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Dragan Popović je naveo da je pravo na slobodan pristup informacijama derogirano time što se u Ustavu naziva pravo na informisanje, kao i da se čestimprepuštanjem zakonu da bliže uredi ovu oblast spuštaju ljudska prava sa ustavnog na zakonski nivo. Učesnici su se složili da je nivo zaštite ljudskih prava smanjen u odnosu na Povelju Zajednice Srbije i Crne Gore.
Odnos međunarodnog i domaćeg prava- Dragan Popović je naveo problemodnosa međunarodnog i domaćeg prava, tj. To što se međunarodno pravo nalazi između Ustava i zakona, iako je to Poveljom bilo drugačije regulisano. Lidija Komlen Nikolić zaključila je da takav odnos nije problematičan i da je to češci pristup u upredoj praksi. Zatim je Ivana Stjelja navela da je problem što je u Ustavu iz 1990. godine domaće pravo bilo iznad međunarodnog, a da je Poveljom to promenjeno i da ne postoje jasni razlozi zbog kojih je to opet vraćeno, kao i da je problem u tome što se tako bitne stvari menjaju bez obrazloženja i jasne namere.
Radnom grupom za Bosne i Hercegovine predsedavao je Faris Vehabović sudija Ustavnog suda FBiH i ad hoc sudija ispred BiH u Evropskom sudu za ljudska prava. Na zajedničkom sastanku predstavnici radnih grupa izneli su svoje zaključke. I ustanovili da su ustavne promene neophodne kako u Srbiji tako i u Bosni i Hercegovini, u smislu usvajanja međunarodnih standarda i efikasnijih evropskih integracija.



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019