Vesti

Komitet pravnika za ljudska prava učestvovao je na trećoj tematskoj konferenciji o unapređenju dijaloga između Srbije i Bosne i Hercegovine o pitanjima evropskih integracija (04.04.2012.)



Predstavnik Komiteta pravnika za ljudska prava učestvovao je 19. marta 2012. godine na tematskoj konferenciji “Izazovi reforme pravosuđa u Srbiji i BiH na putu ka EU”, trećoj u nizu konferencija predstavnika civilnog i pravosudnog sektora i predstavnika udruženja novinara iz dve države koje je organizovao Centar za evroatlantske studije iz Beograda uz partnersku organizaciju iz BiH i podršku i učešće eksperta za pravo Evropske unije iz Češke, profesora Iva Šlosarčika sa Karlovog univerziteta u Pragu. Predstavnici pravosudnih organa iz obe zemlje, kao ni predstavnici udruženja sudija i tužilaca nisu prisustvovali konferenciji.
Zaključci sa sve tri održane konferencije (prve dve održane u Sarajevu i Beogradu imale su za temu unapređenje ustavnih odredbi i izazove u efikasnijem suzbijanju korupcije) biće objedinjeni, precizirani i predstavljeni na sledećom skupu krajem meseca marta. Zaključci će predstavljati osnov za konkretne i koordinirane mere saradnje između organizacija učesnika iz BiH i Srbije, ali i drugih relevantnih organizacija civilnog društva čime bi se doprinelo unapređenju položaja srpskog i bosanskohercegovačkog pravosudnog sistema i usklađivanja procesa reforme sa principima demokratije, vladavine prava i uvažavanja osnovnih ljudskih prava.
Program konferencije su, kao i kod prethodna dva susreta, činile odvojene jutarnje sesije “predstavnika država”, a potom prenošenje iskustava i dobre prakse iz EU od strane pravnog eksperta i iznošenje zaključaka sa odvojenih sesija, te definisanje opštih zaključaka i debate na kraju radnog dana.
Predstavnik Yucoma na konferenciji, pravnik Nikola Grujić, istakao je poseban doprinos koji imaju i mogu imati organizacije za zaštitu ljudskih prava u ovom procesu specifičnim “legitimnim pritiskom” na pravosudne organe radi unapređenja efikasnosti njihovog postupanja i zaštite prava na pravično suđenje i poštovanja drugih osnovnih ljudskih prava čije ostvarivanje može biti dovedeno u pitanje u postupcima pred ovim organima. On je kao redovne aktivnosti Yucoma u tom smislu, pored zastupanja u slučajevima kršenja ljudskih prava, naveo i ukratko preneo iskustva u praćenju toka sudskih postupaka i posmatranju pretresa i ročišta u kojima se pokreću pitanja ostvarivanja ljudskih prava, zatim urgiranje slanjem dopisa pravosudnim organima i zahteva za pristup informacijama od javnog značaja o stanju predmeta i preduzetim marama u navedenim postupcima. U ovakvim obraćanjima uvek je neophodno ukazivanje na posledice koje može imati postupanje pravosudnog organa po ljudska prava, što Yucom čini i objavljivanjem saopštenja za javnost radi isticanja propusta postupajućih sudija, veća i tužilaca, kako je istaknuto. Predstavnik Yucoma se tako osvrnuo i na nedavna zajednička saopštenja koje je Yucom objavio zajedno sa porodicama žrtava i urgencije povodom neadekvatnog postupanja Republičkog javnog tužilaštva i Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal u postupku utvrđivanja odgovornosti počinioca organizovanog žrtvovanja radnika RTS-a prilikom NATO bombardovanja. On je istakao i značaj povezivanja organizacija civilnog društva i razmene iskustava u sličnim aktivnostima kojima civilni sektor može doprineti unapređenju pravosudnog sistema i njegove efikasnije reforme.
Osnovne zaključke o stanju u reformi pravosuđa u Srbiji izneo je na popodnevnoj zajedničkoj sesiji zamenik predsedavajućeg tima iz Srbije za ovu temu Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku. On je sublimirao zaključke sa jutarnje sesije na osnovu pregleda i rasprave o trenutnom stanju u reformi pravosuđa i preduzetim koracima koji su konstatovani uglavnom kao neadekvatni i koji su doveli do pravne nesigurnosti. Dosadašnja reforma je najneuspešnije sprovedena u oblasti opšteg reizbora sudija iniciranog aktuelnim Ustavom i Ustavnim zakonom o sprovođenju Ustava Republike Srbije bez adekvatno argumentovanog interesa i opravdanja za takvu opštu proceduru. Ovaj postupak je uneo pravnu nesigurnost neidivinidualizovanim pristupom reizboru, netransparentnošću, nejasno definisanim kriterijumima, izmenama i uvođenjem novih kriterijuma reizbora u toku samog postupka uz neobezbeđivanje adekvatnog pravnog leka, nedostatka obrazloženja odluka o odsustvu reizbora i neadekvatnog odgovora Ustavnog suda. Uspostavljanje mehanizma redovne sudske kontrole uz jasne i nedvosmislene kriterijume ocene rada sudija i tužilaca, odlučnija akcija pravosudnih organa u otkrivanju dela korupcije počinjenih od predstavnika pravosudnih vlasti i jače zagovaranje kod predstavnika Evropske komisije koji imaju efikasniji uticaj na postupanje nadležnih državnih institucija koji sprovode reformu započetu 2009. godine, neki su od koraka koji mogu doprineti neponavljanju počinjenih grešaka i adekvatnom sprovođenju pravosudne reforme uz očuvanje pravne sigurnosti i vladavine prava.
Predstavnice i predstavnici BiH tima istakli su slične i nešto drugačije probleme u opštoj pravosudnoj reformi koja se sprovodi u drugom ili trećem “talasu” nakon izvesnih pozitivnih pomaka učinjenih počev od 2004. godine kada su osnovani neki od pravosudnih organa sa nadležnošću za teritoriju cele BiH. Problemi su, kako je navedeno, posledica upravo specifičnosti pravosuđa koje obuhvata četiri odvojena sudska i pravna sistema koje treba objediniti, ali koji svakako ne bi smeli biti suprotstavljeni. Istaknuta je neophodnost razdvajanja aktuelnog Visokog sudskog i tužilačkog vijeća na dva posebna tela, aktivnijeg uključivanja civilnog sektora BiH (za koji je više puta konstatovano da nije istinski formiran) i eventualnog zajedničkog obraćanja predstavnika civilnog sektora Evropskoj komisiji sa pozivom na aktivniju podršku u celom procesu. U procesu reforme pravosuđa, ili tzv. “strukturiranog dijaloga”, što je nejasni pojam koji koriste ondašnje vlasti, prepoznata je uloga civilnog sektora koji bi morao da aktivnije radi i na predstavljanju široj javnosti značaja ovakve reforme za unapređenje statusa ljudskih prava u zemlji.
Pravni ekspert iz Češke je izneo izvesna iskustva zemalja centralne Evrope u unapređenju pravosudnih sistema u procesu prijema i nakon prijema u EU i istakao odgovornost Unije za nejasno postavljane zahteve kandidatima za članstvo o konkretnim merama koje je neophodno preduzeti u pravosudnoj reformi u procesu pristupanja. On je istakao i iskustva i teškoće sudova novih zemalja članica nakon prijema u Uniju, izazovima pomirenja suprotstavljenih interesa i tenzija koji se u novom okruženju i pravnoj pozadini javljaju na relaciji pravosuđe – političari i uticaju političara na samostalnost sudija na upravljačkim funkcijama u sudovima. On je istakao značaj pomeranja fokusa akcije zagovaranja i komunikacije ka političarima na pozicijama i najširoj javnosti i naglasio da EU ne nudi sva rešenja i da se stalno mora isticati da suštinski značaj reforme nije pristupanje evropskoj zajednici već poboljšanje kvaliteta života građana i unapređenje dostignutog nivoa ostvarivanja osnovnih ljudskih prava.
Jedan od osnovnih zajedničkih zaključaka je neophodnost iniciranja i težnje ka bližoj saradnji civilnog sektora i novinara sa državnim organima radi postizanja punog efekta reformi pravosuđa uz očuvanje pravne sigurnosti. Iznet je i predlog da se u periodu aktuelne političke kampanje pred političke partije iznese set pitanja sa zahtevom za zauzimanje jasnih stavova o osnovnim pitanjima koje povlači pravosudna reforma.



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019