Vesti

Održana rasprava „Biometrija, bezbednost i ljudska prava“ (03.03.2008)



Središte pažnje rasprave „Biometrija, bezbednost i ljudska prava“ , tematski podeljene na tri bloka („Biometrija i bezbednost“, „Biometrija i ljudska prava“, „Biometrija i društvo“) bile su posledice upotrebe biometrijske tehnologije po slobode i prava građana, pre svega pravo građana na privatnost. U javnoj raspravi učestvovali su predstavnici najvažnijih zainteresovanih strana, među kojima su predstavnici državnih ustanova (predstavnici MUP-a, Poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, Zaštitnik građana), strukovnih organizacija i udruženja građana.

O biometrijskim podacima kao predstavnik nevladinog sektora govorio je mr Dejan Milenković iz Komiteta pravnika za ljudska prava.

************************************************************************

Medijsko pokriće
Blic - Strah od zloupotrebe novih ličnih karata

Primena biometrijskih ličnih karata bez mehanizama koji obezbeđuju zaštitu ljudskih prava, pre svega podataka o ličnosti, suviše je rizična, ocenio je juče poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić na javnoj raspravi povodom uvođenja biometrijskih podataka, koju je organizovao je Centar za civilno-vojne odnose.

„Zanimljiv je fenomen da budemo jedna od prvih evropskih zemalja koja ima biometrijske lične karte, a jedna od poslednjih koja nema savremeni Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Specifičan fenomen je i da jedan aparat vlasti koji nije ni najmanje raspoložen da da informaciju poput plate direktora javnih preduzeća i ugovora o koncesiji, istovremeno pokazuje interesovanje da širi informacije o građanima“, rekao je Šabić.

Ministarstvo pravde uradilo je predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je Vlada usvojila i 31. januara predala Skupštini na hitno usvajanje. Očekuje se da bi tokom proleća taj zakon trebalo da se nađe na dnevnom redu.

Da podsetimo, Zakon o korišćenju ličnih karata sa biometrijskim podacima usvojen je još 2006, ali je njegova primena odložena kada je shvaćeno da je loš odziv u javnosti. Veliki protivnik je uz mnoge nevladine organizacije bila i i Srpska pravoslavna crkva. Odredbe tog zakona su propisivale da se uz saglasnost osobe kojoj se izdaje lična karta može ugraditi čip koji sadrži „podatak o prebivalištu i adresi stana lica kojem se izdaje lična karta’’. Praktično, ko neće biometrijsku ličnu kartu može po istoj ceni izvaditi ličnu kartu na starom obrascu.

Dejan Milenković iz Komiteta pravnika za ljudska prava napomeno je da Srbija nema u svom pravnom sistemu zakonom regulisano pitanje držanja, obrade i korišćenja podataka o ličnosti. On je podsetio da je 1998. usvojen Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali da je ostao mrtvo slovo na papiru jer nikada nije primenjivan. Prema njegovim rečima, neadekvatna zaštita ličnih podataka vodila je tome da neki centri moći bliski MUP-u i bezbednosnim službama plasiraju informacije koje ne bi smeli.

Milenković je zloupotrebe ilustrovao podsećanjem na tekst objavljen u „Politici“ pre nekoliko godina, u kojem su navedeni svi podaci iz zdravstvenog kartona Danice Drašković, kada je ona pominjana kao kandidat za šefa Instituta za bezbednost BIA.

Zaštitnik građana Saša Janković zamerio je što prilikom usvajanja Zakona o ličnoj karti nije uzeto u obzir da li su građani Srbije spremni da daju biometrijske podatke i koliko je ranjiv taj sistem na eventualne zloupotrebe.

„Država, kada uvodi bilo kakve mere koje stavljaju u pitanje ostvarivanje slobode, to mora učiniti sa jasnim razlozima i opravdano“, rekao je Janković. Kriminolog Zlatko Nikolić, naučni saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, smatra da je nužno da se donesu zakoni o zaštiti ličnih podataka pre nego što se krene sa primenom biometrijskih podataka.

- Iskustava u zapadnim zemljama, kada je to u pitanju primena biometrijskih podataka su više ponižavajuća nego što su bezbednosno korisna. Čak i kada bi sve bilo čisto, ne može se osloboditi straha od zloupotreba. Da bi se taj strah kod ljudi otklonio, neophodno je doneti zakone o zaštiti podataka - rekao je Nikolić za „Blic“.

U razvijenom svetu postoji dosta protivnika korišćenja biometrijskih podataka. Tako je udruženje Fidis (Future Identity in the Information Society - ‘’Budućnost identiteta u informativnom društvu’’) koje okuplja stručnjake vrhunskih evropskih ustanova i kompanija iz informatike i elektronskog identiteta, izdalo upozorenje da će biometrijski putni identifikacioni dokumenti koji su počeli da se izdaju u Evropi znatno ugroziti bezbednost i privatnost ljudi jer je povećan rizik od krađe identiteta.

Boro Banjac: Čip je velika pomoć policiji

Iskusni policajac Boro Banjac, nekadašnji šef Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, kaže za „Blic“ da korišćenje biometrijskih podataka olakšava posao policiji.

- Sa takvim ličnim kartama biće mnogo lakša i brža identifikacija lica, što automatski skraćuje policijski posao. Pokazalo se da je to znatna olakšica u radu policije i to je jedan od važnih razloga što neke razvijene evropske zemlje imaju bolje rezultate u suzbijanju kriminala - kaže Banjac.


************************************************************************

Poverljivo na proveri
Novosti - Poverljivo na proveri

IAKO će građani Srbije moći da biraju hoće li njihove lične karte sadržati čip sa biometrijskim podacima, u ponedeljak je ponovo raspravljano o tome da li ovakav dokument ugrožava privatnost njegovog vlasnika. Primena biometrijskih ličnih karata bez mehanizama koji obezbeđuju zaštitu ljudskih prava, pre svega podataka o ličnosti, suviše je rizična, ocenio je Rodoljub Šabić poverenik za informacije od javnog značaja na javnoj raspravi "Biometrija, bezbednost i ljudska prava" u beogradskom Medija centru.
- Zanimljivo je da budemo jedna od prvih evropskih zemalja koja ima biometrijske lične karte, a jedna od poslednjih koja nema savremeni zakon o zaštiti podataka o ličnosti - kaže Šabić. - Specifičan je i fenomen da jedan aparat vlasti koji nije ni najmanje raspoložen da daje informaciju, poput plate direktora javnih preduzeća i Ugovora o koncesiji, istovremeno pokazuje interesovanje da širi informacije o građanima.
Šabić je rekao kako se ne protivi uvođenju novih tehnologija niti metoda koje mogu, na primer, da identifikuju pripadnike određenih kriminalnih grupa. Ali, smatra, takve tehnologije mogu koristiti u onoj meri dok ne povređuju ljudska prava. Njegov stav je i da sve informacije koje država poseduje, osim malog broja među kojima su i podaci o ličnosti, treba da budu dostupni javnosti.Zaštitnik građana Saša Janković zamerio je što prilikom usvajanja Zakona o ličnoj karti nije uzeto u obzir da li su građani Srbije spremni da daju biometrijske podatke i koliko je ranjiv taj sistem na eventualne zloupotrebe. On smatra da država, kada uvodi bilo kakve mere koje stavljaju u pitanje ostvarivanje slobode, to mora da radi sa jasnim razlozima i opravdanjima.


ZAKON
DEJAN Milenković iz Komiteta pravnika za ljudska prava rekao je da Srbija nema zakonom regulisano pitanje držanja, obrade i korišćenja podataka o ličnosti. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, donet 1998. godine, ostao je samo "mrtvo slovo na papiru", jer nikada nije primenjivan.

************************************************************************
Prikupljanje biometrijskih podataka ugrožava privatnost
Politika - Prikupljanje biometrijskih podataka ugrožava privatnost

Zanimljivo je da budemo jedna od prvih evropskih zemalja koja ima biometrijske lične karte, a jedna od poslednjih koja nema savremeni zakon o zaštiti podataka o ličnosti
Dostojanstvo ličnosti i pravo na privatnost kao osnovno ljudsko pravo može lako biti ugroženo prikupljanjem biometrijskih podataka, jer još ne postoji odgovarajući zakonska regulativa, pre svega zakon o zaštiti podataka ličnosti, čulo se juče na raspravi „Biometrija, bezbednost i ljudska prava” u organizaciji Centra za civilno-vojne odnose.

Rodoljub Šabić, poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, rekao je da je primena biometrijskih ličnih karata bez mehanizama koje obezbeđuju zaštitu podataka o ličnosti danas isuviše rizična.

„Zanimljivo je da budemo jedna od prvih evropskih zemalja koja ima biometrijske lične karte, a jedna od poslednjih koja nema savremeni zakon o zaštiti podataka o ličnosti”, rekao je Šabić, ali i dodao da se ne protivi uvođenju novih tehnologija, niti metoda koje mogu, na primer, da identifikuju pripadnike određenih kriminalnih grupa.

Šabić ističe da država sve informacije koje je prikupila treba da dostavi na uvid javnosti, osim informacija o ličnim podacima građana. „Specifičan je i fenomen da jedan aparat vlasti koji nije ni najmanje raspoložen da da informaciju poput plate direktora javnih preduzeća i ugovora o koncesiji, istovremeno pokazuje interesovanje da širi informacije o građanima”, ukazao je poverenik za pristup informacijama.

Šabić kaže da je Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji se nalazi u skupštinskoj proceduri u načelu dobar, ali da ima dosta nedostataka i da je bilo dobro da je o tom zakonskom projektu povedena šira javna rasprava.

Saša Janković, zaštitnik građana, kaže da država kada „uvodi bilo kakve mere koje mogu dovesti u pitanje ostvarivanje pune slobode građana, to mora činiti sa vrlo jasnim razlozima, dokumentovanim pristupom, na način na koji ćemo zaista, u najvećoj mogućoj meri, biti uvereni da je to što čini opravdano i neophodno”. Saša Janković je zato zamerio zakonodavcu što se se prilikom usvajanja Zakona o ličnoj karti nije uzelo u obzir da li su građani Srbije spremni da daju biometrijske podatke i koliko je ceo taj sistem ranjiv na eventualne zloupotrebe.

SRJ je još 1998. godine usvojila Zakon o zaštiti ličnih podataka, ali je ovaj propis zbog nedostatka mehanizama za njegovu primenu ostao „mrtvo slovo na papiru”, istakao je Dejan Milenković iz Jukoma. Milenković je upozorio da Srbija danas u svom pravnom sistemu nema zakonom regulisano pitanje držanja, obrade i korišćenja podataka o ličnosti što omogućava raznim centrima moći neovlašćeno plasiranje podataka o određenim ličnostima u javnost.

Policija može danas da uzme nečiji DNK uzorak samo po nalogu sudije, rekla je dr Bojana Panić, rukovodilac DNK laboratorije MUP-a Srbije. Tako dobijeni DNK profil koji se koristi u istrazi je spisak numeričkih brojeva koji ne može da se zloupotrebi, jer se iz njega može samo zaključiti kog pola je dotična osoba. Problem može nastati sa čuvanjem DNK uzoraka, naglasila je Panićeva, jer se eventualnom daljom analizom tog materijala može naknadno doći do podataka od čega je neka osoba bolesna ili kakve je boje kože, zbog čega je u nekim zemljama zabranjeno čuvanje takvih uzoraka.

Šef DNK laboratorije MUP-a kaže da danas sve zemlje liberalizuju uzimanje DNK profila, pa čak i konzervativne skandinavske zemlje. Samo Velika Britanija do sada ima bazu sa četiri miliona DNK profila svojih građana.

„Mnogo je manja šteta ako vam ukradu takozvani pin-kod, nego biometrijske podatke, jer otisak prsta ili oka pripada samo vama i ne možete ih zameniti”, rekao je đakon Oliver Subotić, autor knjige „Biometrijski sistemi identifikacije: kritički prikaz”, i dodao da prikupljanje biometrijskih podataka zapravo ukazuje da između države i građana postoji nepoverenje, čime se prenbregava pretpostavka nevinosti kao osnovni princip nečije krivične odgovornosti.



M. Pešić



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019