Vesti

Delegacija Saveta Evrope u poseti YUCOM-u povodom pripreme izveštaja Komesara za ljudska prava Saveta Evrope (08.09.2008)



Delegacija Saveta Evrope, u sastavu Beri Kralj - savetnik i šef deska za jugo-istočnu Evropu i Endru Ford - savetnik pri kancelariji Komesara Saveta Evrope za ljudska prava održala je sastanak sa predstavnicima Komiteta pravnika za ljudska prava 8. septembra 2008. godine u prostorijama YUCOM-a. Zadatak delegacije je priprema posete Komesara Saveta Evrope za ljudska prava, gospodina Tomasa Hamarberga koju ostvaruju na taj način što sa ključnim partnerima i sagovornicima razgovaraju o situaciji u oblasti ljudskih prava i političkim događajima i potom zaključke prezentuju Komesaru pre njegovog dolaska u Srbiju.

Delegaciji Saveta Evrope je, pre početka razgovora, prezentovan YUCOM-ov Early Warning System, nedeljni bilten koji se izdaje od marta 2008. godine i u kojem su isticani svi izazovi po demokratiju i institucionalni razvoj Srbije. Na zadovoljstvo YUCOM-a, sadržina ovog biltena je već bila poznata članovima delegacije i ocenjena kao važan materijal za izradu izveštaja.

Teme na koje je dat poseban akcenat na sastanku bile su:

• osvrt na Izmene Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, Zakon o klasifikaciji informacija, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti
Istaknuti su nedostaci Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, naročito u pogledu nepostojanja ovlašćenja Poverenika za informacije od javnog značaja da postupa po žalbi na odluke Narodne skupštine, predsednika Republike, Republičkog javnog tužilaštva, Vlade Srbije, Vrhovnog suda Srbije, Ustavnog suda Srbije. Biljana Kovačević-Vučo obrazložila je praktično stanje koje je uspostavljeno mehanizmom da je o izvršenju rešenja Poverenika nadležan organ Vlada, koja najčešće propušta da obezbedi izvršenje rešenja Poverenika. Takođe, ukazano je na nepostojanje precizno i jasno određenog sistema u skladu sa dostignutim međunarodnim i demokratskim standardima za proglašavanje informacija kao tajnih, nepostojanje stepenovanja tajnosti informacija u klasifikaciji informacija na državne, službene, i druge profesionalne tajne. Naglašeno je da YUCOM već duže vreme lobira za donošenje sistemskog zakona o klasifikaciji informacija. Potpuni okvir transparentne vlasti koja uvažava pravo privatnosti moguć je kroz donošenje novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, jer trenutni Zakon od 1998 koji je baziran na standardima iz 1980-tih, nije ni primenjivan, zaključila je Biljana Kovačević-Vučo.

• Deklaracija Ujedinjenih nacija o braniocima ljudskih prava i pitanja bezbednosti branioca ljudskih prava
Ukazano je na praksu predstavnika vlasti i dirigovanih medija u smeru stvaranja negativne slike o braniteljima ljudskih prava, kao i na brojna ometanja rada nevladinih organizacija suprotno Deklaraciji UN o braniocima ljudskih prava. Prepreke (od neizdvajanja novčanih sredstava, nepovoljnog poreskog tretmana, do pokretanja sudskih postupaka od strane predstavnika vlasti za uvrede, klevete i sl.) moraju biti istaknute kao nezakonito i nefer delovanje države prema braniteljima za ljudska prava što je i razlog za pokretanje kampanje od strane YUCOM-a za promociju pomenute deklaracije.

• Zakon o javnom informisanju, problem privatizacije medijskih kuća, uloga Javnog servisa (RTS--a)
Stručnjak za pravo medija, mr Dejan Milenković, dao je detaljan pregled stanja propisa koji regulišu javno informisanje, ističući nedoslednosti koje postoje između odredbi Zakona o javnom informisanju i Ustava Republike Srbije kada je u pitanju regulisanje vlasništva medija. Ukazano je na nejasnost odredbi Ustava koji su jezički dozvolili da osnivač bude i država, čime se odredbe o vlasništvu sadržane u Zakonu o javnom informisanju derogiraju. S druge strane, i Zakon o lokalnoj samoupravi od 2007. godine je dozvolio da opštine budu osnivači.

• problemi Srba sa Kosova, manipulacija Srbima sa Kosova od strane Vlade u Beogradu, lažni osećaj patriotizma (vrsta amnestije za nepoštovanje ljudskih prava), kao i problem nepriznavanja diploma stečenih na Kosovu od strane Beograde
Važnost ove teme je istaknuta od strane YUCOM-a. YUCOM je u najkraćim crtama identifikovao probleme i uputio delegaciju Saveta Evrope na nevladine organizacije koje se bave bliže ovom problematikom.

• budući odnos Ministarstva za ljudska i manjinska prava i NVO koje se bave zaštitom ljudskih prava, stvaranje okvira za saradnju
Naglašena je loša praksa koja je postojala sa Službom za ljudska i manjinska prava koja je nerado sarađivala sa nevladinim organizacijama koje se bave ljudskim pravima. Ukazano je da je uspostaljanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava postojala velika saglasnost nevladinih organizacija, i da se one nadaju dobroj saradnji.

• poštovanje javnih standarda kada su u pitanju ljudska prava
Nepoštovanje etičkih standarda javnih funkcionera predstavlja bazu političkog života u Srbiji. YUCOM je ostvario saradnju sa ombudsmanom u cilju pokretanje inicijative za donošenje jedinstvenog etičkog kodeksa funkcionera i YUCOM će raditi na dizanju svesti građana o ovom pitanju.

• govor mržnja i zločin iz mržnje (zakonodavna inicijativa, uvođenje novog krivičnog dela)
YUCOM je ukazao da je već godinu dana vodi kampanju za inkriminisanje zločina iz mržnje.

• problemi u pravosuđu, a posebno suđenje u razumnom roku
Na osnovu mnogobrojnih poziva službi za pružanje pravne pomoći uočeno je grubo kršenje prava na suđenje u razumnom roku. Posebno se ističe problem dugotrajnog trajanja izvršnog postupka.

• problem služenja vojnog roka, novi Zakon o vojsci, prigovor savesti, kao i problemi Albanaca, sa juga Srbije, sa služenjem vojnog roka
Istaknuto je da je služba pravne pomoći YUCOM-a zabeležila slučaj hapšenja jednog lica za kojim je izdat nalog za privođenje zbog krivičnog dela izbegavanje vojne obaveze. Ovaj slučaj je prvi nakon 2001. godine. Novi Zakon o vojsci je donesen ali se na vršenje vojne obaveze primenjuju odredbe starog zakona i uredbe. Takođe, već ustaljena praksa je da Albanci sa juga Srbije ne vrše vojnu obavezu u srpskoj vojsci kao tzv. rizična grupa.

• primene odluka Evropskog suda za ljudska prava i odluka ugovornih tela Ujedinjenih Nacija
Na bazi YUCOM-ovog iskustva, savetnicima Komesara za ljudska prava SE prezentovani su najčešći problemi koji se javljaju pri izvršenju odluka Evropskog suda za ljudska prava. Istaknuto je da druga presuda Evropskog suda za ljudska prava u odnosu na Srbiju u slučaju koji je YUCOM vodio (V.A.M. protiv Srbije) još uvek nije u potpunosti izvršena.
Presuda je doneta 13.03.2007. godine i morala je biti izvršena u roku od 3 meseca (do 13.06.2007. godine). Presudom je država obavezana da:

1. plati novčanu naknadu nematerijalne štete za kršenje prava V.A.M (izvršeno pre isteka roka od 3 meseca);

2. meritorno okonča postupak (izvršeno tek maja 2008, nakon završetka drugostepenog postupka);

3. omogući kontakt majke i deteta (još uvek nije izvršeno). Iako je slučaj osetljive prirode, ukazano je na nepostojanje koordinacije organa u rešavanju porodičnih sporova kao sistemskog problema. I pored ad hoc koordinacije rada svih zastupljenih organa u rešavanju ovog slučaja od strane kancelarije Zastupnika pred Evropskim sudom za ljudska prava Republike Srbije, ova individualna mera od strane države nije ispunjena;

4. svojim zakonodavstvom predvidi postojanje efikasnog pravnog leka u slučaju kršenja prava na suđenje u razumnom roku (24.11.2007. godine donet je Zakon o Ustavnom sudu koji predviđa nov modalitet ustavne žalbe, kao efikasni pravni lek u pravnom sistemu Srbije za kršenje prava na suđenje u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu realnost u kojoj funkcioniše Ustavni sud Srbije - pre početka rada 10 izabranih sudija (od ukupno 15 predviđenih) postojalo je 900 nerešenih predmeta - i dalje ima argumenata da Evropski sud za ljudska prava tvrdi da Srbija nije predvidela efikasan pravni lek za ostvarenja prava na suđenje u razumnom roku.

Kada je u pitanju izvršenje stavova ugovornih tela Ujedinjenih nacija, ukazano je da u zakonodavstvu ne postoji mehanizam koji bi omogućio izvršenje i da je jedini način izvršenja ovih odluka dugotrajno lobiranje kod državnih organa, vršenje legitimnog pritiska preko medija da se po odluci ugovornih tela UN izvrši. Problem je identifikovan pri procesu izvršenja odluke u slučaju Bodrožić v. Srbija (YUCOM je zastupao Bodrožića čije je pravo na izražavanje garantovano čl. 10 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima bilo povređeno presudama sudova u Srbiji).


Izveštaj sastavila:
Katarina Jozić
Septembar, 2008



















Lawyers Committee for Human Rights (YUCOM)

Kneza Miloša 4, 11000 Belgrade, Serbia
Phone:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 - 2019